prvo mu bivša žena prospe sonu kiselinu u oci, pa tu on kao oslepi, ali zapravo ne oslepi nego ga izleče al mu oči postanu braon a bile su zelene pa se on tu kao smori i upozna sestru biseniju, pa se onda smuva s njom pa živi s njom na njenoj gajbi i onda se vrati njen bivši, mića ili mićko ili nešto na m, pa onda žive svi troje zajedno a bisenija trudna a ne znaju čije je dete pa onda ova dvojica kao nešto pomažu po kući i sve igraju karte ko izgubi radi nešto a kokan se onda pravi da se ukočio da ne bi radio, ili se stvarno ukočio, ili je to bio mićko ili mića ili neko ime na m
Ne češlja se uopšte. Kako zatekne kosu kada ustane tako je ostavi. Uglavnom je furaju radnici, đaci i svi ljudi s manjkom vremena i viškom obaveza. Opšta suprotnost češljanju na bes.
- Jel' ono Žile?
- Jeste.
- Pa, gde onoliko žuri?
- Zaposlio se kod privatnika. Dvesta evra mesečno, a četiri žgepčeta. Boško Simić fazon.
- Taj rad. Vidim ja da je on počeo da fura jastuk zurku isto ko kad smo išli u školu.
Čovek zbog čije je nesmotrenosti poginuo sultan Murat. Najgori radnik obezbeđenja ikad.
Boj na Kosovu. Miloš Obilić probada Murata. Opšta gungula.
Neko iz mase: Zašto mu nisi oduzeo nož!
Josif Tatić: Mislio sam da ima samo koplje.
Proces raspoređivanja gostiju na svadbama uzimajući u obzir njihove međusobne koegzistencijalne mogućnosti, afinitete, animozitete, religiju, običaje, političko opredjeljenje, bračni status, apetit, tolerantnost na alkohol, muzičke sklonosti, oružani list, poštovanje iskazano prema domaćinu na prethodnim svadbama, kreditno zaduženje i činjenicu da li se radi o gostima sa mladine ili mladoženjine strane.
-E, da vidimo gdje će ko da sedi... Znači, kum, djever, kuma... sto do njih idu Markovići i Savići... i ovi sa ujakove strane.
-Ma koji Markovići, jesi lud!? Oni ne pričaju sa Savićima... još od kad su im pozajmili neke pare, a ovi nisu vraćali... ne valja, razmještaj ponovo.
-Aj da idemo onda sa konstantama, ko je siguran?
-Tetka Anđa i njeni za sto broj 7, tu ima još 3 mjesta, koga bi mogli, a da nije Bog zna ješan, jer od teča Đura neće stići ni da zameze.
-Mogao bi onaj tvoj mršavi, čupavi drug, što se oženio prošle godine, pa taman nek dođe s nevjestom.
-Vlado? Ma on jede ko da je progutao pantljičaru, samo što mu se ne primjećuje... a i on je metalac, tetka bi ga izludjela sa svojim glasom kad počne da neuspješno oponaša Zoricu Brunclik.
-Huh, ajd' onda da vidimo ovaj sto najbliži wc-u, tu moramo strika Miloša, znaš da ima slabu bešiku... i tu imaju jos 4 mjesta, mogli bi Vasiće, šta misliš?
-Vasić Milorad? Onaj što na svadbu ide ko na Vukovar '92... On mora negdje blizu balkona, inače će nas pobiti ko zečeve kad okroji iz kalaša... Njega stavi pored ovih mladinih za stolom broj 12. To joj je neki teča što je neko mudo u ministarstvu, vladajuća partija, pa taman da zagovara Milorada prvih par sati.
-Gdje ćemo ujka Veljka?
-Što dalje od pevaljke, inače će nam ujna Vesna jebati sve po spisku... kod Sanje na svadbi je ostavio 2000€, da je ona morala ići i vaditi stotke ciganima iz trube.
-Znači na drugi kraj sale, samo ne smijemo pored Jankovića, onaj Veljko mali im je napumpao 'ćerku, pa strkao za Italiju... znači dijagonalno, na maksimalnoj udaljenosti od muzike i Jankovića, sto broj 21.
