Prijava
   

Kusur

Dvadesetdrugi poen u basketu. (Dvanaesti ukoliko se basket igra do jedanaest)

"Iiiiiii trojkaaaa! Dvajesdva - šesnes! Zadrži kusur!"
"U mamu ti usranu!"

   

Terati

Voziti bilo šta. Termin koji se uglavnom koristi u Vojvođanskim selima, a i šire.

-Će da te nauči deda Zoran da teraš traktor!

   

sarkazam

Sarkazam ne trpi gluposti. On uživa u njima.

   

Yugo

Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.

Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...

Ali...

Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.

Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.

Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.

Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.

Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.

Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.

Živeo Jugiša!

   

Jebem ti državu

Ako je istina da psovke mentalno opuštaju, ovo je svakako jedna od onih koje će reagovati maltene kao bensedin. Izrazito često se koristi u svakoj mogućoj situaciji u kojoj je država čak i indirektno umešana. Daje nam šansu da svoj problem pretopimo na drugoga, tačnije državu, pa makar i samo ovako verbalno.

Koliko je prijemni?
-Osam hiljada.
Jebem ti državu.

------------

Poskupelo pivo na četresšes.
-Jebem ti državu.

   

Šta ćeš posle?

Večito pitanje roditelja, ortaka, rodbine, komšija i baba sere. Uskoro završavaš srednju, vreme je da razmišljaš o tome šta ćeš da studiraš (osim ako nećeš da radiš kod Čika Miće kao autome'aničar).

Ne radi se ovde o tome što ti baš želiš da budeš antropolog i što od toga nema 'leba. Ovde je glavno pitanje šta ćeš posle? Hajde, završi paleontoligju, samo napred, ali reci šta ćeš posle? Imaš li bilo kakav plan? Vidiš šta se dešava?! Ljudi ostaju bez posla, neće da kupuju mleko od seljaka i Amerikanac i Švaba nam otimaju Kosovo jebo im pas mater! A ti bi da iskopavaš neke dinosaurse, ptičurine i ostale članove PUPSa. Treba lepo da razmisliš, pa tek onda da se baciš u te vode besposličara i književnika bez zanimanja.

-Gde si bre, Berislave, nema te k'o belca u Francuskoj!
-Ma evo, upisao faks, ti?
-Ja upisao privatni, bole me kurac.
-Aha...pa lepo.
-A ti, gde si ti sad?
-Ja upisao filozofiju.
-Filozofiju?
-Da.
-Filozof da budeš, a?
-Hehe
-Šta ćeš posle?
-Da prosim za 'leba od zaljubljenih debila koji se bubaju na Kalemegdanu.
-I za to ti treba fakultet?
-Ma jok bre nego se to ja zejabavam. Nemam blage veze, valjda uspem da nađem neki posao.
-Pa što ne studiraš nešto od čega će da pršti lova?
-Pa zato što volim filozofiju.
-Volim i ja sestru pa je ne jebem. Slušaj, Berko, bolje ti pusti to tvoje palamuđenje i gledaj da nađeš nešto normalno. Realno, koga boli tuki za filozofiju i tamo neke mrtve Grke?
-Molim? Kako koga boli tuki, pa ceo svet je čuo za velike umove antičkog sveta kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, Diogen...
-Slušaj me, Sokrate, ja ti to kažem iz najbolje namere, jer ćeš u Srbiji kao filozof popiti otrov a da te i ne osude.

   

Revolucija

Kada masa dobije ubrzanje.

   

Yugo Florida

Nešto najbliže Majamiju što prosečni Srbin može da priušti.

   

Oluja

Žurka prirode. Dan navuče tamne kišne zavese, ubrza dolazak noći i mestimično oduva po koju uličnu rasvetu, kao desetogodišnjak svoje rođendanske svećice, prekine neki kabl i dotok struje da bi ugasio radoznale prozorske oči i u tami započeo sa orgijama. Stabla šire svoje grane ka nebeskom crnilu, koje se međusobno, najpre stidljivo, a onda sa rastućom drskošću, dodiruju i mrse, na mahove prkoseći vetru da ih ne polomi, na mahove zahvaljujući mu što im je omogući da se konačno međusobno onjuše. Nebeski strob u pratnji par hiljada bubnjeva, jačih nego na stadionu, povremeno pojačava konture mokrih prirodnih oblika, koja blješte kao oznojena tela u nekom skladištu uz tehno muziku. "Tonight, God is a DJ". Sve se njiše u pravcu pozornice, predajući energiju vetru, koji je dalje diže u visine i akumulira za sutrašnji vreo dan.

