"...Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira?" a) Poštar b) Sveti Sava v) Jehovin svedok Khmmm... Ni jedan od ponuđenih. Postoji još jedna sorta nenajavljenih posetilaca, to su svakako promoteri Kirbija. Omiljeni su do neke mere, sve zavisno od čistoće kuće iliti same prostorije u kojoj boravite. Naravno ako je došao red za veliko spremanje, zašto ne pustiti druge da to obave umesto vas? Oni su uvek spremni za takve akcije, i takođe su spremni na sve da bi isti taj proizvod prodali za dobre pare.
♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik: - Halo! - Dobar dan..! - Dobra ti sreća, ko je to? - Zovem iz Rajhfajzen banke, u obavezi sam da vas obavestim da ste trebali da uplatite jedanaestu ratu još... - Šupičku materinu, jebo te onaj ko te postavi tu.. :klik: ... ♪♪♫ Maršala Tita junačkoga sina.. ♪♪♫ :klik: - Ma se teraš u kurac i ti i banka jes čuo,.. jeb... A ti si ćale! Kaži? - Marinko, izrode jedan! Kako to razgovaraš s'ocem!? - Ma neke budale zajebavaju ćale,.. :ding dong: E matori, neko mi na vratima zovem te kasnije! :klik: :troje ljudi na vratima: Dobar dan, izvolite? - Dobar dan, mi smo došli da izvršimo jednu prezentaciju, naravno ako dopustite... Aparat za negu vašeg doma gde čišćenje dobija potpuno novo značenje sa Kirbi Sentria sistemom i dodatnom opremom... - Žao mi je ali...
- Marinko, sine... pa pusti goste da uđu. Kakav je to način!? - Da, da.. Izvolite, uđite! Vaš aparat je uvek dobrodošao, pogotovo kad je u vašim rukama... Hehehe! - Duhoviti ste, da se primetiti... Ali ne brinite ovaj proizvod može biti vaš za samo.. - Ajde ajde... Ne odugovlači, soba je tamo napred. - Dobrooo.. Evo izvešćemo malu proveru, samo posmatrajte...
Marinka tačno boli kurac za prezentaciju, stara majka kuva kave, seče kolače... kako li to već priliči jednoj domaćinskoj kući. A promoteri čiste li čiste, neka i treba. Nakon obavljene prezentacije sledi smaranje o kupovini...
- I, nadam se da ste zadovoljni našim proizvodom...? - A da jesam svakako, samo... - Pa drago nam je da to čujemo, sada imamo specijalnu ponudu za vas... Ovaj fantastični usisivač možete dobiti za samo 2200 eura sa sve dodacima. - Ne'am ja te pare... - Znate da imate pravo na 12 mesečnih rata...? - Ma džaba sve to.. - Evo ako vam se baš sviđa, daćemo vam i na 24 rate. Vidim da ste dobar čovek i želimo da vam pomognemo, ipak nikom do sada to nismo nudili. A i značilo bi mnogo vašoj majci i supruzi... - Želite da mi pomognete, da li zaista želite da mi pomognete..? Pođite sa mnom! Evo ovako. Ovo vam je moj frižider, prazan je ko što vidite, ako zaista oćete da nam pomognete, vi ga napunite! A ima i ispred kuće tri metra drva, ako vas ne mrzi isecite i složite u šupi, biću vam jako zahvalan! - Ali gospodine,... znate, miiii.... ipak radimo... za ozbiljnu firmu...iii.. - Ma terajte se u pičku materinu svi odreda, marš napolje!!! - Ih kakvi ste... - Marš, kad kažem! :zalupi vratima: .... :ding dong: - Ko je sada majke mu ga spalim? Ko si sad pa ti? - Mir sa tobom. Ako umrete za prijatelja, to onda nije greh, učinićete dobro i sebi i njemu... - MARŠ BRE U PIČKU MATERINU!
Pa znam, brate, jednostavno se probudim i raspoložen sam. Napolju je sunčano, kiša tim danom ne pada. Ukućani čavrljaju od ranog jutra, ni traga mrzovolji koja ih je pratila prethodnih dana. Auto je upalio iz prve, a i rezervoar izgleda puniji. Svaka pesma na radiju je moja omiljena, kako li samo znaju? Puštaju me da se uključim u saobraćaj. Nije ni gužva. Javlja mi se i sisata džogerka. Dobro, možda klima glavom u ritmu muzike iz slušalica, ali odbijam da poverujem. Pa petak je, pobogu, što se ne bi javila? Portir na poslu ne gleda propusnicu. Da zna srpski, sigurno bi mi zapevao: ''...danas te niko neće dirati, mali''. Ni šef se nije obrijao. Kolega menja firmu, pa mu pravimo prigodan ispraćaj. - ''Želim ti sve najbolje, Bred'', a mislim se: da li se zaista tako zove? Ko ga jebe, za kad mi treba? Petak je Bredli, teraj se u kurac, zabole me što si našao novi i plaćeniji posao, da li ideš na Bali u januaru i kada ti ćerka polaže ispit na flauti.
