Roditeljski sastanak je samo još jedna u nizu stvari gde balkanski muškarci postupaju kao veliki džentlmeni i puštaju prvo žene da idu na te sastanke, sve dok se ne pojavi nova zgodna razredna i onda naprasno oduzimaš pravo prvenstva svojoj ženi i odlaziš ti tamo, jer je toliko dobra da bi zbog nje išao na roditeljski. Zbog nje tebe interesuje s kojom će agencijom tvoje dete ići na Divčibare, gde će ići na proslavu mature, da li se nastavnica engleskog žalila jer znaju da psuju na engleskom, itd.

Prostor između sedišta i ručne kočnice u koji ti upadne ključ, a ti nisi dovoljno trezan da bi bio sposoban da ga izvadiš, pa pijan prespavaš u kolima.

Reč što je na selu koriste. Specijalno spremljeno ovčije mleko.

U slengu, ali seoskom isto, koristi se za svaku beličastu smesu.

Došlo vreme, postalo moderno imati Ukra u timu, iako je Ševčenko bio zadnji kršten fudbaler otamo.

Klonuo duhom, nema perspektivu, pognuo glavu i čeka bolje sutra.

Alternativni naziv za Hondu Civic. Naziv potiče od konosijera srpskog jezika i njegovog slenga – Ajs Nigrutin.

Narodni heroj čije ime nosi osnovna škola u Laćarku. Jasno je kako je dobio nadimak.

Porodični ručak, ti na svom izlasku iz detinjstva.
Ko zna koji put jede se punjena paprika. Mogao si da se navikneš i na kavurmu i pihtije i kuvanu tikvu, ali i dalje odvajaš papriku od mesa.
Ne voliš meso u supi, od graška ti je muka, a ribu ne jedeš jer te mrzi da trebiš.

U svakoj takvoj prilici baba, koja je jelte uvek šef kuhinje, samo bi se nasmejala i klimnula glavom i promumlala: Ješćeš ti i govno i pitaćeš ima li još...

Dvadesetak godina kasnije, živiš u stanu od 40 kvadrata u većem gradu nego u kom si se rodio. Našao si neku nasaditu devojku, koja prirodno postane ti i žena.
Malo po malo, postaješ sve ono čega si se gnušao. Nagovori te da kupite i kera, da živi sa vama, radiš od jutra do mraka, porodicu i prijatelje kao da nikad nisi imao.

Dođu i deca, opet si nadglasan i dete dobije troslovno, ili u "boljem" slučaju četvoroslovno ime sa jednim samoglasnikom. Ime koje za koje si nekad mislio da se daje samo psu. Da bude što kraće kad ga dozivaš.

Ponekad se i zapitaš kako je došlo do svega ovoga, u šta si se pretvorio...
Onda te iz duboke zamišljenosti prene glas tvoje draga:

-Dragi, hoćeš da pojedeš moje, ja sam na dijeti, ne smem više?
Ovaj... naravno, baš sam hteo još da sipam, ovaj put si nadmašila samu sebe.

Jedeš ono jelo, dao Bog da ima naziv, hoće duša da ti izađe na nos. Ispred sebe vidiš babu kako se kezi i zamišljaš kako bi tamanio punjene paprike da si znao šta će da te snađe.

Мерна јединица за упрошћавање укупног износа доприноса по једној месечној плати

Primjedba neodgovornim vlasnicima da njihov voljeni mališa-cuki od pola metra i pedeset kila nije nikad, ali ama baš nikad gricnuo prolaznika.

Zlojeb je čovek koji uživa u tuđoj nevolji. Ne posećuje prijatelje i poznanike u dobru. Ne dolazi na čestitanja i čašćavanja. Niti o slavama i preslavama. Pojaviće se kad je neko u nevolji. U bolesti i propasti.

Zlojeb nasluti nesreću. Brakolomstvo. Proneveru. Bankrotstvo. Bolest. Smrt u porodici.

Pojaviće se. Kao gavran. I navestiće još crnje nesreće.

Čovek zasadi šljivar. Svake godine kreči stabla. Navodnjava i đubri zemlju.

Šljiva - plavka, požegača, madžarka. Nema bolje na svetu. Hoće u kazan, kao pekmez, u sušare, mišane, kao suva šljiva, u kazane, kao rakija.

Šljiva je ranocvetka. Iznenada, preko noći, ospe se cvetom. Učini se : pao sneg. Tako se zabele šljivaci.
Hoće šljiva da prerodi, pa se čovek namuči. Ne može je mlatiti. Šljivu mora da trese. I da je kupi sa zemlje. I da puni sudove. I da prepune sudove prenosi u kačaru. Da puni kace.

Čovek ispeče rakiju, napuni burad, pa burad natovari na kola, pa na železničku stanicu.
Pretovari burad u vagon, kupi kartu i za sebe i za rakiju. Sedne u voz. Ide u trgovinu. Čak u Beograd. Tamo ga čeka kupac.

Čovek proda rakiju ( pekmez, suvu šljivu). Pare stavi u unutrašnji džep kaputa. Ponovo sedne na voz. Ali, na prvoj većoj železničkoj stanici nešto mu pade na pamet. Siđe sa voza. Uđe u mehanu. Naruči kilo rakije i svirače.

Ujutru nema para ni za voz. Kući se vraća pešice. Za njim se kotrljaju prazna burad. Koja će se svake godine puniti i svake godine prevaljivati isti put.

Kad podrigneš sa zatvorenim ustima.

Ushićivati se nekom sporednom životnom pojavom, kao što je npr primitivna igra ubacivanja lopte kroz metalni obruč. Pridavati joj toliko značaja da ona postaje centralna tema, uzrok i svrha drugih svetski važnih događaja.

Samoreklamiranje pri kome hirurzi o nekoj javnoj ličnosti iznose pretpostavke o estetskim intervencijama.

Rečenica koju možeš čuti na razgovoru za posao kod privatnika, iako su svesni da to nije istina ipak vole da je provuku kroz razgovor. Dok istu ovu rečenicu nikad nećeš čuti na razgovoru za posao u državnoj firmi, jer ne postoji razgovor za posao u državnoj firmi, zato što oni zaista jesu jedna velika porodica.

Штетан и опасан исход вредног рада и озбиљног образовања, који може да удари у главу.

Нејебач во Македонија.

Minđil ili minđilče je pas mešanac, najčešće nižeg rasta.

Ovim rečima je Branimir Brstina u jednoj reklami iz devedesetih počeo opisivanje svog prijatnog iskustva sa proizvodom koji reklamira.
Ovaj izraz je zaživeo i široku primenu doživeo uglavnom zbog svoje funkcije da naglasi sledeće: "Tvoja sreća ili muka koju si se usudio da izneseš nisu ništa spram moje, o bedni smrtniče".