-Ok, Krstiće... milu li im majku, odmah pored ulaza... ko i oni nas kad su ženili sina. I da im se sarma servira 'ladna. Zabilježi to pored imena...
-Dobro, Šehoviće, Mulaomeroviće i Muslimoviće za ovaj sto, da se služi goveđa pršuta... al onda moramo maći Krstiće sa stola pored, inače onaj bilmez cijelo veče ima da naručuje četničke pjesme.
-Dobro, pomjereno, ko ti je ovaj Vuković? Đe ćemo njega?
-To mi žirant jebo te! Tu pored kuma odmah... ili... umesto kuma.
Sposobnost da se sam i bez ičije pomoći krećeš od tačke A do tačke B kad si janpi k'o čep. Naravno, ne četvoronoške.
Ilegalno, ispod tezge. Danas je na crno, nekad se taj rad obavljao ispod žita.
I hleb kupujem ispod žita!
Piti polako, natenane, bez žurbe, u stanju potpune duševne i telesne nirvane.
Vidi ove besposličare, po ceo dan samo cevče pivo! Boli njih kurac!
Fenomen koji dozvoljava ženama da apsolutno zloupotrebljavaju polne razlike, i da se istovremeno, sasvim legitimno, žale na to.
Predviđanje budućnosti i uloge roditelja karakterističan za skoro sve mlade ljude. Nekad kad zabodeš pivo u parku, a pored tebe prolazi mladi ćale i šeta klince, desi se da počneš da zamišljaš sebe u toj ulozi. Ili kad čuješ komšijsku decu ujutru u šest kako histerišu što još nije počeo Sunđer Bob. Tad uveravaš sebe kako ti to nećeš da dozvoliš. To je to.
E sad, postoje dve glavne karakteristike vezane za ovaj fenomen:
1. Svako sebe zamišlja kao do jaja roditelja, a decu kao do jaja decu. To je tako po difoltu.
2. Nelagodnost koja se javlja kod muških spekulanata, a vezana je za žensku decu. Nema ništa gore nego da zamisliš svoju adolescentnu ćerku, pripitu i u društvu napaljenih tinejdžera. Svašta ti prođe kroz glavu.
- Brate, razmišljam nešto skoro... Znaš li ti kakav ću ja otac biti?
- Kakav?
- Najbolji! Deca će me obožavati, prosto vidim to.
- Hehe, a i ja sam razmišljao o tome. I ja ću da budem baš do jaja ćale.
- Hehe. Kad klinac poraste malo, pa igram fudbal s njim. Pa uzemem godišnji, odvedem ženu i decu na more. Pa se kupamo tamo, vodim klince na sladoled, učim ih da plivaju...
- E, to ti je život.
- Da. Pa posle kad porastu, vodim ih u školu, pomažem im oko domaćeg. Pa usmerim dete ka sportu, da se razvija pravilno. Verovatno neko plivanje, tako nešto. Hoću i da budu samostalni. I posle isto tako, neću da im branim da piju i puše. Neka ih, tako sam i ja kad sam bio mlad.
- E jes, da puše.
- Pa šta, brate. Provaliće oni da ne valja to.
- A šta ćeš ako budeš imao samo žensku decu?
- Što?
- Pa, brate, ono... Zamisli imaš sina, pa ga vidiš kako šeta neku curu. Sve ti dođe milo. Pa još dođe kod tebe i kaže ti: Uh, ćale, kako sam jebao onu malu noćas! Hehe, sin je to!
- Hehe, istina...
- A zamisli dođe ti ćerka tako, pa ti kaže: Uh, ćale, kako me Peca odvalio od kurca sinoć, još me pička boli!
- Dobro, bre, seljaku jedan! Pa nećeš tako s detetom da pričaš! Jebote, kakav si ti retard...
- Ja ti ozbiljno pričam. Zato ja neću žensko, samo muško. Tebi svejedno?
- Normalno.
- E, a zamisli onda dođem ja za vikend kod tebe s decom. Nismo se videli deset godina. I tu roštiljanje, piće, zajebancija, a ovaj moj mali uvati tvoju ćerku i ubije je od kurčine, tako da joj...
- Alo, bre! Ti gledaš da ti razvalim tu vilicu poganu?!