Sastanci su opušteni, danas se važne odluke ne donose. - Kakvi su planovi za vikend?, ljubazno pita direktor sektora. - Čekaj da preteram večeras, kontam, a kažem učtivo: ''Ah, znate kako je, porodične obaveze, kao i obično...'' Konju, tebi ću da kažem da ću pola subote da mamuram, a od pola da krenem da se popravljam.
Irkinja je u tesnom džinsu, a Indijka u kežual majici razdrljene kragne. Da, vidi se razdeljak, a ja volim čokoladu. Džejn će na pauzi za ručak u pab, pa ako sam raspoložen... Jok, ti si raspoložen, Džejn je bre prošle godine pojebala barmena u kold-rumu na šes' stepeni celzijusa, nalakćena na kartonske gajbe meksičke Korone! Dosta pre fajronta! A isto je bio petak, rek'o mi čovek.
Imejl u 4:58: ''Požuri po malog u obdanište, znaš da petkom ranije zatvaraju, imate večeru od sinoć ili naručite picu. Ja neću dugo, najkasnije do 11! Ljubim te... Mva :)''
'Nači, statusni simbol opasnih momaka, da ne kažem - krimosa. Ulaznica, 'nači, za Raj. Sakralna amajlija sa, 'nači, trajnim efektom momentalne indulgencije. Obligatorno je od, 'nači, zlata i, kako naslov nedvosmisleno poručuje, epsko-čobanskih razmera. Kod nezanemarljivo velikog procenta, 'nači, ćelavih primeraka ( čast izuzecima, brate ), može biti i ukusno ukrašena dragim ili poludragim kamenjem ali to ipak spada u custom kategoriju. Tradicionalno se nosi nagolim i u teretani, 'nači, apgrejdovanim grudima, i uz odgovarajući tetovažu Svetog,'nači, Đorđa kako tamani aždaju ili Isusa Hrista koji krvari iz, 'nači, vugle, predstavljasavršenu umetničku celinu na grešnom telu jednog ubice. Težina krstače, 'nači, zavisi od finasijskih mogućnosti jednog korisnika a recipročno je jednaka tovaru koji isti ima, 'nači, na duši. 'Nači, to je to.
Dobroćudan, veseo čovek, rumen, izuzetne fizičke snage i elegantno popunjene pojave. Voli pivu popiti više nego dobiti na lotou, a štipnuti konobaricu više nego imati pola Njujorka. Nikada nije materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu - zadnji dinar daće na turu pića sa jaranima, ugositiće i pomoći putnika namernika ili nepoznatnu osobu. Većinom je po zanimanju zidar, majstor, moler, mehaničar, često je višestruko talentovana osoba, ali bez kompleksa da se dokazuje i da ponižava druge. Može se reći da je neka vrsta hipija sa ovih prostora. Ne slaže se sa feministkinjama, Novosadjankama i ostalim ženskim osobama prolezbejsko-zmijskog karaktera, kao ni sa zalizanim fensi menadžerčičima i fensi baticama u roze majicama.
Primer čoveka sa naših prostora koji je sto puta bolji od prosečnog Amera ili Švajcarca (iz ličnog iskustva)...
Možeš da isteraš mene iz sela, ali selo iz mene, nikada.
I zato nikada neće bedni Čivas da mi bude bolji od domaće rakije. Nikada neutralna pavlaka sa 0.0001% masti da mi bude bolja od kajmaka. Gorgonzola sa plemenitim sranjima koja se zelene nikada neće da zameni sir što ga pravi baba. Nikada neće da mi bude draža pačja džigerica od jagnjeta sa ražnja. Ni jedan Kjanti ne može da se poredi sa domaćim vinom iz pradedinog bureta. I nikada ni jedan klub sa takozvanim "kvalitetnim pičkama" neće da zameni kafanu sa konobaricom koja ima velike sise i jednu kraću nogu. Da ne pominjem makijato i tursku sa ratlukom.
