Govoriti nepovezano, u bunilu, bulazniti.
Inspirisano apsurdnom različitošću ovog jezika od naškog, koji nam, uprkos neposrednoj geografskoj blizini, katkad zazvuči kao Tito koji čita Njegošev prevod Ilijade. Sumnja se da čak ni sami Mađari ne znaju šta zbore.
- Pa di si ti supicu ti jebem, sat i frtalj te čekam već!
- bio brate išli smo tamo blato znaš bre onu nas desetorica češljeva bara preskočio sam traktor!
- Igen mekike eškolabo! Mojne mi divaniš na madžarskom, neg se resetuj pa kazivaj opet!
Pitanje koje postavlja devojka/sestra/keva kada očekuje da će kao odgovor dobiti cenu koja je znatno viša od zaista plaćene. Cilj je da se opravda obavljena kupovina i da se zaključi da bi samo luda osoba propustila takvu ponudu. Lako se zaključuje da postoje dva moguća odgovora koje možete dati:
1. Da kažete nižu cenu. To je fatalna greška koju čine osobe sa manjkom iskustva. Najčešće sledi nešto od sledećeg: ’’Koji si mentol’’, ’’Je l’ ti vidiš koja je firma ovo?’’, ’’Pogledaj materijal, magarče jedan!’’.
2. Da kažete višu cenu. To je odgovor koji ona očekuje i treba joj ga dati kako bi se izbegle bespotrebne svađe i prepirke.
1. slučaj
Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila?
On : Neam pojma, nekih 600 kinti?...
Ona: Koji si debil, kako bre 600 dinara za ovakve cipele. Pipni kakva je koža, evo pipni, bile su 49.000 pa su spustili na 3.200, kako bre možeš da lupiš tako?! Stvarno si idijot, ne znam ni što sam ti pokazala (zalupljuje vrata).2. Slučaj
Ona: Ljubavi, vidi što sam kupila nove prave italijanske cipele. Vidi, šta misliš koliko sam ih platila?
On: Neam pojma, mada s obzirom da su italijanske i da je kvalitetna koža, pa jedno 100.000 minimum..
Ona: Hah! To sam i ja mislila, ali kad sam videla da su snižene sa 49.000 na 3.200 pomislih da bi bila debil da ih ne kupim. Jes' da sam prekjuče kupila slične, ali pipni tu kožu, pređi rukom, i još kako su samo udobne. Je l' da da sam dobro prošla?
On: Ma savršeno, stvarno imaš oko za kupovinu(zeva..).
Ona: Jao, baš sam srećna, dođi da te poljubim.
Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.
Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.
Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom.
U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru.
- ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE!
(nastavljaju da sviraju)
- E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA!
(hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt.
- Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE!
AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi.
Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.
Razlupan k'o konj.
Krajnji epilog, ukoliko ljubitelj borilačkih sportova pokuša da se zapravo i oproba u istim.
-Tebra, Mare se izložio da trenira onaj ememo!
-Valjda emema?
-Ma kako god, sad jede na slamčicu.
-Ne seeri?
-Majke mi, još mu ćale sredio da igra pred ozbiljnom publikom. Zapao mu u prvom meču neki šampion Nemačke u njegovoj kategoriji. Kao to je trebalo da bude samo revijalno, malo ispoziraju i to je to. Kurčinu batice! Ćale mu namestio ozbiljne batine, al' i dvaes soma jevreja.
-Koji batica. Još se kao i nagruv'o malo, al' džabe.
Dečiji sleng za vakcinu. Upotrebljavaju ga i doktori da malo smire decu... A onda, u trenutku nepažnje, krknu detetu 50ml misterioznog rastvora atenuisanog bacila.
Deca se žale na mnogo dugačke boce, a činjenica je da boce dizajniraju farmaceuti, a većina farmaceuta su uglavnom ženskinje koje volu duge boce.
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Neokaljeni. Nikad podigao ništa teže od kašike. Indivuidua koja nikad u životu nije čula za reč ne. Mamin i tatin sinčić. Večiti student o tudjem trošku. Poštedjen znoja i naporog rada. Nikad mu od rada žulj na ruci nije pukao ili mu koža pocrvenela na suncu. Video i more i planinu, ali o tudjem trošku. Nikad zaradio svoj dinar. Borac za radnička prava, večiti filosof, serator i prosvetitelj, ali bez ijednog dana radnog staža.
Omiljena rekreacija kriminalaca. Barem sudeći po napisima u štampi.
- "Serijski ubica slobodno se šeta glavnim gradom";
- "Provalnik, odranije poznat policiji, šetka se ulicama";
- "Šetnja: i hrana i lek, ispovest psihotičnog silovatelja".
- Šta ima, tebra?
- Evo, izveo malog kera u šetnju, posle palim kuću.
Jakna koja se najviše furala krajem osamdestih. Boja je obično tamnija nijansa plave, sive ili zelene, a neodoljivo podseća na fabričke kombinezone po kojima je I dobila ime. Otporna na vodu, sneg I na bojevnu municiju, a veoma jeftina bila je veoma popularna medju radničkom klasom I studentima. Još uvek nije izašla iz mode, a ne verujem da će ikada izaći, ali je dosta manje ljudi nosi,verovatno zbog cene, a uglavnom je nose hipsteri. Interesantno je što je zamišljeno da ta jakna bude jugoslovenska "vijetnamka'' iako ne liče, verovatno zato što je dizajner bio našljokan lozom.