- Šta ti je?
- Šta šta mi je! Šta šta mi je! Koga da jebe tvoj sin!?
- Brate, ti si puko. Zajebavam se, koj ti je kurac!
- Pa šta se zajebavaš s tim, nije to za zajebanciju. Jebote...
- Ti ko da istina imaš ćerku.
- Ma jebi se.kraća pauza
- On da jebe moju ćerku...
- Još razmišljaš o tome? Rekao sam ti da sam se zajebavao.
:imitirajući glas sagovornika: - Moj sin jebe, njenjenjenjenje, jebač, njenjenjenjenje.
- C, koji si slepac.
- Ti si slepac. Tvoj sin jebač! Na koga?! Na tebe? Ti si jebao zadnji put dok još evro osamdeset dinara bio! Sledeći put ćeš da jebeš kad opet bude bio osamdeset dinara! Znači nikad!
- Puši kurac, jebala te deca.
U ovom slučaju, neizbežno je naglasiti koliko je to bila mast hev pojava, jer u suprotnom, bilo bi teško poverovati da je u pitanju dens šlager, a ne softkor audio erotika.
Negde na polovini pesme ženski vokal nestaje u fejd autu, muzika staje i ostaje samo neukroćeni bit podno doline reke Nila. Na scenu izlazi Romulanac u S&M modifikovanoj uniformi crnog Mighty Morphin' moćnog rendžera i počinje svoju životnu priču, verno prikazanu u formi rep/hip-hop mešavine. Tu verni slušaoci saznaju kako je završio vojni rok u Šibeniku '86., da vetrovku zove jakna na romulanskom, kad se prvi put mitario i tako. Ali onda je upoznao Nju. I onda je bio kreten prema njoj, valjda je prebio kod njenih roditelja i sad moli za oprost. Uz sve to budemo kao gledaoci (ako je u pitanju video spot) počašćeni i tradicionalim plesom kojim se ženke pozivaju na parenje. Ili je u pitanju epi-napad.
Sem Romulanca pojavljivali su se još i proto-boj-bendovi koji bi isto repovali, u kačketima zakrivljenim za pi četvrtina, u trenerkama turova obešenih do članaka. Prozbori se tu i neka stranjska reč, čisto ako neko od tih nekrsti iz inostranstva bude gledao/čuo, da se vidi da smo svestran narod. Obično isto tako nam priča kako je on bio veoma loš, kako je samo hteo da se devojkama zavlači u gaćice, ali onda je upoznao Nju. Ona je samo izgledala kao obične devojke, ali neee. Ipak je Ona posebna, drugačija. Ali od karaktera se nije moglo pobeći i onda je on zabrljao i sad mu žao. Sedi kući, po vasceli dan, čeka da ga Ona nazove, pa bi se on pokajao. Čak bi i suzu pustio.
Na kraju taman kad treba da se pomire, njega pozovu da ide da ratuje u Afganistan, gde se on pobratimi sa domorodcem Mustafom Al Bu Bekir Dž. Š. i otkrije tradicionalne porodične vrednosti, u kojima prevaspitava svoju dragu kada se vrati kući.
DA LI BI PRALA NAŠE GAĆE, MAČE?!
DA LI BI PRALA NAŠE GAĆE, MAČE?!
NAŠE GAĆE!
Svaka majka bi ga poželela za zeta, a kako to uvek i biva - malo koja normalna devojka za muža. Čovek čiji smisao za humor izaziva stid na tudj račun čak i kod nesrećnika koji dodju na kviz ne bi li uzeli sigurnu hiljadarku da plate dug za vodu. U svakom slučaju, neživa pojava, nešto izmedju Vobana i Ivana Ljube.
"Znači, Miodraže, Vaša specijalnost su sovjetski avioni II svetskog rata. Pa, hajde onda da poletimo, što bi se reklo, hehehe. Prvo pitanje glasi..."
Floskula koju uglavnom koriste poznate ličnosti kako bi ubedile ''obične'' ljude, a i sebe, kako im slava nije udarila u glavu i kako se nisu ni najmanje promenili od kad su postali popularni. Keš, besni automobili, pičke na izvol'te, ma ništa od toga na njih nije uticalo da se transformišu u Čarli Šina, već su i dalje ostale iste one mirne i nenametljive osobe koje su i bile kada su otišli iz svog malog periferijskog grada u potrazi za srećom i boljim životom.
