Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
...Iliti, takav si - kakav si!
Koliko god se trudio da promeniš nešto, ono iskonsko u tebi živi i nema namere da se menja, niti može.
- A, neće više ovako, ne, ne, od sutra se okreće novi list, pa da vidimo šta će biti! E, vala, ima da bude sve kako treba!
-Brate, ne seri više! Milion puta si okretao novi list ali džaba kad ti je rukopis isti.
Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila.
Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina).
Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu.
Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!
Ili jesi, ili nisi...
Komad alata za tretiranje velikih navrtki. Kako velikih navrtki, tako i velikih kretena. Substitut za drvnu građu, tj. odlično rešenje za nekoga kome nedostaje par dasaka u glavi.
- Šta je sa Radovanom ovih dana? Luđi je nego inače.
- Tenkre! Vozio mrtav pijan, pa mu uzeli dozvolu. Umesto da je srećan što nije i ćorku zaglavio, pizdi već danima na sve oko sebe.
- Mislim da bi mu 32 okasti pomogao da dođe sebi.
- Isto mislimo. Pravo među oči.
Kec iz rukava iole ozbiljnog nemača pojma.
Slamka spasa za svakog kvazipoznavaoca bilo koje tematike koju je, uprkos apsolutnom nepoznavanju iste, eto, baš rešio da izlaže. Dve obične zamenice u rečenici nemača izlagača za tren prelaze put od ispraznog trošenja slova do anti-floskularnog augmentativa otkrovenja obavijenog neskidivim velom mistike.
Upotrebna vrednost ove forme je izuzetna, s obzirom da se, osim ako ste hipster, koristi isključivo u izlaganju još većim nemačima pojma, nesposobnim da netačnu tvrdnju opovrgnu.
U suprotnom, izaziva tranfer blama na koji ode ceo budžet tolerancije i želju za parkinsonovskim multiplefejspalmom.
- ...Meni je bliži taj neki tvrđi zvuk...Poput Behemota i Pantere, znaš? Volim tu neku agresivnost.
- ...Moraš da pratiš taj neki svoj instinkt i da se nikad ne pokoriš sistemu. Taj neki unutrašnji pank, kontaš? Svi smo mi pobunjeni protiv nečega, samo treba da nađeš taj neki svoj način da to iskažeš.
- ...Čuo sam za tu neku državu Kosovo, ali nikako da je nađem na karti...
- Čini mi se da vam je ta neka porodica tragično nastradala u sinoćnjem lančanom sudaru.
Imanje polnoga odnosa. Izraz vuče korenje od naših mitomanijakalnih predaka iz neposredno-post-potopskog perioda. Oni su sve prirodne pojave, uključujući i razmnožavanje pernate živine, objašnjavali vrlo jednostavnim i lako skapirljivim metodama. Videvši da petao tokom oplodnje zaskoči kokošku sado-dominiranjem marširajući po njenim nejakim leđima zaključili su da je za kvalitetna jaja i ubave piliće neophodno gaženje.
Danas se izraz koristi i u urbanim delovima gde takođe označava seksualni odnos ili u blažoj varijanti samo nagoveštaj, odnosno pokušaj istog.
selo:
-Bako, šta ono radi petao koki?
-Gaze se sinko, da žumance bude lepo, a piliki zdravi.grad:
-Matori, propustio si mnogo sinoć, treb'o si poć, nagazili smo neke 'oćne vune, još smo pod pozitivnim utiscima hehe.
-E jebiga. Pa jel' bilo do kraja? Mislim ''gaženje'' i to?
-Do kraja brate.
Odreći se prestola, napustiti ga. Ustati sa VC šolje.
-Ćale, kad ćeš da abdiciraš u moju korist, ukenjaću se?
Način na koji se papučar vraća kući svojoj besnoj ženi.
-DA SI SE NACRTO KUĆI ODMA !
-Važi srećice, cmok.
