Rečenica kojom se u Srbiji deca uče na vreme da se nasilje sprečava jedino nasiljem. Jer su lepa reč i dijalog za pičkice.
-Mamaaaaaaa, udario me Miloš!
-Pa udari i ti njega!
-Jupiiiiii!
-Ne, dete, ne ciglom, nisi ti huligan, ti si lepo vaspitana devojčica, evo ti oklagija.
-Tooooooo! Mooootkooooo izdužiiiii seeeeee! tras
Stavka koja se poteže u 95% mećal rasprava. Ona nije argument koji neko poteže u svoju korist. Ona je onaj krajnji smirivač situacije. Finalno slovo mira.
Mejdeni su Mejdeni je izraz toliko jak i postojan, da svaka metal glava mora se prikloni toj izjavi i zakopa ratnu sekiru što je ponela iz moš pita da se raspravlja sa svojim mećal kolegom koji ima malo drugačije poglede ka istoj temi.
Postoji narodno mećal verovanje da, ako se ne smiriš kad ti neko kaže Mejdeni su Mejdeni, da će ti se Edi najebati svega milog i dragog, živog i mrtvog sledeće večeri.
Jednostavno, nešto što absolutno i uvek smiruje negativu i nervozu.
Devedesete, rat.
- Fakat Slobo, sad si ga usr'o. Najebaćemo vam se mile majke, samo da znaš! Samo čekaj dok se smrači!
- Crkni Franjo, govedo šahovničasto, izdao si nas tako da bi ti se Branković bacio na kolena i vikao - tič mi, mestr! Haha - MESTR. MESTR. Mestr of papetz pul..
- O mater ti, jesi se i ti navukao na to, je l'? I ja slušao prije neki dan, lete bombe, a ja se divim Klifu.
- A jebeš ga, nije loše, samo ti znaš da ja ipak volim Megađed! ŠTO ĆEŠ I VIDETI, pička ti materina, kad krene simfonija!
- Ma idi u kurac bre Slobo, kakav bre Megađed.. S'ti kršten?! Auuu, za ovo će te specijalci strijeljati kad vam udjemo u parlament, majku ti pokv..
- Ma dobro bre Franjo, ajde nemoj pušit' kurac. (u pozadini preko telefona čuje se ''Infinite dreams'')
- JE L' BOGA TI, jes' se ti to ogreb'o za novu kasetu Mejdena? Je l' ja to dobro čujem?!
- Jesam vala, poslala mi Margi Tačer, 100 kuraca imala dabogda za to, još izneveravam da je stiglo. Otkud ti to znaš jebote bog, i ti slušaš Mejdene?
- Mejdeni su Mejdeni, Slobo.. Bi l' ti to meni ikako mogao poslati da preslušam? Vamo sranje, haos, još gore nego kod vas, znaš već..
- Mejdeni su Mejdeni, Franjo. U ratu smo, znaš to. Ali ja imam moralnu obavezu da ti prosledim ovo. Tako da, očekuj pošiljku prekosutra maksimum.
- Hvala ti k'o bratu! Nego.. Nešto razmišljam.. Da se manemo mi ovijeh govana i ratovanja? Dovoljno metala na toj kaseti ima da zamjeni svaku od ovijeh pušaka što smo poćerali jedni na druge.
- Da znaš da mudro zboriš. Moglo bi se to iskombinovati.
Baba koja se prošvercovala u busu.
- Radomire, danas sam se otela kontroli.
- To mi kaži! Dajde onu Viagru iz špajza sadodmasad!
Poslednja stadijum u razvoju isterivača dugova. Pošto je do sada plašio dužnike da će im baciti kašikaru, zapaliti gajbu, polomiti svaku kosku..., od gazde konačno dobija pravi zadatak. Neki su to ovde preozbijno shvatili, pa se račun i kalibar povećavao sa vremenom.
-Gazda ovaj opet obija da plati, da mu pustim još jedan SMS?
-Ma ne budalo, do sada si više para potrošio na poruke nego što mi je i dužan!
-Dobro gazda da mu izgrebem Mečku?
-E moj ti, čist račun, duga devetka!
-Zar je dotle došlo gazda, kaže mi da ima decu, ženu, duguje Dinkiću...
-More marš bre tamo i nemoj da sam sutra čuo da si usrao nešto!
Kulturan način da nekome zatražite nešto.
Jedini uslov je da vi sedite i da vas mrzi da ustanete, a da osoba od koje tražite neku uslugu stoji.
Svekrva: Snajo, daj mi čašu vode dok si na nogama.
Snaja: Ustani i ti, pa ćeš biti na nogama!
Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.