- Možemo li da počnemo intervju?
- Jao, čekaj sekund... Samo da naručim kafu... Ostao sam jutros do 5 u Teatru brate, Mia pevala, razbio sam se kao Ejmi Vajnhaus u Beogradu, a još sam trening imao u 8, znači glava mi k'o bubanj državne lutrije Srbije. Mile. Mile bre! Daj meni jednu gorču i gospodinu novinaru šta pije.
- Mineralnu vodu, hvala.
- Uzmi bre nešto jače, ne boj se, ja plaćam sve, znam ja da ste vi novinari sirotnja. Ko bre sirotinja, daj pet karata! Ahahahahah, znaš taj film? Mnogo vrh brate.
- Da... Nego, da krenemo.
- Stani, zvoni mi mob. Jao, ona ribica što sam sinoć 'teo da je zveknem. Šta sad oće? Proš'o brzi voz srećo, nema kod mene cile mile Kitić, hehe. Ignore. Eee, tako... Ae, sve okej, pitaj.
- Dakle, krenimo od početka. Rođeni ste u Krnjevu. Tamo ste i načinili svoje prve fudbalske korake, zar ne?
- Ma da, nego to moje Krnjevo nema fudbalski tim, selo k'o selo, njive i livade. E, zato odem ja u Veliku Planu i tamo me registruju u Moravu. Ne u reku, nego u fudbalski tim, haha. Odmah se videlo da sam daleko talentovaniji od onih ljombera, gledali me skauti Ofk-e, pa nastavim karijeru tamo, da bih posle godinu dana prešao u naš najveći klub. I eto me tu gde sam sad.
- Da li se još družite sa drugovima iz detinjstva?
- Da. Video sam ga baš pre jedno tri nedelje. Popili piće, ja častio naravno.
- Naravno. Postali ste popularni praktično preko noći. Traže li Vam autogram na ulici kad Vas vide?
- Ma traže, traže, kako da ne. Ne samo to, uzmu mi ponekad i klupski šal, dres, kapu. Još samo fali kuću da mi uzmu, što bi rekla moja prijateljica Ceca Ražnatović, hahaha.
- Pa prija li Vam ta populanost?
- Znate kako, ne mogu reći da ne prija. Ali ja i dalje čvrsto stojim sa obe noge na zemlji, ne zanosim se previše, sve što sam postigao u životu, postigao sam jer sam bio uporan i skroman i nameravam takav da ostanem do kraja života. Čekaj sekundicu. Mile! Aj leba ti daj mi onaj moj viskić da malo pročistim grlo i ako možeš preparkiraj mi BMW-a na gazdino mesto, jebu me oni komunalci svaki dan.
Potklasa prdeža. Uglavnom se ne čuje (otud i ime), ali smrdi do neba...
Teoretičari kažu da tihomir nastaje kada "normalan" prdež pređe preko govneta u crevu, što prigušava zvuk i dodaje aromu.
Ko je pustio tihomira, jebaću mu sve po spisku?!
Srpska verzija dobre stare engleske izreke: "nije moja šoljica čaja".
(eng. - not my cup of tea)
Izraz koristiš kada želiš pristojno, a opet po srpski, da kažeš kako ti nešto:
ne odgovara,
nije po volji,
ili kako nešto jednostavno radije ne bi radio.
Marun: Pajo, šta misliš o onoj maloj Višnji? Slatka je, zar ne?
Pajaga: Jeste slatka, ali ipak nije moja voćka rakije.
Popularni naziv u vojvođanskim selima za mesto ispred ili u blizini seoske prodavnice, na kom se okupljaju ljudi, domaćini i počinju celodnevno lokanje. Takođe, smatra se da je čučavka jedan od prvih vesnika proleća, obzirom da startuje sa prvim toplijim danima i traje sve do decembarskih snegova.
- E što je sinoć bilo štogod.. Mita se razvalio, došlo i do tuče ma haos živi bio.
- Di ste bili? U centru?
- Ma jok, na čučavci kod Tozine radnje.
