Od sistema, od ljudi, od života.
A borio se svim raspoloživim snagama. Čirokana i martaja, zihernadla i anarhija. Žitije dostojno Sida Višisa i Boba Geldofa. Čelom na pendrek, pljuvačkom na establišment, urlikom na politički govor. Alkoholom protiv depre, drogom protiv besmisla. Otmicom protiv otmičara.
Pa i danas bi nakostrešio onih preostalih 12 dlaka na ćelavoj lobanji, gurnuo kontejner na maricu, pokazao srednji prst monarhu, premijeru, patrijarhu. Sve to i dalje leži u njemu, ali više ne izlazi napolje. Demoni vršljaju i sada podrivaju njegov (nervni) sistem iznutra.
Nije mrtav, ali neće još dugo.
Exploited
Trikovi tipični za onaj specifičan deo populacije koji svi vrlo rado nazivamo roditeljima. Svima je poznato lukavstvo i mudrost koju poseduju naši stariji kada smo mi u pitanju, jer, bili su i oni klinci, jelte?
A takođe postaješ svestan kakav si upišanko bio kao klinac kad si pokušao da zajebeš ćaleta da nema roditeljskog, a on ti prca učiteljicu, što si saznao tek nakon razvoda, al' jebiga, batine si ipak dobio.. Ne sme se lagati, jer ko laže, taj i krade, a ko krade, taj je narkoman, a oni ne biraju način da dođu do droge, tako da će im i ubistvo predstavljati preskakanje lastiša. Kapiraš?
A sad. Odrastanjem se čovek menja, a sa čovekom i njegov mentalni sklop. Tako danas možete videti ljude kojima je licemerje, nešto poput zanata. Žive od toga. Da ne prozivam sada Vučića. Ova metoda je sve više zastupljenija i emancipovanija, a samim tim ima i svestranu ulogu, tako da je ne koriste samo roditelji, nego se može videti i u braku, na fudbalu, ispred školoskog vecea u kom te je direktor uhvatio kako Milici iz trećeg dva popravljaš vodokotlić, itd itd itd..
Dakle, kada dođete u situaciju da odgovarate na pitanja, a islednik uz svaki Vaš odgovor dodaje 'kažeš' budite uvereni da ste provaljeni i to je evidentno. Svako dalje izvlačenje dovodi do batina, razvoda ili možda čak neke druge konsekvence, u zavisnosti od oblika zajednice.
Ali takođe tu postoji i je'na caka. Može to biti i šatro ispitivanje, ne bi li se Vi sami odali jer je tako interesantnije.
- Gde si bio?
- Kod Ratka.
- Kod Ratka, kažeš? A što te onda Dara videla kako ulaziš u kladionicu?
- Pa možda sam slučajno svrat.
- Slučajno?! Mes'c dana nema izlaska!- Kako bi u školi?
- Super!
- Super kažeš? A šta je to bilo super?
- Ma, ništa posebno.
- Aha, super, i ništa posebno kažeš?.. Tebi je 4 keca na polugodištu, razbijeno staklo i tvoja žvaka u profesorkinoj kosi ništa posebno? A i da ne pričam o čerečenju prvaka u kojem si ti učestvovao, naravno, kao inicijator.. Doobroo! Sada ću JA da ti pokažem kako izgleda moje 'ništa posebno' !!1 :isukao kaiš:
Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Druga runda razgovora koja sledi odmah nakon predloga njenog dečka da vam pojasni neke stvari u četri oka
Podjebavačka fora koja služi za nerviranje onih kojima smeta što neki imaju posao na kom 'lade jaja/jajnike.
- Kuc, kuc!
- Uđite!
- Uh, sunce ti jebem... 'de si, Žućo, šta radiš ti tu??? Jebemti, kak'a kancelarija!
- Ovo je ofis, glupanderu. Sedi, odmori noge. Će piješ nešto?
- Može...
- Sindi, donesi dva Džeka sa ledom, hvala!
- Ček' bre, Žućo, pa kako?
- Kako, kako? Šta kako koj' kurac??? Pa ovo mi je novo radno mesto!
- Pa znam, brate, al' do juče si ovde bio portir. Sad na ulazu pitam gde si, ovaj me posla na zadnji sprat? Objasni.
- Nema tu mnogo priče, slizao sam se malo sa dišom, završio mu jedan sporni tender, on se čovek oduševio, i eto.
- I šta radiš sad?
- Po ceo dan igram onlajn kladionicu, fircam na milfače, pijem skivi i kad on uđe imam tu neki predmet koji šatro analiziram. On i nema pojma šta radim, hehehe!
- Pa sve ti teško, majke ti ga prevarantske!