- Mala vidi kakva si jedra ko jabuka , a vidi mene crvenim se ko ruža ako me razumeš pa bi mogli malo da se bolj...
- Odjebi seljačino! Pa ne bih ti dala da mi na dlanu stoji. Vi preldžije niste više u modi. Sigurno se i ne brijaš dole, ne mogu da pljuckam dlake posle ceo dan...
- Brijam??? Sikter tamo. Znaš li mala šta je čokolada, parče mesa a okolo brada... A ionako takvih Suzana Mančić ima na svakom ćošku.
Narod koji je školski primer kako loše okruženje može da dovede do krize identiteta...
Bugari ih smatraju Bugarima, Srbi Srbima, a Albanci strpljivo rade na tome da jednoga dana budu Albanci. Jedino Grke zabole šta su, samo im ne daju da se nazivaju Makedoncima.
Zbog toga se u njima razvila potreba da svima dokažu da su oni, ni manje ni više, nego direktni potomci Aleksandra Makedonskog. Kako bi to postigli, u svojoj prestonici su, u toku zadnjih deset godina, podigli monumentalnih antičkih spomenika skoro onoliko koliko ih je za života podigao sam Aleksandar. Pri tom imaju budžet koji je, čak i u poređenju sa našim, smešan. A na kraju svega, da ironija bude veća - ako je verovati nekim istoričarima - mladi Aleksandar je voleo svoje vojnike više nego što je uobičajeno, ako me razumete... tako da je vrlo moguće da on direktnih potomaka i nije imao.
Preteča interneta u Srbiji.
Brža od najbržeg pretraživača,sa neograničenim protokom informacija.
Aktivna i dalje u mestima gde nema adsl-a.
Kad najzad ustaneš sa kompa jer primetiš da nemaš nikakav život, izadješ napolje i nadješ devojku...
Predivnu devojku... Devojku o kakvoj si maštao i pisao definicije.
Sve ti to nekako postane i previše idealno.
Ubrzo počnes da sumnjaš da je ona nečiji dupli nalog i da te to neko vešto troluje..!
Raskineš sa njom i vratiš se za komp.
Period u životu žene kada prestaje sa mesečnim izlivima histerije i besa i počinje to isto da radi, ali na dnevnoj bazi.
Nekada davno, u galaksiji dalekoj, kada se s' brda na brdo dozivalo na prelo najvažnija stvar na odeždi svakog preldžije koji je hteo il' da se ženi il' samo da sobali kojekakvu rasnu miradžiku u kuruze bio je kolir. Arahični izraz za kragnu na košulji koja je morala da bude savršena, da se vidi iz kakve kuće preldžija dolazi i u kakvu kuću će potencijalna mlada da se uda, što je snajperisala staramajka dotične iz žbunja za vreme 'vatanja u kolo od strane budućih mladenaca. Kolir mora da bude čist, beo i prav. Ništa crnilo oko vrata od tegljenja bukve iz zabrana, ništa pokrivljeni špicevi od gunja, ništa džiberski raskopčano jedno dugme previše, sve mora da bude kako treba.
Pošto je to vreme prošlo da se osvrnem današnjim danima jer opet ja znam najbolje i imam veoma neskromno mišljenje. Što se šulje tiče i kragne ništa se nije promenilo, jednostavno kada pređeš određeni broj godina moraš da je imaš sve i da ti je draže da subotom uveče izađeš u starkama koje si kupio 2005. na ekskurziji u Parizu u lokalnoj anarhotriperskoj radnji i Led Cepelin 2 majici. I ako ideš u lokalnu kafanu sa namerom da se odelješ od vinjaka k'o nezdrav moraš da obučeš košulju, ako ideš u lokalni klub da slušaš ortake čiji repertoar znaš napamet i ubeđen si da bi bolje sam odsvirao sve instrumente i otpevao sve pesme od njih-moraš jebeno da obučeš kragnu. Zašto?
Zato što nećeš jebati bez kragne i tu ne mislim na snošaj uopšte, svejedno da li si pošao sa ciljem da insertuješ nispe u vadžajnu i da li si uopšte to i uradio. Jednostavno ne'š jebat'. Jer nisi dostojan onih koje vrede a one koje bi i mogao jednostavno nisu vredne toga jer ne poštuju šulju što znači da ne poštuju ni same sebe što dalje znači da nisu vredne ni "Mož' se mrdneš loma, ne vidim prenos Fenerbahčea" obraćanja. Šulja je oličenje pedantnosti, truda i samopoštovanja kod muškarca i svaki trve mužjak mora da se nosi time. Odelo bi bilo sledeći nivo ali nažalost nije adekvatno za sve prilike dok je kragna uvek prihvatljiva. Ispoštuj sebe, pokaži da imaš jajo, da nisi slina, da si u životu kao što je tvoja košuljica: tvoji stavovi su oštrih uglova kao tvoja kragna, savršeno znaš šta želiš kao što je ona savršeno ispeglana, uredan si i na mestu kao što je ona uredna i umesna i žene će to da nanjuše i pocepaju te k'o Garfild vruću lazanju.
