Pitanje koje postavljate kada vas neko preterano ispituje. Počne se od nekih nebuloznih, pa sve do ozbiljnijih i ozbiljnijih.
Prosto ne znaš šta te je snašlo, i pravo pitanje je zašto dotičnog zanima tvoj privatni život, a pritom se ne misli na pitanja tipa "kako ti je keva" i "kaće se ženiš". Ne, to su sva ona pred kojima se osećaš neprijatno, i nije lako odgovoriti.
Ali neka jebena granica mora da postoji, ali u ovakvim slučajevima ona je davno predjena i, umesto da ispitivača oteraš u kurac, ti ga uljudno pitaš da li piše knjigu. E ako na tvoje pitanje odgovori pitanjem tipa "ne, što pitaš?" e onda mu jebite sve po spisku.
Brate kad si poslednji put karao?
- Pa ne znam, ono, bem li ga sad...
E a kad si imao devojku poslednji put? Mislim, jesi li, uopšte, imao?
- Bre, rekao sam ti, to sve nešto kratko i prolazno, nijedna ozbiljna veza.
Pa kako su se onda te zvale što si imao kao prolaznu vezu?
- Zar je bitno? Pa ne znaš ih...
Nema veze reci mi!
- Je l' ti bre knjigu pišeš?
Ne, što?
- Ma mrš bre u tri lepe pič materine!
Glavni lik u ovakvim filmovima svoj život opisuje kroz kontemplativnu, dubokoumnu naraciju, u pauzama između 'akcionih' scena. Najčešće je to neka riba koja piše dnevnik i koja je u potrazi za pravom ljubavlju (sa kojom se uvek u poslednjoj sceni), ali joj nikad nije na odmet i da uzme meru još nekolicini muškaraca u toku filma. Ponekad je to i muškarac koji trsi sve na šta naiđe - komšinicu, spremačicu, kasirku, frizerku, koleginicu s posla itd, ali kao da je on ipak iznad svega toga, pa nam dubinu i poentu filma otkriva kroz gorepomenutu naraciju.
Šteta samo što postoji nešto što se zove 'seeking bar', pa većina konzumenata ovakvog žanra ne uspe da u potpunosti spozna dubinu umetničkog dela.
Bajato i neukusno da te Bog sačuva. Da zlo bude veće i skupo ko vatra. Nacifrano sa nekim zelenišem, u staklenim vitrinama koje se okreću oko svoje ose ko za Tita da je spremano. A ukusno toliko da je za lek čovek da razmisli da l da stavi u usta. Mada turcima kad stanu posle sedamdesetosam sati vožnje klozetske daske da daš jeli bi. I ne pitaju šta košta.
- Kume, večerasmo lepo bokte!?
- Vala jesmo. Nego kume krenuli bi kući polako pa ako možeš i da nam natočiš za 1000 benzina...
- A?
- A ništa, permutovao sam nešto ehehe...
- Vidim ja da si se ti prejeo pa buncaš kumašine...
- Izgleda. Ajde vidimo se, sledeće Nedelje mi spremamo večeru. Ako do tad desni prestanu da mi krvare.
Ono što će povučena cava izgovoriti nakon neobaveznog trošenja sa likom kojeg je upoznala iste večeri, nesigurna u ispravnost svoje ishitrene odluke da digne noge i nasladi se tvrdim parčetom servirane kurčevine.
Štit kojim se ograđuje od potencijalnih ružnih epiteta koje bi sutradan poznanik iz kreveta mogao pripisivati uz njeno ime. Izraz samoodbrane koji prekida post-spavačku tišinu, propraćenu dubokim uzdisajima obostranog zadovoljstva, ne shvatajući da je mudonji kao i njoj bio samo cilj da spere nakupljenu paučinu sa genitalija, te da mu se jebe radilo se o prikrivenoj monahinji ili seoskoj pasuljarki koju je jahala horda pubertetlija i matorih neženja iz kraja.
- Možda smo malo požurili sa ovim, sad ćeš misliti da sam neka laka... Trebalo je da se malo bolje upoznamo, ne znamo ništa jedno o drugom sem imena.
- Neću naravno, nisam ja takav.
- Znam da hoćeš, svi ste isti.
- Slušaj, Sanja...
- Sonja!
Omiljena fora među klincima kao odgovor na pokazan srednji prst. Ovaj fazon se kod izvesnog broja ljudi primio za trajno, tako da i sa 40 i kusur godina smatraju da je najbolji mogući protivudarac nekome ko nam je pokazao srednjak
(gužva u saobraćaju, kilavko vozi 30 na sat)
- Aloooo šabaaane, daj mu ga malo po gasu jebote!! (seva srednji prst)
- To daj mami da ti buši krofne
- Izbušim ti mamu, a krofne ću ti dati naknadno, debilu jedan
Nečiste ruke koje se koriste za neku čistu radnju, u očima ženskog sveta.
