Deformacija levog palca ali na ruci zbog preterane upotrebe džojstika zarad najvažnije sporedne stvari na svetu.
- Brate celo veče me jebeš sa tim Realom aj sad Na Kocku pa da te vidim?!
- Može, nije problem javi se na proleće samo dok mi otpadne ovaj plavi nokat i da mi izraste drugi i cepamo. Ubi me ovaj krstić .
Mejkap posle konzumiranja masnog bureka.
- Vidi što sam pazarila novu šminku, el ti se sviđa?
- Skidaj bre to! izgledaš ko da si pojela pola tepsije bureka, počeće niz bradu da ti curi.
Pistolj tetejac, 7.62TT (ruski, a moze i kragujevacka verzija).
- Kome ti tetka? Ti ja dam tetku u zube...
Izuzetno lukavstvo. Nosilac patenta ® Monika Seleš. Monikino stenjanje je bilo predmet mnogih žalbi i polemika ali je ipak prošlo, sada su već i arlauci prihvatljivi. Svrha stenjanja i urlika nije dekoncentracija protivnika nego 'prikrivanje lopte'. Monika je naime prva shvatila da protivnik po zvuku može da odredi kvalitet čak i smer lopte, i zato je pribegavala 'maskirnom' stenjanju što je u ono vreme bilo jedva prihvatljivo. Tenis je smatran tihim sportom a publika 'pozorišnom'.
Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.
Ovo je stari izraz koji upozorava na takve ljude.
To su ljudi koji su pročitali jednu knjigu i drže se toga što su pročitali u njoj i smatraju da je to sva pamet ovoga sveta.
Najčešće su to fanatici koji čitaju Kuran, Bibliju, Mein Kampf , Marksov KAPITAL i takve knjige.
( što se tiče biblije i kurana ne želim da vređam ničija religijska osećanja )
Kulturniji način da igrač kaže jebe mi se. Prava kulijana. Živeti život u laganeze stilu. Moto iskusnih šmekera koji znaju da stvari kad tad same legnu na mesto. Naravno, koliki god da si Bogotac, moraš da imaš i neku vezu.
-Motika brate, sredio sam nam neki hors, pali makinu i furamo u Zemun.
-Polako batice, šta si se navrzo. Imam još pola rogonje, a znaš da je mlako pivo ko pornić na radiju.
-Diži se bre, prodaće robu nekome drugome, liku je frka za pare.
-Opušteno batice, nek se krčka. Kad mu dogori do noktiju, cimaće on nas.
Poznatiji kao "Onaj što prevozi klavire". Preko dana, Ostoja je tihi čukarički preduzetnik. Noću, postaje dobrodušna zver, koja se bori protiv kriminala na ulicama Beograda.
Ostoja zapravo nije čovek, on je ideal, on je heroj kakvog Beograd zaslužuje, ali koji nam sada nije potreban. I zato ćemo ga loviti, jer on to može da podnese. On nije heroj, on je tihi branilac, bdijući zaštitnik. Klavirski vitez. Snovidjenje koje ti kaže - "Raduj se".
Misterija ovog heroja decenijama muči Beograđane: Zašto Ostoja ne prevozi trombone, sofe ili aligatore, nego baš klavire?
-Dobar dan Ostoja, da li biste mogli da povezete moj Harpsichord ISX-720 do Palilule?
-Ne mogu, to je čembalo a ja prevozim klavire.
Paralelni univerzum u internet svetu.
U njemu dvadeset minuta traje jedan sat realnog vremena.
Provereno najbolji mamac za autobuse gradskog prevoza.
Čim se zapali, autobus koga nigde nema već 20 minuta, niotkud se stvori ispred tebe.
Vrlo zajeban i redak događaj. Ako pripadate grupi srećnika koje su pozvali,pripremite se unapred na gomilu testova: test inteligencije,test znanja engleskog,test znanja Ms office-a,test ličnosti,test šta ste bili u predhodnom životu,test kako slažete boje... Ako ste uspeli da prođete sve ove testove,sledi razgovor sa petoro nekih ljudi,od kojih je jedan direktor,a vi nemate pojma ko. Tu vas očekuju svakakva pitanja,tako da vam se može desiti da pomislite da ste konkurisali za posao u nekoj svemirskoj stanici. Od stručnih začkoljica - Šta mislite o novom Zakonu o hipoteci,preko - Da li ste oženjeni, Koju bi nam knjigu preporučili ,do - Koliko često posećujete zubara. Na kraju,pošto vas pošteno istresu iz gaća,rećiće - Kontaktiraćemo vas i više im ni šliku neš' viđet.
U međuvremenu je baš diplomirao direktorov sestrić,pa svih 50 ljudi koji su prošli pakao razgovora,može lepo da ga poljubi tamo gde sunce ne sija.
I to ne bilo koji traktor, nego onaj naš, IMT 539, bez kabine. Čovek čeličnog srca i titanijumskih muda. Boli ga kurac što Mađarska nema more, ono jes, nemamo ga ni mi, ali to je sad manje bitno. Emocije su mu nepoznat pojam. Ne bi pustio suzu ni da mu umre majka. Čak je ne bi ni žalio. Bio je surov još kao embrion, a u sedmom mesecu je već počeo da besomučno i krvnički šutira kevinu unutrašnjost.
Što bi Stole rek'o: "Jeban, pa rođen". Nije zaplakao ni kad je Titanik potonuo, a onaj peder Džek uginuo. Uvek skamenjenog izraza lica i ledenog pogleda, mešavina Federerovog iskazivanja emocija na mečevima i Murinjove face kad je napuštao Porto. Jednostavno, lik kome šište jaja za sve ostalo, bitno mu je samo njegovo dupe i lična korist. A opet, nikad ne skriva svoje namere i svoje dupebrižništvo, surovo je iskren.
Ukratko, jedan od onih koji najbolje prođu u životu.
Po misljenju mog dede, to je svako alkoholno pice koje u sebi sadrzi manje od 30% alkohola.
-Deda, brate popio si lekove za srce, mani se tog rozea.
-'Ajde bre dijete, to ti je vodurina.
Nadimak koji ti određuje životni put. Kad si Panta, sve je opuštenije, bezbrižnije i ide po modelu "lako ćemo".
Panta ne treba da brine o makroekonomiji, gladi u svetu i smislu života. On nije predodređen za velike stvari, on je uglavnom taksista koji dvaput godišnje uspe da smuva pijanu studentkinju za noć.
Nema Pante među političarima, naučnicima ili lekarima, ali je Panta redovno u njihovom društvu, jer svi oni žele pored sebe jednog prostog, vedrog i neiskvarenog lika, koji ih vozi naroljane kući i usput sluša i ono što ne treba da čuje.
Panta zna sve, ali ćuti, i sanja noću šta je sve mogao da bude u životu, samo da nije tog urnebesno smešnog nadimka koji ga je zakucao tu gde je.
Kulturan način da kažeš ne.
- Jel` hoćeš da mi vratiš pare?
- Dogovorićemo se.
- Vrati mi moje pare!
- Pa rek`o sam ti dogovorićemo se.
- Vraćaj bre!
- Što si bre nekulturan, dogovorićemo se.