Još jedna mudrost od mene, nikada ali nikada ne treba nositi tri tipa košulje. Prva je najgora i to je ona kojoj marka vrišti na sisi i unižava te kao ljudsko biće kojem je odežda važnija svega a takođe te okarakteriše i kao nekoga ko osim što se gleda u ogledalo duže od nevine mlade voli povremeno da se krne i u dvojku.
Druga je roze košulja, to ne stoji dobro nikome jer je jednostavno gej. Ta sranja o tome kako treba pravi alfa da bi nosio roze je sranje i nema veze s' vezom, još se nije rodio taj kojem dobro stoji roze košulja a voli žene i tačka.
Treća je oblik nošenja dotične ustvari, a to je mladomajmunisanje sa raskopčanim dugmadima da se obznani obraslost poprsja i da do znanja imanje istih takvih dlačurina i na preponama. Pravi muškarac to ne radi, košulja to sama kaže i nema potrebe za takvim ispadima džiberovanja.
Nosi košulju i ona će nositi tebe.
Penzoski klaser za lekove. Ili neka činija, koja obično stoji na vidnom mestu i na dohvat ruke, a zbog čestih i raznolikih terapija koje se ne smeju propustiti ni po cenu života.
Aluzija na raznobojne pilule, tablete, omote i kutijice.
-Daj bre kevo maknite te vaše bombonjere, bar kad vam unuke dovodimo.
-Ali sinko, znaš kako ti je otac dementan. Kad ih ne bi video verovatno bi zaboravio da uzme lekove i ko zna šta bi onda bilo.
-Šta bi bilo? Spaso bi se...
-A znaš kako se svi obradujete kad mu stigne švapska pemzija?
-Alo mama! Deca su se prošli put nabokala lekova misleći da su ''bonbone''. Mala je spavala dva dana, a unuk vam je divljao po ulici ko u struju da je uključen.
-Jao, zlato bakino!
Da, baš tako, nepravilno. Ne "oba oka". Mislim neki i tako pokušavaju, al' nije to to, nema kletva onu težinu.
Elem, obadva oka su često predmet u koji se osoba kune ili kune nekoga, kada i ne misli baš ozbiljno jer su male šanse da će neko naprasno da oslepi, dok u primeru kad se zakuneš članom porodice i slažeš, a istom se desi nešto loše, ima ceo život da se tripuješ da je to zbog tvog krivokletstva.
Lujo: Ja bi' znači sve cigane i jevreje i pedere pobio, šta ima to da živi i koti se koji kurac?
Aki: Ne seri Lujo obadva ti oka, pa tebi čovek da da pušku i jevreja, ti bi tražio uputstvo za upotrebu i muda.
Vrsta piskutavog smeha koji devojke uglavnom koriste kao žensku zamenu za necivilizovane muške primitivne izraze kao što su "razbucao bih je k'o vepar tarabu", "ne bih silazio s nje k'o dete s trešnje" i slične nekulturne bezobraštine.
To je zbog toga što finom ženskom detetu od jedno 20-25 godina one rabote nikad ne padaju na pamet.
Nikad.
-Upoznala sam juče jednog momka, hihihi!
Ortak koji ispaljuje četr'estri puta za jednu istu stvar. Znamo da nas voli, ali je čkicapi u duši i nema svoje JA. Običan neodgovorni pavijan, ali sjajno društvo za neke druge stvari, zato ga i svojatamo. I pošto je naš, nervira nas kad nas jebe kao da mi nismo njegovi. Da se triput prekrstimo dok ga slušamo kako izmišlja razloge za ispalu.
-Ae, znači, pakuj se u auto i idemo na Ibarsku da žderemo, duguješ klopu već metar dana.
-Kurac, ne mogu ni danas, znaš... imam nešto. Moram. Jebiga, ono, obaveze, klasika. Znate da vas ne bih ispalio nikad?
-Ma, da. Ne bi. Jebeš nas k'o tuđe, vekovima. Sajsi kuđo, idemo sami.
Osnovna mjerna jedinica za krkanluk.
Nešto nisam u formi...kod trećeg ovala, k'o da mi se usta zavezaše..!
Najčešći odgovor na pitanje: "Je l' mogu da se igram sa vama?", u detinjstvu.
Kulturnija verzija odgovora: "Ne može".
