Generalno jako važno. Ali, da li nešto jako važno može biti i generalno? Da li je suštinski bitno, ono što je važno da bude na papiru?

Izgovor za alkoholisanje, muvanje i intrige.

Vrlo je bitno kako, kad i s kojom osobom dolaziš. Da li kasniš. Da li si ubo pravu odevnu kombinaciju. U suštini, sve to postane nebitno kada u sebe uneseš tri velika piva. Dok koračaš ka pozornici gde je bina i mikrofon, ceo život ti prolazi pred očima. Pitaš se, zašto si uopšte podlegao pritisku javnosti da nešto što si napisao o bivšoj ribi ili to što si napisao o migrantima ili o sardini, pročitaš pred deset ljudi koji slušaju. Ostali idu do wc-a i špricaju džoint u venu.

Kada pročitaš svoj uradak, uz aplauz, silaziš sa bine i odlaziš do šanka da nastaviš da piješ. Jer svi nastave da piju. Podsvesno gledaš donja leđa neke alternativne Ksenije za koju misliš da će doći baš do tebe sa rečima hvale za tvoje stihove. Neće se desiti. Provešćeš četiri sata u tom prostoru, napićeš se, pričaćeš o tračevima i na kraju, zakasnićeš na poslednji dnevni.

I sutra ćeš o tome napisati pesmu koju ćeš čitati na nekim narednim večerima poezije.

Večita dilema obezbeđenja utakmice.

Trijumfovati u partiji sa najiskusnijim penzionerom - igračem domina

Iskoristio svoj momenat i dao maksimum publici.
Izvan toga, da večno živi, ne bi mu se skockalo da pokupi slične ovacije.

Ana koja ne može da se pomiri sa činjenicom da si je ostavio, pa ti stvara nepotreban teret.

Biti go u javnosti.

Mont Everest snobizma i malograđanštine. Deluje neverovatno, ali tamo negde u svetu zaista postoje ljudi koji su u stanju da dođu na ideju da iscede gomilu nečega u kartonsku ambalažu, ofarbaju tekućinu u crveno, dodaju šećer i aromu višnje (i nešto prirodnog soka, koliko se baš mora) i mrtvi ladni očekuju da će to neko da kupi. Idioti, ali ne najveći idioti, jer postoje čak i takvi koji stvarno kupuju ovo govno što ni belu košulju nije u stanju čestito da isfleka. Nebitno što na pijaci, na koju svejedno ide da bi pazario artičoke i kombuhu, može da kupi litar sirupa od pravih pravcatih višanja, nebitno i što flaša prirode košta manje od tetrapaka i traje mesec dana, čak i to što seljaci ne prskaju višnje - bezbednije je ovako, jer kakva su luda vremena došla i šta se sve događa bolje bre uzeti provereno, dezinfikovano i pravljeno po jus-u, ima deklaraciju, odobrila komisija, nabudžio tehnolog, zapakovala mašina... Normalno. Ko zna šta sve seljaci trpaju u flaše, to sve crvljivo, pacovi gamizali po krošnji, ko zna kolko je puta domaćica počešala pičku (neopranim rukama) u pauzama struganja varjačom po dnu lonca.

Stanje kada ti opizde veliki račun za struju pa ti dođe da jebeš mater svima u Elektri. Armagedon je ako, kojim slučajem, račun ne stigne.

Nju je lako i očarati, i razočarati.

За нас у Србији сигнал да се нешто гадно спрема. Срећом, нисмо тако близу па имамо времена да се припремимо.

Ружан, прљав, нецивилизован покушај човека, на кривој страни историјске истине и правде. Да је Толкин знао за овакву популацију, посветио би им цео један наставак.

Izraz koji se koristi u samo dva slučaja.

Inkognito mod u internet pretraživaču.

Место састанка, тешких преговора. Иначе, неки мање битан дворац у Француској.

Срђа је исто као и сваки други Срђан, само је предодређен за велика дела.

Kad je toliko ružna da ne može ni da ti se digne.

Omalena šupa.

Automobil koji ima problem sa DPF filterom.

Izraz koji koriste i kojim se najlakše prepoznaju ljubitelji pokojne SFRJ i SKJ.

Izjednačavanje ustaša(NDH) i četnika (JuVO), mada istorijski nonsens, bila je omiljena teza jugoslovenskih komunista posle drugog svetskog rata. Time je valjda trebalo da se pokaže da su Hrvati i Srbi podjednako krivi za ono što se u tom ratu događalo, te da se time stvori nekakvo jedinstvo.

U istom smeru ide korišćenje tog izraza posle raspada Jugoslavije, da se pokaže kako su obe strane (opet) podjednako krive, te da stoga treba podjednako da se pokaju i vrate na pravi put.