Sistem osvajanja teritorije ili nekog prostora mic po mic. Lagano i neprimetno, bitno je samo da se teritorija uvećava na račun drugih.
Ovaj sistem koriste uglavnom žene, muškarci su skloniji pristupu "Nemačka u Poljsku '39-e". Takođe, i mišljenja o ovom sistemu su oprečna, neko smatra da je pametan a neki bi rekli da je pičkast i totalno funjarski.
muž: Samo još majicu neku da uzmem i spreman sam, jel krećemo? žena: Pa samo dok sredim kosu, šminku, proverim da li mi je ova kombinacija ok, zalijem cveće, pozovem mamu da joj ispričam nešto, pogledam kraj serije i svratimo negde da kupim burek da nešto stavim u usta neka me kiselina muči...to je to, krećemo. muž: Imaš 4 minuta. Ja posle krećem makar i bez tebe. Šta je ovo jebem li ti semenku bezobraznu?! žena: Koje, mišiću? muž: Ma ne pravi se luda, šta će tvoje gaće u mojoj fioci? žena: Pa nisam imala mesta u mojoj, moram da razdvojim čipkane od svilenih... muž: Ma nemoj da mi se šiptariš više ščula?! Napravio sam plakar od 12 kvadrata da imaš mesta a ostala mi jedna fioka i jedna polica da ne mešam baš gaće i sakoe i to si mi uzurpirala! Ne dam fioku!!
dve drugarice sede i piju kafu, ladnu ko špricer jer stoji na stolu 2 sata, pretresaju razne teme od Milicine haljine koju je nosila na Gojkovoj svadbi do recepta za posne čvarke
Marija: OvAj mOj(akcenti) stiže sa posla, čujem ga od susedne ulice kako se dere... Jelena: Jaooj, opet će me nešto napasti, da idemo u šetnju? Marija: Gotovo, ušao je. Ćao, dragi, kako je bilo na poslu, jel da da nećeš da zezaš Jelenu? Šta će ti ta sekira?? Krsman: Jelena, pozdravio te Gandra i rekao da će ti jebati majku kurvinsku što si mu gaće ostavila ispod kreveta. Ženo moja, ova sekira je za preuređivanje naše spavaće sobe. Marija: Šta ćeš da preurediš?! Ja sam to sve lepo namestila, šta ćeš ti da diraš? A i zašto sekirom?? Krsman: Sekira je, pile moje maleno i lepo, da od našeg kreveta napravim dva pa se na svom šiptariši koliko oćeš! Svaka me koska boli jer se po celu noć jednom rukom upirem od patos da ne padnem na isti. Marija: Nemoj, Krsmane ljubim te, ja to da ti budem blizu... Krsman: Nema nemoj, ili to ili spavaš u garaži. Prekipelo je. Jelena, kurvo, mršći kući al prvo skoči do komšija Radovana i traži mu 4 bloka, reci da sam te ja poslao... Jelena: Jel Radovan onaj visoki, sa velikim šakama što mi izgleda kao da bi me... Krsman: Jelena! Blokovi! Jelena: A? Da, da...a šta će ti blokovi? Krsman: Da podmetnem umesto nogara, jebem te glupu, pa da ženu oderem od kurca u NjENOM krevetu.
Ja sam tada imao četiri, a Stanica, moja sestra dve godine. Bili smo kao i sva ostala deca, zdravi i pravi, ali smo bili veoma siromašni i jedva sastavljali kraj sa krajem. Otac i majka su se borili koliko su mogli, bilo je izuzetno teško. Otac je radio po dvanaest sati u željezničari i jedini donosio novac u kuću. Majka ja bila domaćica.
U leto dve hiljade četvrte, brat od strica moga oca je ispraćao sina u vojsku. Pravili su veliku gozbu i mi smo naravno bili u zvanici. Porodica brata mog oca je bila izuzetno imućna, bavili su se otkupom i preprodajom čelika i imali su nekolko luksuznih hotela. Mi smo bili veoma siromašni, ali kod oca i majke je važilo pravilo da se na svako rodbinsko veselje moralo ići. Kao i obično, pripremli smo svoju jedinu odeću, otac se uzajmio za poklon, a ono što je meni kao malom dečaku ostalo urezano u sećanju jeste domaća Žito torta koju je majka uvek pravila za ovakve prilike. Njoj je ta torta bila izuzetno važna. Kada bude gotova, mi kao deca smo gledali u nju kao u neku totem, baš zbog toga što je njoj toliko značila. Ja sam pored nekog strahopoštovanja prema toj torti, iako veoma mali, osećao u isto vreme i žal za majčinim od svakodnevnog rada ogrubelim rukama kojima mesi.