   

Kult krompira

Poseban oblik kulta ličnosti karakterističan za naš narod. Verovanje da je upravo onaj državnik koji nije više među živima bio najbolji i najsposobniji da vodi ovaj narod, a da je posle njega sve krenulo nizbrdo. Kao krompir - sve što valja je pod zemljom.

- E, da je Dušan danas živ on bi sve ove zakone doveo u red...
- Ma da Tito nije umro sad bi mi bili ko Švajcarska!
- Nemate pojma bre, Sloba je bio car za sve!
- Ne lupajte gluposti, Zoran je bio pravi demokrata, evropejac i građanin sveta...
- Boli njih kurac sve četvoricu, oni sad u paklu igraju raub, a đavo im drži pikslu jer je za njih amater. Mala, daj ovde još po jednu!

   

Aleksandar Saša Đorđević

3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...

2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.

Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.

Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.

Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.

Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.

Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.

1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.

0...Zvuk sirene. POBJEDA JEBENA!

   

Ω

Grčki hijeroglif za slušalice.

   

Krpiti kurton

Jedva sastavljati kraj sa krajem. Nemati novca ni za osnovne životne potrebe. Preživljavati i boriti se svaki dan za golu egzistenciju. Nemati ni za lebac. Ostati švorc. Totalni bankrot.

"Dosta mi je više proseravanja gomile "studenata" kojima mama i tata kupuju diplome, koji stanuju privatno, studiraju večno, glume alternativce, nose starke od 7000, farmerke od 4000, majice od 3000, narandžaste i crvene lenonke koje ko zna za koliko su im uvalili preduzimljivi trgovci, frizura im košta 4000 minimalno i troše po 5000 dinara dnevno, a kenjaju kako nemaju para i sede u parku i krpe kurton!!! Nosite se u pičku materinu i vi i vaše lenonke! POZERI! Nabijem vas na ovu moju rokersku kitu na kojoj je kondom od 10 dinara!"

   

Treći svetski rat i NOB u Srbiji

Evropa 2025-e
Nakon krize i zatezanja odnosa unutar evropske unije, ostaci bankrotirane Grčke sa svoja 2 ostrva napuštaju evrozonu.
Kreće lančana reakcija nezadovoljstva unutar Unije i primer Grčke slede Španija, Portugal i Slovenija. Nezadovoljna Nemačka upozorava da neće tolerisati takvo ponašanje i daje rok za vraćanje duga godinu dana.
Srbija vešto koristi upražnjena mesta u Uniji i dobija datum pregovora za 2056 godinu.

Eskalacija 2026-e:
Rok je istekao. Nemačka bez upozorenja vrši invaziju na Španiju i Portugal, dok Rusija i SAD apeluju na njih, ali se ne mešaju.
Nakon invazije na Španiju, nezadovoljne nemačke pokrajine AP Francuska i AP Belgija raspisuju referendum za odcepljenje.
Stogodišnja Angela im poručuje da mogu da joj se sagnu. Sukob se
polako približava Balkanu.

Balkan:
Nakon krize i početka rata u Hrvatskoj vlada histerija i oduševljenje. Država ponovo uzima naziv NDH, ponovo je
aktuelna priča o tisuću godina istorije, na top listama broj jedan je
Tompsonova obrada Danke Deuchland. Otvoren je novi Jasenovac.
Obe srpske porodice sa hrvatske teritorije su zatvorene.
U Srbiji upozoravaju na 20 000 ubijenih Srba u novom Jasenovcu. U
BIH već 27 000 žrtava, uglavnom nevina deca i žena, iako im niko još
uvek nije objavio rat. SAD upozorava Srbiju na zločine u BIH.
Uvidevši ozbiljnost situacije doživotni predsednik Nikolić i general Vučić
ukidaju presudu Dačiću, pa pokušavaju preko njegovih veza da uspostave vojno-obaveštajnu saradnju sa Namibijom, Senegalom i Nauruom.
Uspevaju u svojoj nameri. Albanija vrši nuklearne probe i veliki
deo njenog stanovništva gine usled greške u proračunu. Ostalo ih je jedva
50 miliona živih (većina na Kosovu).
SAD ponovo upozoravaju Srbiju.