Old skul fora za proveravanje stadijuma alkoholizma do kojeg je stigao potencijalni trsitelj, a možda i otac dece gospođice koja izvodi test. Koristile su je namazane devojke pre 30 i kusur godina.
Podrazumevalo se da taj vinjak neće da popiju, a znale su o kakvom je muškarcu reč ako i on naruči isti ili popije njen rubinštajn.
Fora je počela da oživljava pod uticajem današnjih devojaka koje piju više nego muškarci, ali sa sasvim drugim ciljem - kako bi se što pre uletvale i mogle da slušaju ili uopšte gledaju muškarca sa kojim su izašle.
Proleće '76. godine, kafana "Kriva sisa", opština Knić
Kelner: Izvolite!
Dragana (u sebi: baš da vidim da l' će da nasedne): Ja ću jednu kiselu vodu i jedan vinjak.
Milisav (u sebi: Uuuuu, kurvo! Gde baš Rubinštajna nađe, majku ti pokvarenu. E pa nisam ja sis'o vesla, znam za jadac): Ja ću kiselu vodu i kafu. Alkohol ne pijem.
Dragana (U sebi: Hm, ovaj neki baš fin, ne pije. Daću mu.).
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Proleće 2012. godine, kafić "Marabu", KragujevacKonobar: Izvolite!
Milica (u sebi: Jao, samo da se obeznanim što pre. Jeb'o me konj kad izađoh sa ovom smarajućom rugobom!): Dupli absint, nepaljen!
Stefan (u sebi: Uuu, ova 'oće da se jebe noćas, to bre! Jaooo, kakav sam ploditelj): Daj i meni isto.
Moderna mlada žena životnih shvatanja i ponašanja koja potpuno odstupaju od opšteg obrasca. Večita i beskompromisna buntovnica ka svemu što ima etiketu standardnog i uobičajenog. Osoba kojoj je primarna misija bunt radi bunta.
Nekada strogo lokalizovana u urbanim sredinama, danas, kao pojava, raspršena svuda gde se uočava malograđanština i površno poimanje života, i svega što ga prati, kao takvog. Prisutna kao izuzetak svakog pravila, noć svakom danu, jin svakom jangu, Tarkovski svakom fon Triru. Mali tračak svetlosti u moru besmisla i monotonije.
Uglavnom odrasla u normalnom ambijentu, toliko normalnom i uobičajenom, da je možda baš on uticao na njeno odrastanje i životnu filozofiju. To je dovelo do toga da svemu traži alternativu, jer nije samo jedan put pravi, tačnije jeste, ali ne onaj kojim većina ide.
Stasala kroz prizmu različitosti, sve je tako prosto, a, opet, tako složeno. Kad je seks u modi ona se jebe; kad je prostakluk u modi, ona vodi ljubav; a kad je sve to u trendu - njoj se jebe. Životni moto ima u nekom stihu Ijana Kertisa tipa "Someone take these dreams away" ili "Cry like a child, though these years make me older", verujući da je njena uloga samo prolazna u relativnosti vremena i prostora. Na ljubav gleda kao na nešto totalno irelevantno, a opet neophodno, a seks kao nužnu hedonističku vezu sa prosečnim predstavnikom većine koja ne shvata njeno bivstvovanje.
Suštinsko obrazovanje stiče tamo gde joj ga ne mogu dati, svoju tugu krepi čitajući Šopenhauerova mračna dela i upijajući njegov pesimizam nemogućnošću dostizanja nirvane kojoj je sam težio. Ipak, ne želi se toliko distancirati od sveta, te i ona studira da bi pokazala da može biti kao i oni obični, nesvesni mediokriteti koji žive u ubeđenju da je sve pragmatično i potpuno utemeljeno u realnosti. Studira nešto što prosečan čovek verovatno ne bi nikad poželeo, andragogiju, ili, pak, skandinavistiku, jer tamo želi jednog dana otići da pruži utočište svojoj depresiji.