- Jebiga, bratac, takav je pos'o, ni ja ga ne volim, šta ću.
- Izvolite, šefe!
- O, hvala Sindi, lutko moja napaćena!
- Hihihihi!
Beskonačna količina gluposti. Paradoks koji prkosi mnogim zakonima prirodnih i društvenih nauka i za čije shvatanje treba biti genije u rangu Ajnštajna ili Hokinga. Što je, opet, jedan paradoks.
- Konferencija za štampu radne grupe za da se donesu vozovi.
Marketing Maja: Mogu da radim kao marketing menadžer u okviru bilo koje kompanije. Svi znaju da sam apsolutno i sto posto stručna za marketing. Ne postoji nijedna tajna u marketingu koja mi je strana. A volim da učim od pametnih ljudi, a naročito ako je to za dobrobit Srbije.
Novinar: Majo, ako za Vas ne postoji nijedna tajna u marketingu, od koga mislite da nešto naučite?
Marketing Maja: Hm, vidite, nisam razmišljala o tome. U tom slučaju bih morala da učim od sebe. Eh, gde bi nama bio kraj da ja vodim ovu zemlju!
Novinar: Očigledno nigde. Onda biste bili neka vrsta intelektualnog perpetuum mobile-a.
Marketing Maja: Slažem se. Imam ja i drugih ideja. Da mogu, ja bih jednom jakom i velikom investicijom prosto da otkupim Kosovo od zlotvora. Evo, ako grešim, neka samu sebe ispravim.
Rečenica kojom se smaraču koji samog sebe samopohvalno tapše po ramenu, dok trubi na sva usta o nečemu što shvata kao veliki lični uspeh, stavlja do znanja da je ostatku sveta to bitno koliko i deficit zanzibarskog budžeta za obrazovanje iz 1983.
-Pazite koja sam ja primavera, juče sam izvisio u buvari do fajronta, kupio sam 250 tonžea i stig'o do poslednjeg nivoa na Fajnal Fajtu! Sad sam drugi na "high scores", barem dok ne ugase aparat sledeći put.
-E, svi ti se kolektivno divimo. 'Aj sad idi, vidiš da idemo kroz TV vodič i zaokružujemo koje ćemo emisije da gledamo ako bude padala kiša u utorak.
Selo u Pomoravlju za koje stanovnici Svilajnca imaju običaj da kažu ''Mi smo za njih Jagodina''.
Oseti se deda u prevozu. Oseti se limuzina u garaži. Khm khm.
Ali, oseti se još jedna stvar. Stvar koja smrdi više nego deda. Smrdi moralno. Golica nozdrve ponosa izazivajući sramno kijanje i lupanje glave o zid sa teškim dokle-smo-došli pitanjima. Oseti se razlika u ceni.
Cene upravljaju našim životima. Posebno razlike u njima. Jer to nisu samo razlike u cenama, to su i razlike u staležima. Život nam lupi šamar kad god obučemo i obujemo nešto što je jeftinije od odela nekog buržuja.
Oseti se razlika i u manjim cenama.
Kupujemo pileću posebnu salametinu umesto fine čajne kobaje. Možda se ne razlikuje mnogo na sto grama, ali na kili se već oseti.
Samo jedan dinar po kili lubenica može dovesti do osetne razlike ako se kupuje par tona.
Ljudi u velikoj meri misle o tome. Jer zaboga, nismo mi u Švici, Njemačkoj il' Čikagu. Svaka para je bitna, svaki minus se oseti. Svaka kupovina se proračunava.
Možda su to i jedine stvari koje se osete ovde. Gde su oni iskonski nosećaji karakteristični za našu vrstu?
Nema, izgleda, nikakvog osećaja sem onog da se sačuva sopstveno dupe, i čičak na novčaniku. Da se ne izliže od otvaranja. (Važi za oba pojma)
Nošenje u grob stvari do kojih nam je toliko stalo i baš nikako nećemo drugima da ih ustupimo.
-E daj mi malo da vidim net na tvom novom laptopu.
-Ne! Marš! Kad si ti kupio novi komp nisi mi dao ni da prismrdim. Ovaj laptop ide sa mnom u grob, sa sve internet konekcijom.
Naoštriti se, spremiti se za makljažu.
Razmslio si, izvagao si sve razloge za i protiv, svestan si da ćeš kad ispizdiš imbecila morati da odležiš neko vreme, ali pomirio si se i s tim, isplati se.
- E šta je to sa Zokijem, proš'o pored mene, nije me ni primetio?
- Ma saznao je da mu je Sale išamar'o sestru kad nije htela da mu da, pa se nakarabudžio. Ne vidi on više ništa, samo čeka da nađe Saleta, već tri sata se šetka ispred njegove zgrade.