A: BLAGOJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
B: Hrnj, uh, šta je bilo kojkurac?
A: Pa ti nisi normalan, pa ovo je prekardašilo, pa jesi ti svestan da si me upravo pomazio po kosi tom istom rukom kojom si malopre počešao dupe? TOM. ISTOM. RUKOM. Po mojoj divnojčistojsvežeopranoj kosi!
B: A bre, ženo, glas preko 130 decibela od sad dižeš isključivo ako primetiš da Bugari prave polukružni manevar oko zgrade. A i šta sad, kupao sam se prekjuče.
Baksuz ekstra klase. Njegova pojava nikome ne prija. K'o dnevnik je. Vesnik loših vesti.
Izađe iz svoje rupe, dođe, sruši sneška, ugazi ga, popiša se po njemu i ode. Kao utvara se stvori, iskenja ti svoje veliko, smrdljivo, pijano govno u ruke, i nestane.
- Đes matori, sto godina! Šta ima?
- Evo brate, upisao sam Fifasegamegasava fakultet za pravo, ekonomiju, menadžment i poljopriveredu! I smuvao sam onu malu Micu. Znaš kako je mala iskusna, ne mož da veruješ!
:dolazi baksuz:
- E de ste momci. Šta ima?
- Ma niš. Evo kažem mu baš kako sam upisao Fifasegamegasavu i pampričio malu Micu.
- Au... Malu Micu? Čuo sam svašta, zakačila je neki hepatitis skoro. A Fifasegamegasava gubi akreditaciju, jer su uvatili dekana kako puši domaru i analno stimuliše tetkicu kuvalom za kafu. Moram žurim, tetki da odnesem lek. Vidimo se...
Pitanje koje neretko postavlja glavni baja, umišljeni šmeker, šaban, zeldi... kada ga neko "ne prepozna" na ulici, ili ako ga ne daj bože ne ispoštuje.
-Znate li vi ko sam ja?!!!
-Znamo bre Pero, živiš tu u dvorištu iza ceo život, pomeri se malo, vidiš da igramo basket!
Besplatno je najjača vrsta hipnoze. Beskoristan komad smeća može biti pretvoren u objekat žudnje miliona ljudi, samo ako ga ponudiš besplatno, ali u ograničenim količinama. Ljudi su spremni da zaborave sve moralne i ljudske norme, čak i da pribegnu kršenju zakona i običaja ratovanja da bi se dokopali svog BESPLATNOG parčeta neupotrebljivog đubreta.
- Hej, vidi što sam uzeo ovaj smrdljiv džak pun pacovskih crkotina!
- Jesi normalan, šta će ti to?
- Ma delili besplatno u prodavnici.
- Auuu, bolje da požurim, valjda ima još!
Kad se manje jebete, a više pričate. I kad ona počne da traži recepte od vaše keve, a vi s njenim ćaletom krenete na pecanje.
- „Stefana, hoću da se jebemo ko nekad!“
Pored prekuvane rakije, čengele su drugi neizostavni rekvizit mesnog skulptora koji vještim potezima dobro naoštrenog noža, životinju okačenu o njih rastavlja na dijelove.
Kritika upućena ovim izrazom odnosi se na kompletan izgled: razbarušenu kosu, ispalu potkošulju, zasukanu kragnu i slično. Ukratko, identičan vizuelni efekat koji bi se dobio nakon noći provedene na ovoj spravi, nogama okačen dovoljno visoko iznad tla.
Albert: Mileva, šta ima za ručak?!
Mileva: Paprikaš se kuva, ali nije još gotov.
Albert: De ti to zapržavaj, pa postavi na sto. Čitav dan trčim za vozom zbog one moje teorije relativnosti, crkavam od gladi.
Mileva: E ja ti vala neću zapržavati paprikaš, pa makar crkla. U mom kraju se samo doda malo brašna, a tebi ako se ne sviđa, ti idi kod svoje rodice Elze, pa njoj zaprži.
Albert: Dobro, daj šta daš. Šta si ovo piskarala?
Mileva: Došla sam do nekih epohalnih otkrića o fotoelektričnom efektu. Sve sam lijepo dokumentovala u ovoj plavoj svesci. Samo trebam objaviti i slava je moja.
(odlazi u kuhinju)
Albert: ‘Ej, neću ja sad jesti, idem prvo skoknuti nešto do zavoda za patente.
Mileva: Čekaj, nećeš takav među svijet, vidiš da izgledaš k’o da si spavao na čengelama. Počešljaj se barem, da se ne sprda narod.