Naratorsko upozorenje da planirana akcija i spika ne prolaze u najavi. Topla preporuka, da iskuliraš i ugasiš to unutrašnje 'Mogli bi' jer u suprotnom radi gargija.
-Šta misliš jel imam šanse kod one male za šankom što cevči bambus od kako je došla.
-Znam je. Dobio sam korpu od nje, pre nekih sedam dana.
-Čudno da ti popiješ ispalu, obično ti prolazi spika da treniraš tekvondo i da si u reprezentaciji. Nema veze, pokušaću, baciću koji stih iz famoznog ''Izlaska na mesec'', kontam da je čula za Fedrika Garsiju Lorku.
-Nemoj da se trudiš. Upisala je školu za starlete a ovaj mesec uče kako prepoznati potencijalnog sponzora, što nismo. Na sve to pametna je kao Goku Rac, šta da ti kažem kad misli da je tekvondo glavni grad Rumunije.
Čovek k'o i svi ostali. Ide tamo gde mu srce traži i duša vodi. Juri ona sitna zadovoljstva o kojima mašta noćima, a koje mu nisu uvek na dohvat ruke. Drugima ponekad izgleda smešno, pomalo idiotski, al' ne može protiv toga. To mu je u krvi. Voleo bi on tako svaki dan, al' nema siroma'. Prosta stvar.
- Vidi majke ti ono ciganče, naguralo celu četvrtinu bureka u usta, ne može da sažvaće sad.
- A šta će jadno, živa duša, ko zna kad je poslednji put jelo.
--------------------------------------------------------------------------------
- Uhvatio Mirko ženu na gomili sa petoricom. Dabl- dabl pentracija i pušenje.
- Šta će žena, živa duša.
Moderno primenjena maksima, svi putevi vode u Rim.
Kako je Rim nekada bio centar civilizacije, trgovine, umetnosti, tako je danas Kišinjev centar cirkulacije narkotika, belog roblja i kradene bele tehnike.
Ako si nešto izgubio, u Kišinjevu je.
Komšinica otišla u Ulcinj, na letovanje i nije se vratila? U Kišinjevu je.
Usrao si se od alkohola, ne znaš gde si? U Kišinjevu si.
-U jebote, gde sam?!?!?!
-TREZESC VA PIESA DE CACAT!!!
Kada debeli ljudi, koji su ležali na leđima, ne mogu da ustanu, pa pokušavaju, kao prevrnuta kornjača, da se rotiraju na neku stranu, ne bi li ustali.
Iritantniji od trejlera. Najnepotrebnija stvar na svetu. Prilika da vidite ključne scene u filmu, zaplet, rasplet, specijalne efekte, najsmešnije delove...po nekoliko puta. Posle ovoga gledanje filma je suvišno. I sve to uz neizostavno dupeuvlačenje. Svi hvale sve. Stari glumci mlade nade, mladi glumci hvale iskustvo starijih, svi glumci hvale scenaristu, scenarista hvali 'momke' iz ekipe za specijalne efekte, momci hvale svoje kompjutere...a reditelj hvali sve njih.I svi zovu jedno drugo po imenu. Svi su oni jedna velika porodica, a prezimenima nije mesto u porodici. I što je ključno super su se zabavili za vreme snimanja. Koliko god film bio dobar...film o filmu će ubiti i najmanju želju da ga pogledate.
Matora filmska zvezda: Mislim da će Džesika biti velika zvezda. Pazite, glumio sam sa najvećim imenima ali niko nije tako inovativan.Nežna je, a opet čvrsta. Duhovita je! A reditelj....Ron! Ron i ja se znamo 50 godina ali sada prvi put radimo zajedno. Kakvo iskustvo, kako je samo strog i pravičan, kako koristi kameru.
Džesika: Puno sam naučila!!!
Kaskader: Ja sam stvarno imao malo posla. Džek je insistirao da sve sam radi. Pokušao sam da ga odvratim ali on je jednostavno bio uporan
Džek: Moja nagnječena rebra to i dokazuju. ahahahh!
Kaskader: ahahhahah!
Džek: Ja sam pristalica telesne glume. Mora se biti telesan. U scenama sa Markom smo bili jako telesni i mislim da se to primećuje.
Reditelj: Kada sam prvi put pročitao Herijev scenario, znao sam! Ja moram da radim ovaj film! Još kad imate ovakvu postavu...zadovoljstvo je raditi! I moram naglasiti da je Džek bio jako telesan.
Neobična vrsta ljudi koji će istim "žarom" da objave da je stiglo proleće, i da je u nesreći, na jugu Ruande, poginulo 129 rudara.
Kredit u kojem su se zamenili nosilac i žirant, pa kredit otplaćuje žirant.
-Kume, pa šta mi to uradi, zar ja da ti plaćam kredit majku ti Jevrosimu!
Osoba koja je u detinjstvu maštala da postane Mr. Univerzum u bodibildingu, za svaki slučaj završila ekonomiju da ima siguran posao, a tokom studija prestala sa aktivnim bodibildingom (jer je učenje prenaporno, pa nije bilo snage).
Imam 120 kilograma mišićne mase i sala, a radim kao računovođa. Cela firma ćuti dok ja knjižim.