Došao je i taj dan. Proslava kao i proslava. Dolazak, ljubljenje, majka je tortu na ulazu ostavila na platou namenjenom za iste. Našu tortu ostavila je među ostalim, velelepnim kupovnim tortama od kojih je svaka pojedinačno koštala kao sva odeća koju ja i sestrica imamo na sebi. Ostavila ju je bojažljivo posmatrajući je kao mene kod učiteljice kada sam pošao u prvi razred. Ne brinite gospođo uklopiće se. Proslava, proslava, proslava, četristo gostiju, ludnica. Svi skaču vesele se, rsaju. Nas četvoro smo presedeli celo veče. U deset sati se prigušuje svetlo, domaćin najavljuje tortu. Kakvu tortu, pa ovo je ispraćaj a na svadba? Konobar donosi našu Žito tortu i postavlja je na sred sale. Domaćin poziva sve goste da doću i počnu gacati nogama po torti. To su i uradili, četristo ljudi je gacalo nogama po njoj dok se nije pretvorila u krem. Na kraju došao je jedan sasvim mali čovek izvadio kurac i počeo pišati po svoj toj smesi.
Oni svi imaju preko 60 godina, krezubi su, neobrijani, šuma im viri iz očiju, lice im opaljeno vetrom i svi se nađu u trenutku kada se dešava neka scena na otvorenom da gromoglasnim smehom iz pakla male sredine proprate poniženje jednog od glavnih junaka (češće junakinje) jer je to inače neopisivo smešno. Svi se smeju isto, jako, zlo i uživaju dok pijani Petar Božović šutira u stomak trudnu Mirjanu Karanović, jer im je to najveće zadovoljstvo u životu, dok kamera ide preko njihovih crno razjapljenih usta. Naši reditelji obožavaju da ovu scenu mučno produže preko mere (kao i scene silovanja i sirotinjskog seksa) jer je to umetnost, kadar ide od jednog do drugog meštanina koji svojom pojavom izražavaju turobnost palanačke sredine u kojoj je jedino rešenje samoubistvo: to je učmala palanka i tu su svi zli i nema se gde pobeći. I da, nebo je uvek sivo, putevi su blatanjavi, deca bez gaća plaču, pišaju, crni talas, maljavi pazusi konobarice, debeo krčmar Paja, žene kurve ili zatucane, seljak došo da proda kravu koju mu krade Milan Srdoč čim ovaj ode da piša; pišanje se celo prikazuje, do poslednje kapi na gunju.
P. Božović (sa flašom rakije u ruci u crnom udbaškom mantilu šutira ženu blatnjavim čizmama) – Majku ti tvoju krvavu jebem marš iz moje kuće kurvo, kopile da mi rađaš! Ubiću te! (navrće flašu) M. Karanović (u blatu, polugola, slepljene kose, mučenica kao takva) – Nemoj Mitre, dece ti naše, sveca ti našeg, partijske ti knjižice, nemoj! (krik otegnut dok je kadar na užasnutim beonjačama u blatu) Svetina – BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA BAHAHA Brkata beštija iz svetine – udri kurvu, kad se jebala nije nas zvala!
Stari izraz, nastao u doba otomanske okupacije Balkanskog poluostrva, kada je upravo kolac bio glavni rekvizit za kažnjavanje najtežih prekršaja, tipa razdevičenje subašine ćerke jedinice ili nošenje dresa reprezentacije sa ocilima.