2027-e
Evropa gori. Nemačka je sila broj 1 i drži pod okupacijom 50 procenata EU.
Ovoga puta nema ko da joj se suprodstavi.
Balkan i pored tenzija još uvek miruje, ali nakon niza pogibija i nesrećnih slučajeva u BIH i Albaniji, SAD uz podršku Hrvatske, BIH i Albanije objavljuje rat Srbiji. SB UN odobrava intervenciju. Ruski predstavnik za vreme glasanja odlazi u wc i propušta priliku za veto. Čeka se prvi napad. Napadi kreću iz BIH. General Vučić sa osmehom prima tu vest i zahvaljuje se Bogu što oni prave istu grešku kao i Austrougari 1914. pa napadaju preko Drine, ali euforija kratko traje.
Tomahavci i stelt bombarderi udaraju sa gotovo sto odsto preciznosti. Srbi mole za pomoć bratsku Rusiju. Rusi šalju 150 popova u pomoć ali kasno, jer kopnena invazija je počela i Srbija kapitulira nakon 12 minuta teških borbi. Beograd pada, a Čeda postaje predsednik okupacione vlade.
Koštunica je šokiran i prosto ne veruje kad mu pričaju šta se desilo. Toma i
Aca su pobegli u nepoznatom pravcu.
Ivica je nestao.
Nakon 6 meseci okupacije, u Srbiji se formiraju dva Narodna pokreta.
Četnički, predvodjen liderima Obraza i 1389, a sa druge strane Partizanski,
predvodjen Joškom Brozom. I jedni i drugi odugovlače sa ulaskom u
borbu. Prvi čekaju da im se članovi opunolete, dok su drugi i pre bilo
kakve borbe van stroja zbog proseka godina boraca koji iznosi 79.
Dok je u Srbiji status kvo, u Bugarskoj izbijaju nemiri zbog propuštene prilike
da se Srbija napadne sa ledja.

2028:
Sukob se premestio na Bliski i Daleki
istok. Severna Koreja i Kina napadaju Japan i Južnu Koreju, ali to nije bitno.
U Srbiji konačno gine prvi okupatorski vojnik nakon godinu dana od
okupacije. Gazi ga vozač GSP-a kome su otkazale kočnice. Ameri u znak odmazde streljaju sto studenata Megatrenda.

2029-e
Četnički pokret dobija svoje prve punoletne članove, a Partizanski donaciju od 350 kineskih veštačkih kukova.
NOB počinje.
Prve borbe se odvijaju u okolini Beograda, gde prva Zemunska jurišno udarna pajser air max brigada, pod komandom Mladena Obradovića napada Američke vojnike koji ručaju u Skadarliji. Ranjene su dve konobarice, bubnjar, tamburaš i pevač. Među vojnicima nema povređenih. Malo kasnije istoga dana partizanska jedinica upada na sudjenje za rehabilitaciju Draže Mihajlovića. Prepad je neuspeo. Bilans borbe je 3 slomnjena kuka, usled borbi sa 2 portira Palate pravde. Nakon dve razočaravajuće akcije obe frakcije rešavaju da započnu ono što najbolje umeju, to jest bratoubilački rat. Posle konsultacija sa američkom administracijom dobijaju dozvolu da ratuju izmedju sebe, ali pod uslovom da ni jedan okupatorski vojnik ne bude povredjen. Obe strane pristaju.

2032-e
Rat je gotov!
Nemačka je konačno novi vladar evrope, a granice sveta znatno su izmenjene.
Srbiju napuštaju okupatori, ali gradjanski rat traje i dalje, mada se privodi kraju. Amere nije briga.
U BIH su nevine žrtve u stalnom porastu iako im još uvek niko nije objavio rat. Hrvatska se okreće ljudskim pravima i piše novu istoriju.
Albanija polako obnavlja natalitet. Bugarska se vraća proizvodnji robe za šverc.
Grčka renovira svih 6 preostalih hotela.
A Crna Gora? I pored neučestvovanja u ratu Crna Gora proglašava pobedu, deli ordenje, imenuje heroje i piše guslarske epove...

- Oćel' bit' onog rata?
- Ma kog rata Bog s'tobom

   

Starija (neuspela) deca

Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.

Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!

Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat

A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.

B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*

A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.

B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*

A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.

B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.

A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*

B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?

*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)

   

Jaka, samouverena žena

Lepši izraz za ružnu ribu koja mnogo zarađuje.

(dan posle izlaska-muška strana priče)

-I? Kako bilo na večeri?
-Ma smor, pričala celo veče, znam na šta je alergična i od kojih je bolesti bolovala, izašao bi na kraj i sa tim što je ružna k’o da je od Savanovića potomak, odvezem je do stana ono ništa , zajebi ti to, bar da je dala pare za gorivo, ono stisla se ko da na trafici radi a ne u NIS-u!

(dan posle izlaska-ženska strana priče)

-I? Kako je bilo na večeri?
-Super, lepo smo se proveli, pričali, zabavljali, odvezao me do kuće i rekao da će se javiti.

16 dana posle

-Jel ti se javio?
-NE! Nadam se da mu se nije ništa dogodilo ...
-Ma on samo ne može da izađe na kraj sa jakom i samouverenom ženom kao što si ti!

   

Panta

Nadimak koji ti određuje životni put. Kad si Panta, sve je opuštenije, bezbrižnije i ide po modelu "lako ćemo".

Panta ne treba da brine o makroekonomiji, gladi u svetu i smislu života. On nije predodređen za velike stvari, on je uglavnom taksista koji dvaput godišnje uspe da smuva pijanu studentkinju za noć.

Nema Pante među političarima, naučnicima ili lekarima, ali je Panta redovno u njihovom društvu, jer svi oni žele pored sebe jednog prostog, vedrog i neiskvarenog lika, koji ih vozi naroljane kući i usput sluša i ono što ne treba da čuje.

Panta zna sve, ali ćuti, i sanja noću šta je sve mogao da bude u životu, samo da nije tog urnebesno smešnog nadimka koji ga je zakucao tu gde je.

   

Kovalski

Osoba u društvu koja je najbolje obaveštena.

-Tih bre, što je prazna diskoteka večeras
-Gostovala sinoć Ana Nikolić, kažu bilo puno, pa se ljudi istrošili, zato je večeras ovako slabo
-Aha, nego šta li Barsa uradi večeras
-Pobedili 3-1, Ćavi, Mesi i Vilja dali golove
-Ekstra, igrao sam na njih, jao, vidi ove 3 ribe što uđoše
-Vidim, znam ih
-Kovalski, izveštaj
-Ova plava je sestra mog školskog druga, manekenka, u ozbiljnoj vezi, crnka levo se kreše sa sinom direktora fabrike, a ova crnka desno je slobodna
-Odličan posao Kovalski
-Ali je takođe i lezbejka
-E do kurca

   

Zimski fudbal

Igra koju bi trebalo uvrstiti među Zimske Olimpijske Igre. Predstavlja savršen spoj fudbala, hokeja, i koride.

Obično ga igraju dokoni klinci u zimskim danima kad nema drugih stvari za ubijanje dosade. Teren je okružen sniježnim zidovima nalik onima u hokeju. Zidovi imaju istu svrhu kao njihovi američki rođaci, a to je zakucavanje protivnika u njih i ostavljanje fresaka u raznim oblicima. Bez faula naravno. Podloga je neravna, na nekim djelovima mekana, na drugim utabana, i naravno klizava. Podsjeća na međunožje Nede Ukraden.

S obzirom da nema ni kornera, ni auta, a i faulovi su rijetka stvar, igra se brzo i gotovo bez prestanka i stoga je zabava zagarantovana. Igrači trčkaraju po terenu sa jedne na drugu stranu poput pijanih ćurki, dok je kontrola nad svojim nogama kao kod Ferarija sa kineskim ABS-om na ledu. Nema je.

Na zimskom fudbalu si u jednom trenutku Zidan koji baca dvojicu na dupe jednim potezom, a nekoliko sekundi kasnije si Govedarica koji dribla sam sebe, kliza se i zakucava se u svog saigrača puštajući protivnicima da izvuku kontru.

Za razliku od običnog ili uličnog fudbala, sniježni teren posle utakmice ćeš uvjek napustiti sa osmjehom, bez obzira na rezultat.

   

Džentlmenski priručnik

Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.

Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.

Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.

Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.

Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.

I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.

Toliko.

#44
+42507
827
definicija