(TRAS!)
(Mileva besjedi sama sa sobom miješajući paprikaš)
Mileva: Vidi budale, ode gladan. Jest ga lako naložiti, majko mila. Ukrade slatki kuvar...
Proći kroz sito, rešeto i filter papir govnjive egzistencije. Ići životu uz i niz karinu periodično, do momenta kulminacije.
Po rođenju, Pušača Kurca Života je keva čedomorka ispustila u pomije. Dok su deca njegovog uzrasta hasala kozje brabonjke i sapun s ukusom šumskog voća, on je bio poteran da ratuje u samom prknu sveta, gde mu je šrapnel trajno izdepilirao leđa, noge i mošnice. Osedeo pre treće decenije života, ženio se, razvodio, kotio. Ne računajući brakove, prošao kroz još nekoliko ratova.
Dok bi svetina radije punila stomake pivčugom, on bi nalivao izbušenu jetru vinjakom dok mu se kutnjaci ne rasklimaju. Menjao žene i vere kao gnojave zavoje, selio se kao stidna vaš, spičkao svu imovinu na trke kerova, a pritom uspeo da zadrži zajebani aristokratski podsmeh ispod mašću natopljene bradurine.
Dovoljno inteligentan da shvati u kakvo je ništavilo i sedam jegera svet zabasao, a dovoljno mudovit da odsluša kompletnu diskografiju Pepersa, povući obarač mu i nije bila toliko mučna radnja.
- Gospodine Hemingvej, nemojte, život je lep!
- Mršći sinak. Kad budeš ispušio karinu života, javi se. Vrati Asklepiju petla što mu dugujem i reci Šakiri da ne briše zid. Ameno!Usledi pucanj, a na španskom zidu ostade falusoidna fleka kolorita grimiznog.
Devojka sa ogromnim dekolteom, ista ona kojoj niko ne zna boju očiju. Skoro pa cecara. Takvim ribama grudi zatvaraju pogled dole pa ni ne znaju šta su obule.
1: Matori, vidi na devet sati ribu od nas!
2: Au sunce ti tvoje, ta ne vidi kako joj cipele stoje. Idem da joj uzmem broj hehe!
Najagresivnije moguće onanisati tako što grčevito stežeš patku sve dok ne poplavi i onda divljački počneš da cimaš gore-dole.
- Ej brate, što mi se nisi javljao pola sata na telefon?
- Davio sam Štrumfa.
- A dobro, ja reko' da ti se nije nešto desilo.
Naravno, ne misli se na bračnog druga nekog božanstva. Vremena kada su se bogovi ženili i pravili kamare božanske dece nestala su u vrtlogu netolerancije ranog hrišćanstva. Žena božija zapravo nema nikakve veze sa bogom niti ičim dobrim, ona pre dolazi sa one tamne strane, iz onih krugova u kojima radije obitava đavo. To je oštrokondža u iskonskom obliku, pošast. Žena božija ne shvata da je finale lige šampiona važnije od reprize Ranjenog orla. Žena božija voli nepotrebne, a skupe stvari. Žena božija ne da, a kada i da to mora da presedne. Žena božija odbija da prihvati da tebi ipak treba više od pet sekundi da bi mogao i drugi put. Žena božija dolazi po svoje. Žena božija uzima danak. Oprosti se od života kakav si poznavao.
Ženo božija, idem samo na jedno pivo, eeeeeej!
__________________________________________________________________________
Ženo božija, pa tvoja majka je već bila ovde prošlog meseca i ostala je skoro dve nedelje.
__________________________________________________________________________
ARRRGHAAAAA!!! Ženo božija, kad sam ti rekao da malo upotrebiš i zube nisam mislio da ga odgrizeš!!!
Čuvari Konačnog Odgovora.
Kakav hadronski kolajder, kakav Habl i ostale trice, one su te koje znaju tajnu života, Vaseljene i crne rupe u međunožju Suzane Mančić. I, pogađate, kriju je u torbi.
Na prvi pogled krhke i nježne, sa lakoćom nose ogromnu torbu, koja, ukoliko napusti njihovu ruku, nepažljivom rukovaocu iznenađenom njenom tonažom može da polomi sve i jednu metatarzalnu kost u stopalu. Ova anomalija nastaje zbog zipa koji ima programsku funkciju. Naime, sve što može da uđe u torbu automatski se kompresuje i postaje dio unutrašnjeg mikrokosmosa gubeći svoju zapreminu, ali zadržavajući masu. Tako, djeva iz torbe može da izvuče maskaru, parfem, kilo pudera, vlažne maramice, šal, presvlaku za njivu, ogledalo njene veličine, majzlu, fanglu, ključ 27 okasti, tučak za meso koji je podsjeća na baku i sendvič ako ogladni.