Jebiga. Nije to pitanje kvaliteta, već porekla. Hteo ne hteo uvek će da mi bude draže ono uz šta sam odrastao. Nema tu nekih komplikovanih i zamršeniš psiholoških sranja, jednostavno tada nisam mislio ništa kao som jer problema nisam imao. Tako da me ti mali detalji vrate u to nekada, kada je život bio lakši. Nije da je sada težak, ali baš je bilo lepo ne misliti ništa. Čini mi se da sada kapiram one što kmeče za Brozom, jeb'o ih on u dupe komunjarsko.
Nije to patetika, nostalgični proser uz peti vinjak, srpsku zastavu i četničke pesme dok u pozadni Žika Seljak nagovara mlade bračne parove da prodaju tetkinu garsonjeru i vrate se na selo, to je samo realno stanje stvari. I mislim da ne važi samo za mene, seljaka, nego za sve. Verovatno nekome smog Londona nije isti kao onaj u Beogradu ili nekome možda nedostaje pančevački zagađen vazduh. U suštini gde god da si rođen to će te pratiti dok si živ. I to je to, povuče me rodna gruda u svačemu. Više volim da kroz prozor vidim brda i planine nego ravnicu, svaka reka po nečemu liči na Moravu a svaka šuma podseti na Šumadiju.
Uvažene vukajlije, moderatori, predstavnici osme sile (interneta), hejteri i drugi posetioci ovog sajta, prisustvujute formiranju definicije u cilju razbijanja večite -G-lavolomke: G tačka - gde, šta, kada i koliko iz ugla jednog prosečnog Balkanca! Molim za malo pažnje! Hvala!
Prva G tačka dnevnog reda: - lokacija: pošto očigledno misterija razotkrivanja tačnog položaja G tačke ne može biti jednostavno rešena, moramo se koristiti alternativnim metodama pronalaženja, osluškivanjem i opipavanjem terena. Predlog: kada vaša draga u toku stimulacije počinje da zvuči kao telefonski signal: e tu tu tu tu tuuuu..... veoma ste blizu željene tačke, ako ne i u samom epicentru! Bingo! Tada ne stajete sa stimulisanjem ni po cenu da vam istovremeno kradu ganc novi plazma TV iz dnevne sobe na kome ste planirali da gledate sledeće svetsko prvenstvo.
Druga G tačka dnevnog reda: - masturbacija: podrazumeva se da se pri istoj koristimo negovanim prstima sa potkresanim i tupim noktima bez zanoktica i drugih izraslina da ne bi povredili vašu dragu tamo gde je ona najnežnija Ne, nije srce, kolega, spustite ruku! Dakle, masturbacija se najpre obavlja nežno da bi se intenzitet trljanja unutrašnjosti polako povećavao do tačke usijanja, a sve propraćeno dovoljnom vlažnošću bunara želja vaše drage, koja je potrebna za gašenje požara nastalog trenjem. Napomena: važna je spretnost i agilnost prstića, pokreti kažiprstom i eventualno srednjakom koji se mogu objasniti u reči samo kao "dođi mi, dođi" pokreti, dok se dubina guranja cele šake, ili ne daj bože, ruke do lakta ne ceni uopšte. Kolege veterinari, izvinjavam se! Tačkica je bliže nego što ste mislili! Izvinjavam se što nema slika, crko mi je grafoskop!
Treća G tačka dnevnog reda: - penetracija: drage kolege, sad dolazimo do prave -G-lavolomke! Ako vaš salutant nema određeno zakrivljenje, takvo da o njega možete da okačite zimsku jaknu bez da vam se vuku rukavi, onda batalite radnju stimulacije G-tačke dok penetrirate. Izlomićete se zabadava, a promašićete famoznu tačkicu u širokom luku. Ako ste već toliko zapeli, trljajte što više ka gornjem uglu vagine... jel smem da kažem vagine...? Smem...? Ok... vagine,i nadajte se da ce da vam/joj se posreći. Predlog: umesto što vašim GPS-om (G-Point Seeker) pokušavate da potrefite lokaciju, uživajte u samoj radnji, ni vaša draga neće se osećati ništa lošije, pa i na drugim mestima postoje nervni završeci, majku mu!!! Pardon, bespotrebno se uzbudih... Gde mi je čaša vode?
Hvala na pažnji, preći ćemo sad na komentare. Prednost dajemo nestrpljivim hejterima, imate tačno 2 minuta, izvolite: 120, 119, 118, 117, 116............... 4, 3, 2, 1... hvala...! Dobro, vreme je isteklo. Ah da, trebalo je samo da napomenem da su, usled velikog interesovanja i gužve na sajtu, hejteri stavljeni na ban listu. Hvala na razumevanju.
Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu. Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