Inspirišu je Bergman, Tarkovski i Linč, jer njihova nerazumljivost idealno ide s njenom namerom bežanja od svega shvaćenog, i od strane društva, prežvakanog. Može i Altman proći, jer je voleo da ismeva američki sistem vrednosti na njemu svojstven i originalan nači, dok je Hičkok matori smarač koji je uveo puku zabavu u nešto što je trebalo biti iskazivanje osećanja pokretnim slikama. Sluša neki andergraund kalifornijski bend čije fanove u njenoj sredini možeš nabrojati na prste sakate šake, tipa "Rain Parade" i "Dream Syndicate". Oni su jedino što valja u prokletim 80-tim ispunjenim zaglupljivanjem i hiperprodukcijom krš stvari koje su upropastile umetnost kao vid izraza.
Vegetarijanka je, jer nekad misli da samo životinje mogu razumeti njenu različitost i nerazumevanje okoline. Volontira u azilu za pse sa ulice, ne bi li tako pokazala da ih više voli od ljudi, iskvarenih i dvoličnih. Jede kinesku hranu sa indijskim začinima i kari sosom, ali nije debela, jer debljina pokazuje preveliku sklonost hedonizmu, a njoj je on stran, barem u ovom životu. Sve u svemu, naša alt cava intelektualka je moderna asketa, koji živi i živeće tražeći smisao različitosti dok čita Bukovskog i veruje da on nije samo jebao raspale alkoholičarke, već u tome video više ciljeve opstanka na ovome svetu.
Vrlo zgodna podštapalica za objašnjavanje novih tehnologija i naučnih dostignuća.
Bluetoot = Radio + RS232 + Cuda-Muda
Internet = server + klijenti + protokoli + Cuda-Muda
EFI = Kablovi + elektrodizne + senzori + Cuda-Muda
Cellular = GSM + FOKUS(software koji tako dobro izvlaci vas glas) + Cuda-Muda
Omladina. Stanovništo koje je staro otprilike do dvadeset pet godina. Izraz je nastao pre dosta godina, približno na pola 18. veka. Najčešće su je koristili malo stariji ljudi kako bi želeli da dočaraju okrutnost mlađih prema starijima, a i uopšte njihovo bahato ponašanje.
Deda: .. i tako sinko, deda je tog dana sa samo jednom kriškom buđavog hleba, prešao dvadeset šes kilometara peške. p-e-š-k-e! Sa svom onom opremom sam tako pešačio, a one moje čizme propustile mi vodu pa mi je tako nezgodno bilo na putu da je to bilo strašno.
Unuk: A sa koliko godina si bio u vojsci?
Deda: Devetnaest. Možeš misliti kako smo mi mladi bili, a rizikovali smo život za državu.. A ova današnja mladež, bolje da ne pričam. Njih baš boli ćoše što će da nam uzmu teritorije, ej!
Unuk: A jel će kod nas biti vojske?
Deda: Ma kakvi, samo ako hoćeš.. Kod nas je to bilo obavezno, a sad...----------------------------------------------------------------------------------------------------
Delić teksta "Sumnjivo lice" , Branislava Nušića
Anđa: (krsti se) "Ju, ju, ju kćeri, crna kćeri šta sam doživela? Obećavaš čoveku da mu ideš u kafanu. Gospode bože kakva je ovo današnja mladež!"
Marica: "Onakva kakva je uvek bila mladež.."
Anđa: "Ju, pomeri se dete... nikad to nije bilo, nikad! Izmetnuo se svet, prevrnulo sve tumbe i promenilo se.."
Odličan pokazatelj društvenih promena.
Zadatak u trećem razredu osnovne:
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
Dva tipa ličnosti: jedan pljuje po svima i jebe mu se šta će da misle o njemu. Drugi sve guta i tripuje da ga svi vole zbog toga.
-Ćero moja, nije sve u životu slatko, nešto mora i da se proguta, ali nemoj samo da gutaš, pljuni i ti kad pljuju po tebi, ne dozvoli da te jebu kako stignu!