Suptilni izraz za izbacivanje, šutiranje napolje i tome slične radnje. Uglavnom ga koriste kladioničari i fudblaski fanatici.
-Brate, gde ti je ker? Nisam ga video par dana.
-Ma jebeš mu mater, svako jutro mi zapišav'o patike. Ja ne budem lenj, u džak, u Ovčar banju i lepo Deportivo La Korunja.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Ljubavi, već dva meseca živimo zajedno. U početku mi nije smetalo pošto je tvoj stan i sve, ali zar su ti stvarno potrebni Paninijevi albumi od pre 10 godina? Nemam gde da stavim cipele od tvojih sličica.
-Devojko, ako ti smeta Šuker, znaš sama gde su vrata, Deportivo La Korunja!
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč.
- Nema veze. I ja sam tebe varala.
- Ali Milice, sestra.
- Ma, opusti se. Oprošteno ti je.
- Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom.
- Jao. A što?
- Dužan mi je neke pare. Kocka.
- E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan!
- Ti nisi normalna, keve mi Milijane.
- Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola?
- Pojeo sam ih.
- Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
Ako je sahrana negativna komparacija žurki, onda komemoracija dođe minus faza neke sedeljke u kojoj uglavnom neki alfa lik počne da žvalavi o jedinoj stvari u koju se razume, a naravno niko od ostalih nižih slova grčkog alfabeta nema muda da ga prekine. I tako do prvog jutarnjeg prevoza, ili dok alfa frajer ne kaže drugačije.
- Kako bi kod Tamare na sedeljki? Si sobalio neki ribić i jebo je analno, kurcem u dupe?
- Ma gde. Bilo ok 15 minuta i onda došao Baki, Tamarin novi dečko. Neki bilder, jebem li ga, pričao o steroidima do pola 4 ujutro, nismo smeli da pisnemo, blenuli u njega ko nacija kad je Tito umro. Srki počeo čak i da plače, pa ga ovaj pustio do klonje da se uredi malo. Bilo je ko na komemorativnom skupu u Akademiji nauka i umetnosti.
Amerikanci imaju Holivud, Indijci imaju Bolivud. U Bolivudskom filmu je totalno nebitan žanr, važno je samo da se igra i peva. Najbolji primer Bolivudskog filma je čuveni film “Milioner iz blata”, izuzetno emotivan film uz koji bi i Čak Noris zaplakao, 2 sata vi gledate tužnu priču koja iz trenutka u trenutak postaje sve tužnija i tužnija, onda sledi srećan kraj pun emocija, i taman kad treba da saberete utiske vi vidite 200 ljudi koji se mlate na železničkoj stanici među kojima su pored glavnih likova i slepi dečak, momak koji je ubijen pred kraj filma, otpravnik vozova i ko zna ko sve još…
Akcioni film: Upravo sam sredio onih 6 propalica, adrenalin mi tako radi da bih mogao da zaigram
Komedija: Džahira je upravo rekla nešto smešno, u to ime poigrajmo
Horor: Rabinradat je ubijen, neko mu je odsekao glavu, odigrajmo posmrtni ples u njegovu čast
Naučna fantastika: Ovaj vanzemaljac ima jako veliku moć, osećam kako njegove telepatske misli utiču na mene, žele da sa njima odigram Neptunovo kolce kako bi me privoleli na njihovu stranu, neka neobjašnjiva sila me obuzima, moram da se oduprem...
@
- Dajte mi samo vaš mejl, poslaću vam izveštaj sutra.
- Pera peric et jahu kom. Pera peric spojeno sve.
- Peraperic.. kako dalje, šta rekoste?
- Manki, pa jahu tačka kom.
- Čekajte, Peraperic... et... manki?
- Pa onaj znak, i jahu tačka kom.
- Aha, to... hvala, upisala sam.Mail sent.
Frizura koja u nekom trenutku, a po ugledu na nekog slavnog fudbalera, zapali većinu dečaka i raširi se kao pošast među njima.
- Aman, kakvi su ti to repovi nazad?
- Ajoj, kevo, ne mogu da verujem koja si seljanka. To je, bre, sad moderno!
- To je bilo moderno kad je Chris Waddle bio među aktivnim igračima, sad samo izgleda kao da ti je neka životinja crkla na glavi.
Uglavnom je tvoje i verovatno si bio mali i voleo si da ga čuvaš, ali jednoga dana je nestalo i naravno završilo u čorbi.
Tada se isplačeš najviše u svom životu, većinom zato što si rekao ćaletu da puši kurac ili da jede govna jer ti je zaklao pile, pa te ubio od batina.
