Sve do seksualne revolucije koja je proterala vascelog himena na tamnu stranu vagine, oduzevši mu sve njegove čarobne moći i ustoličila promiskuitet, blud i nemoral sada već kultnom rečenicom "Who's your daddy ?" ove reči su bile poput glogovog koca, srebrnog metka ili venca belog luka, koji su majke koristile da oteraju zle sile od svojih dragih kćeri.
Momak i devojka grebenaju vunu u vajatu.
Milosav: "Molim te, Lenka, Lenčice, dušo i srce ... samo malo ..."
Lenka: "Joooj ... pa ne znam ... karaće me nana ..."
Milosav: "Eto ... samo glavu da prislonim ... mooolim te ... kad te moolim ..."
Nana: (kroz prozorče od vajata) "Ne, ne, Lenka, šćeri moja mila ... nema kurac ramena, ako ga pustiš, munuće ti ga celog ... Tako je i men' komšija Radojica prevario, pa je ćaća mor'o davat' dvije livade više u miraz ..."
Ona vrsta žene koja vas nikad neće ostaviti ravnodušnima pri pogledu na nju. Imaćete vilicu do poda i potočić pljuvačke za sobom narednih pola sata. Sam pogled na nju zamućuje vid, postavlja se krucijalno pitanje: "Postoji li Bog? Jer, ako ne postoji, ko je stvorio ovakvo savršenstvo?" Ne, nećete moći da je imate, samo možete da gledate, zato što su one uvijek predodređene za nekog drugog. Možda zbog toga i izaziva takvu reakciju? Uprkos svemu, dali biste sve samo da pipnete te bajne obline, svjesni toga da bi i najmanje doticanje izazvalo talasanje tolike raskoši. Ali, to se neće desiti. Rijetki su oni koji uspiju da ih zauzdaju, ali ako im to pođe od ruke, smatraju se najsrećnijima na svijetu. Ostali mogu samo da gledaju, maštaju pred spavanje, stvaraju sopstveni scenario, pokušavajući da se oslobode surove realnosti.
- I tako, kažem ti ja njemu, "nećeš se ti meni tako obraćati, nismo mi zajedno ovce čuvali", a on će ti... Jao. - Šta, rek'o je "jao"? - Jao. Pogledaj ono što je ušlo u kafić. Jebote, je l' ono Kristina Hendriks? - Hahah, jebote život. De, minut ćutanja, pokvarićemo sve pričom. - Kristina bi se postidila da vidi tu mesnatost. Odoh da je zaprosim, ništa ne gubim.. - Sem dostojanstva. Samo se ti brukaj, ja posmatram..
Nešto ultimativno, neprejebivo, rasa vrste viša, aj'-što-jebe-al'-što-uši-zavrće. Bez toga je život nemoguć, oko toga se okreće Sunce, antimaterija i Higsov bozon, Šešelj ostaje bez teksta.
Nekada je to bilo samoškljocajuće čudo za sve amatere kojima nisi mogao posle višesatnog objašnjavanja da razjasniš pojmove blenda i ekspozicija. Iako klasična fotografija nije "rocket science" nekima ćeš pre pola metra u du... Elem, sa novim tehnologijama, dolaze i nova stanja, autofokusi, ksenoski blicevi, mega pikseli i ostale opcije koje treba da ti čin fotografisanja učine jednostavnim i uvek dostupnim pa ti bato škljocaj koliko tvoja memorijska može da podnese. Tako dobijemo 1000 slika, da među njima ne možeš da probereš tri koje te neće biti sramota da metneš na fejsbuk da te vidi familija.
Taze si prebacio fotke sa digitalca, listaš da vidiš šta si interesantno uslikao, kad ono, na ovoj ti veliko dupe, na sledećoj izgledaš grbavo, na sledećoj te blic napravio na vampira-karakondžulu, na sledećoj žmuriš, sledeća mutna iako imaš mirnu ruku k'o Jasna Šekarić, na svakoj drugoj ti autofokus autofokusirao akne koje nisi ni znao da imaš... Ni jedna slika na kojoj ličiš na sebe, a kamo li da izgledaš "reprezentativno". Dok smo bili ograničeni na 36, od njih je u najgorem slučaju moralo da uspe bar 20, a sada nam ni fotošop nije dovoljan da izbaci akne iz prvog plana i napravi lepe uspomene, a mi škljocamo i škljocamo. Filozofsko pitanje: Ko je ovde idiot?