Za one koji su istoriju zaboravili ili je nikad nisu ni znali, tj. učili je od pijanih gostiju na slavi dok se svađaju oko porekla Večitih rivala i njihovom vezom sa ustaškim i masonskim pokretima, važno je napomenuti da se u ovoj frazi ne misli na pripadnika vlaške nacionalne manjine, poznatom po jakim skilovima u domenu vudu magije i čitavom albumu za sličice "Životinjsko carstvo" ovekovečenom u obliku gipsanih figura i smeštenom na ogradu od kovanog gvožđa oko višespratnice u Negotinskoj Krajini. Vlah je stari turski naziv za Srbina, pravoslavca. Dakle, pogrdan za svu sirotinju raju jer Vlah u originalu znači čoban ili šta već. Ovaj naziv se održao u nekim srbskim zemljama pod okupacijom, npr. u BIH i Sandžaku. Jebiga.
Zašto Vlah psuje sa koca? Majku mu, i ti bi nekako gledao da isprovociraš obrezanog da ti skrati muke jer ti se nalazi jebeni komad drveta prečnika deset santima u čmaru! Zamisli onaj bol kad pojedeš pola teglice feferona bezleba i sereš žilete narednih par dana, pa ga pomnoži sa 10¹². Dakle, treba biti izuzetno kreativan i maštovit kako bi lični kočijaš Velje Ilića pod dejstvom zozovače pored tebe izgledao kao šezdesetdvogodišnji Žan Pjer Konstantinović, profesor čembala i strastveni kolekcionar haiku poezije dok u "Kvadraturi kruga" najfinijim buržujskim rečnikom objašnjava kako nema leba u crevu, a da je čembalo prodao romskim skupljačima sekundarnih sirovina. Znači, ono najgrđe.
1572. godina, konjokradica kome ne manjka prepucijuma na spolovilu troši poslednje atome (valjda vate) snage na arlaukanje i zapomaganje, moli Boga da odnekud doleti zalutali kuršum i spasi ga muka. Ali, avaj! Kuršuma nema te će pokušati da izvređa turcima majku u pičku i poskida sa neba sve muslimanske svece iz muslimanskog crkvenog kalendara kako bi mu neki Halil ili Almedin okončao život sabljom dimiskijom. Ili nožem od hirurškog nerđajućeg čelika iz TV Šopa, ne pravi pitanje.
Vlah: Alija, tvoja bula mi je pušila gowno!
Turčin: A meni tvoja stara kurac, ahahahaha! Dženane, skloni mu suncobran da malo dobije boju, sav mi je anemičan. I odvrni Kemala da ne slušam kako se dere.
Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.
U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..
Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.
- Jesi gledao basket sinoć? - Ma jesam, mamu mu jebem..Aj vidi je l počeo rukomet na drugom.
Nasušno dugme na tastaturi čija je funkcija da upali scroll lock diodu. Legenda kaže da ima neku praktičnu primenu u Excelu, ali korisnici Excela se već sasvim dobro snalaze i bez njega. Bliži se doba kada će stari dobri Scroll Lock biti zamenjen tasterom :), OMG, lol ili rofl. Svi ćemo ga se sećati, ako ni po čemu drugom, onda bar po tome što je na najizlizanijoj tastaturi ovaj taster uvek izgledao kao da se juče iskrcao sa prekookeanskog broda.
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Odgovor prefinjene lutke na tvoju nesuptilnu seksualnu propoziciju, kojom istovremeno postiže tri bitnosti: 1. Čuva integritet (procesom ako lako dam ispašću zešća vakur i poslije jebanja me neće jebati ni procentno. 2. Testira ti testiculuse (nindža ili mindža). 3. Daje ti do znanja da želi tvoju močugu.
Starci u vikendici, mladjem burazu si dao kintu za blejanje, uz konsekventno objašnjenje kol'ko će da boli ako pomisli na kitoblokativnu sabotažu a la John Rambo. Sami ste na gajbi. Iz pozadine ti diskretno pomazu Stan Getz i njegova Djevojka iz Ipaneme, a angažovao se i ćaletov Penfolds Grange. Rasan si ko Vizigot na steroidima svjež iz tvorza a ona lijepa kao san umornog andjela i miriše na grijeh.
Ti: Sećeru...oćemo ti i ja malo u moj budoar da se malo volimo? Ona: Pa neee znam. Ti: Pa ajde da saznamo...