Po pravilu, što veća torba - to bolja treba. I veća tajna koju krije i ljubomorno čuva u unutrašnjosti. A, spremna je na sve. Da je zgrabi i ne pušta, da viče "lopov" i "silovanje", da skreće pažnju, zamajava, zavarava, pa čak i da te uljudno ponudi pičkom iako joj to nije bila namjera, ako se pokažeš previše upornim, ali ti neće dati ni da virneš unutra i otkriješ misteriozni sadržaj.
Koji moj više vucaraju u njima?
- De si, lutko? Š'a ima? Vidim, cijelo veče ti prilaze, a ti ih odbijaš, pa reko' da i ja okušam sreću.
- Pa, okušaj, ko ti brani!
- Da te prvo nešto pitam. Primjetio sam da si svima iz torbe dala nešto. Mogu li znati šta je u pitanju?
- Pedale! Ranije sam nosila korpu u provod, ali sam mogla da ponesem najviše jednu. Udijelim korpu prvom koji priđe, priđe drugi i ja šta ću - na leđa. Jes' da nije sapun da se potroši, al' odoše bubrezi. Zato sad imam veliku torbu i mogu da udijelim po pedalu svakom ko mi priđe. Ček' sekund da ti dam nešto...
Besisnice.
Daskare level pro, koje čak ne furaju ni brus-plus, ubeđene da izrazito golišavim levim, ili desnim potezom od vrata do ramena skreću pažnju sa svih manjkavosti. S obzirom na usiljeno ispoljenu žgolj, vrlo verovatno da im ni dupe ne krasi bogznakakva udobnost.
- E, ćao, dobra žurka, zar ne? Nego, mogu li da ti ližem tu ključnu kost?
- Hihihihi, baš mi je drago da ti se dopada, ali imam ja još osetljivijih regija u neposrednoj blizini, odmah ispod.
- Nemaš.
Na prvi pogled jako bezazlena stvar no, kad se malo bolje razmisli, jebenija situacija od bare pred kućom. Ili tesnih gaća. Toliko komplikovana da se lagano može uvesti kao Olimpijska disciplina zbog prevelikog uloga koji je u igri. K'o Ruski rulet, bre. Mnogo popijenih korpi i batina mora da bude iza tebe da bi iole znao nešto o ovome.
Naime, problem je u tome što se kod muvanja devojaka pod šatorom najmanje koriste reči, valjda zbog glasne muzike. Samo pantomima i kojekakvi gestovi kojima ćeš zarumeneloj seljančici dati do znaja šta oćeš. A 'oćeš da jebeš normalno. Dizanje obrva je level expert, ali je tanka nit između postizanja cilja i prosute Golf kole po glavi, jer će se zabagrela snajka istripovati da oćeš da je siluješ. Mada htela bi ona i to, al' se brine šta će selo da kaže ako neko vidi.
Očajnički pokušaj je da se uhvatiš u kolo do one koju si zameračio i da joj onako treseš ruku oštro dok igrate. To je, naravno, početak, opipavanje situacije da vidiš kako će da reaguje i da li je spremna da joj krneš srednjak u šaku. Ako prođe - završio si posao. Ostaje ti još da se ispustiš iz kola i izađeš u mrak, misliće da si otišao da pišaš ili da se umiješ na bunaru. Ona će da izađe kad se kolo završi i misliće da je otišla da popravi šminku u kući, tj. - u kupatilu. Ako 'oće kurca naći će te sigurno. Tvoje je da nađeš 'de je sadenuto seno u avliji ili da poneseš ključeve od Golfa koji je naravno od ortaka. Nisi debil da voziš Golfa.
Mora da se napomene da je rizik prevelik uvek, ali zbog pičke su se vodili ratovi, te šta je naspram toga jedan život. Pa, nek' je i tvoj.
- Šta radiš to majmune?
- Demonstriram muvanje pički pod šatorom i mogu ti reći da mi ide do jaja! Koji sam mag, xe xe...
- Ide a? A kako ćemo kući da idemo?
- Pa kako smo i došli, u čemu je problem!?
- Problem je što smo došli nogama al kapiram da će da nam ih iseku sekirama!
- Ko bre?
- Ova tvoja prepičorka ima brata, zapravo pet primeraka.
- Pa šta, gde su, nek dođu!?
- Doći ćeš ti njima, eno ih na izlazu naoružani ko da su krenuli u boj na Kosovo. Idi brže daj muzici sto evra da opletu kolo i vataj se negde na počeku, to nam je jedina šansa.
- Šta da kažem, od koga je kolo?
- Od duvaraša koji oće da jebe starojkovu sestru. Mrš bre budalo.