Vibraciona (perkusiona) bušilica na motorni pogon (benzin) od nekih 50 konjskih snaga i preko 50 kg težine. Pravi je neka švedska firma i može se naći u gradjevinski žutoj boji ili u SMB vojnoj boji. Koristila ih je JNA. Vrlo su zgodne za miniranje jer za 5 minuta zabodu polugu od 0.8 metara u granit, i spremni ste da u istu nabijete eksploziv i eto vam dela puta kroz karpatske planine. Ako se buši rupa za miniranje, onda samo treba da je pridržavate, da ne pobegne. Ako pokušate nesto komplikovanije, kao sto je bušenje horizontalne rupe, trešće vam se kosti jos mesec dana. Spada u robijaški alat. Danas je koriste građevinski preduzimači za rušenje na napristupačnim mestima.
....I to im je glavni adut da ne moraju da razmisljaju u napred i da svaku grešku mogu da isprave.
- Au majstore, pa kako sad da stavimo vrata za WC ovde gde ide noseci zid? - Sad će mali da izbuši tu vrata. Mali daj kobru!
- Au majstore, pa kako sad da uvedemo vodu kroz temelje od pola metra. - Sad će mali da napravi rupu za vodu. Mali daj kobru!
- Au majstore, pa nemamo ulaz na tavan. - Sad će mali da probuši ploču. Mali daj kobru!
Trimer za šišanje (trimovanje) trave. Naziv bič je dobio iz narativne forme. Sredinom devedesetih kada su se gastarbajteri vraćali sa zapada pričali su kako zapadnjaci imaju motornu kosu, koja ne seče travu gvožđem, nego je mlati bičem. Ovdašnji seljaci su sa nevericom gledali u došljake, a kasnije su, kad je stigla na Balkan, spravu sa elastičnom trakom nazvali bič. Bič spada u robijaški alat. Bič sa podloge po kojoj kosite, podiže sitne kamenčiće, čepove od piva i voćkice i lansira ih uglavnom pravo među oči rukovaoca alatom. Ako pokušate da pokosite neku kosinu u visini vaše glave, trimer će lansirati trulu voćku ravno u vaše medjunožje. Kada idete na more, po Grčkoj, na auto putu, na onom ostrvu prekrivenom travom izmedju dva kolovoza, uvek vidite baju koji vuče bič na ledjima u sred nedođije, u kompletnoj zaštitnoj opremi, u sred podneva, na 50 stepeni i kosi travu. Često od kamičaka koje on razbacuje pri brzini preko 100 km/h naprsne vaša šajbna. Mahnite majstoru sa bičem tri prsta. Odgovoriće vam.
Deo muške odeće koji je štitio od zime. Bio je poznat stanovnicima dinarskog pojasa srednje Bosne i Crne Gore, posebno onima koji su živeli na visokim planinama. Devojke su plele po jedan, obavezno od čiste runske vune i nosile u miraz sa ostalom opremom- košuljama, rukavicama, čarapama. Šare su izvodile kao ćilim vijugama od raznobojnog vunenog pletiva na pet igala. Neke su plele uzduž, neke popreko, plele a nisu znale koliki treba. U Etnografskom muzeju u Beogradu nalaze se dva nakurnjaka. Prvi je dugačak 19 cm, oblika levka oivičenog otvora naboranog vunenom čipkom, kroz koju je provučena dvobojna uzica koja služi da se nakurnjak vezuje oko struka. Pleten od bele domaće vune, ukrašen crvenom, narandžastom, žutom, plavom i vunenom pređom u obliku horizontalnih pruga. Drugi primerak nalikuje na zmiju i otkupljen je u okolini Rožaja u Crnoj Gori.
Parola kojom se vode prsate kandidatkinje za mesto sekretarice, svesne činjenice da šefovi međusobno ne pričaju o masterima i kursevima koje je ista završila, već da li je pogodna za fircanje, da li dobro to radi i koji broj sisobrana nosi.
- Ja sam masterirala finansije, a ti? - Ja imam dve petice, kontam da će biti dovoljno.
