Izraz koji opisuje veoma neugodnu situaciju u kojoj se nalazimo,al zbog okolnosti nismo u poziciji da bilo šta prigovorimo niti da se usprotivimo.
-Ne seri da ti žena vodi i kevu na letovanje!?
- Ma, ništa me ne pitaj, sve me zajebava od kako smo pozajmili od tašte 5 000 evra za auto, a na kraju sam kupio Yuga.
- Nije ni ta tvoja naivna, da znaš...
- Uh, aj što me jebe, nego što moram i muda da joj češkam!
Fotografija sa kojom završimo karijeru ili na banderi, ili na naslovnoj strani rubrike "Minut ćutanja".
O1: Eeee, umro matori Vidoje!
O2: Kakav mu je foto-finiš?
O1: Dooobar! Tad je još imao zube i nije počeo da se krevelji.
Prepio se, nacirk'o se k'o pravi, načinio seš to bi stari rekli. Pije na eks do dna do dna, jer tu na dnu zbog nje je on... Šalim se, ne pije zbog toga, a možda i pije aj mu ga znaj, NO NEBITNO! Bitno je da pije i to momački!
♦ : Đe nam je onaj liliputanac od sinoć?
♣ : Ja misli da u ovom trenutku na to pitanje bi se mogla povesti ozbiljna polemika o Bogu, vjeri, nauci tako tome...
♦ : Šta sere ovaj, prevedi!?
♣ : Kažem, da ni on sam ne zna đe je, povukao je mulj sinoć, svu mi je rakiju iskapio, pa bi rekao "Bog zna" đe je on, a to može izazvati određene kon...
♦ : OP OP OP OP OP, koooči, shvatio sam, daj pivo i uzmi i ti čašu vode dehidriraćeš!
Megaosvajačka pesma Nenada Kneževića Kneza, čuvenog pevača sa Cetinja iz ne tako davne 1994. godine. Poznate posledice puštanja ove pesme je masovni pad donjeg rublja s tela ženske populacije na pod i naskakanje na onoga koji je pustio tu pesmu. Ipak, interpretacija uživo ove pesme se ne preporučuje, jer trenutačno nema jebača kao što je Knez.
(Beograd, 2012. godina)
Mladić: E mala, je l' ti ćale terorista?
Devojka: E odjebi ti sa tim tvojim forama iz vremena Nemanjića.
Mladić: Zapravo, termin "terorista" u srpskom jeziku je novijeg datuma i nije bio upotrebljavan pre dvad...
Devojka: Svejedno, neš jebati.
Mladić: Si sigurna?
Devojka: Sam sigurna, seljačino.
(brzopoteznim pokretom ruke mladić vadi mobilni telefon, uključuje plejer i pušta "Da l' si ikada mene voljela")
Devojka: Jooooj, je l' ti stan blizu?
Mladić: Da, što?
Devojka: Zato što mi je u gaćama Ada Ciganlija, požuuuuri, vodi me sa sobom!
Isto kao i seks u životu.
Prvo uopšte ne znaš da takvo nešto postoji.
Onda saznaš da postoji, pa se mučiš da saznaš kako li to funkcioniše.
Zatim se baš trudiš na sve načine da do njega dođeš.
Kad jednom najzad dođeš do njega, posle više nikako ne možeš bez njega.
Vremenom ti polako postane sasvim normalno da ga uvek imaš.
Pitaš se šta li ti je tu uopšte i bilo zanimljivo.
Sasvim zaboraviš na njega.
Realnost u Srbiji. Česta pojava kod nas, kad usled krize radimo šta nam padne pod ruku a da to ima veze sa školom u koju smo isli koliko magarac sa astrologijom.
Gradilište negde u Šumadiji.
- Majstor: Jebo ga ker treći put skidam merteke sa krova i na kraju nema druge no da pozovem Trišu da mi izračuna i ukroji jebeni krov. Ne ide ovo ovako više.
- Radnik na mešalici: Evo bre majstore mogu ja to. Prosto je, čak znam formulu napamet za izračunavanje oštrih uglova i to, sad će to rajebemo za čas...
- Majstor nakon dvaes minuta: Jesi ga sklepo svaka ti dala, dobro ti ide ova matematika kapa dole nema šta...
- Radnik na mešalici kome preti unapređenje: Pa dabome da ide kad sam išao u matematičku gimnaziju... U stvari ne... Šta sam ja ono beše završio?! A da, ekonomsku, ova mešalica me poludela načisto al svejedno i tamo sam imao matematiku ako me razumeš...
Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.
-Ali rekla si juče da ti se sviđa što znam toliko o člankovitim crvima. Da se diviš mojoj posvećenosti književnosti i izučavanju istočnjačke kulture. Čak šta više rekla si da sam jako dobar dečko.
-Isuviše dobar dečko!
Batine koje se doživotno pamte.
Ako ti se kojim slučajem desi da čoveka koji je po prirodi flegmatik iznerviraš, sleduje ti minimum 10 dana na urgentnom pod aparatima.
Rečenica kojom se u Srbiji deca uče na vreme da se nasilje sprečava jedino nasiljem. Jer su lepa reč i dijalog za pičkice.
-Mamaaaaaaa, udario me Miloš!
-Pa udari i ti njega!
-Jupiiiiii!
-Ne, dete, ne ciglom, nisi ti huligan, ti si lepo vaspitana devojčica, evo ti oklagija.
-Tooooooo! Mooootkooooo izdužiiiii seeeeee! tras
Stavka koja se poteže u 95% mećal rasprava. Ona nije argument koji neko poteže u svoju korist. Ona je onaj krajnji smirivač situacije. Finalno slovo mira.
Mejdeni su Mejdeni je izraz toliko jak i postojan, da svaka metal glava mora se prikloni toj izjavi i zakopa ratnu sekiru što je ponela iz moš pita da se raspravlja sa svojim mećal kolegom koji ima malo drugačije poglede ka istoj temi.
Postoji narodno mećal verovanje da, ako se ne smiriš kad ti neko kaže Mejdeni su Mejdeni, da će ti se Edi najebati svega milog i dragog, živog i mrtvog sledeće večeri.
Jednostavno, nešto što absolutno i uvek smiruje negativu i nervozu.
Devedesete, rat.
- Fakat Slobo, sad si ga usr'o. Najebaćemo vam se mile majke, samo da znaš! Samo čekaj dok se smrači!
- Crkni Franjo, govedo šahovničasto, izdao si nas tako da bi ti se Branković bacio na kolena i vikao - tič mi, mestr! Haha - MESTR. MESTR. Mestr of papetz pul..
- O mater ti, jesi se i ti navukao na to, je l'? I ja slušao prije neki dan, lete bombe, a ja se divim Klifu.
- A jebeš ga, nije loše, samo ti znaš da ja ipak volim Megađed! ŠTO ĆEŠ I VIDETI, pička ti materina, kad krene simfonija!
- Ma idi u kurac bre Slobo, kakav bre Megađed.. S'ti kršten?! Auuu, za ovo će te specijalci strijeljati kad vam udjemo u parlament, majku ti pokv..
- Ma dobro bre Franjo, ajde nemoj pušit' kurac. (u pozadini preko telefona čuje se ''Infinite dreams'')
- JE L' BOGA TI, jes' se ti to ogreb'o za novu kasetu Mejdena? Je l' ja to dobro čujem?!
- Jesam vala, poslala mi Margi Tačer, 100 kuraca imala dabogda za to, još izneveravam da je stiglo. Otkud ti to znaš jebote bog, i ti slušaš Mejdene?
- Mejdeni su Mejdeni, Slobo.. Bi l' ti to meni ikako mogao poslati da preslušam? Vamo sranje, haos, još gore nego kod vas, znaš već..
- Mejdeni su Mejdeni, Franjo. U ratu smo, znaš to. Ali ja imam moralnu obavezu da ti prosledim ovo. Tako da, očekuj pošiljku prekosutra maksimum.
- Hvala ti k'o bratu! Nego.. Nešto razmišljam.. Da se manemo mi ovijeh govana i ratovanja? Dovoljno metala na toj kaseti ima da zamjeni svaku od ovijeh pušaka što smo poćerali jedni na druge.
- Da znaš da mudro zboriš. Moglo bi se to iskombinovati.
Veza medju članovima porodice gde sa svakim kolenom raste stepen lenjosti, a samim tim dolazi do odlaganja i prenošenja obaveza na mladjeg od sebe ili na "crnu ovcu" u porodici koja radi za sve ostale.
Baba: - Sine, idi kupi hleb.
Otac: - Važi majka. Sine dodji ovamo.
Stariji sin: - Kaži tata ?
Otac: - Trkni 'der do prodavnice da kupiš hleb.
Stariji sin: - Brate, gde si ? Rekao ti otac da kupiš hleb, evo ti pare.
Mladji sin: - Kako to da nikad tebi ne kaže ? Javiću majci da kupi kad se vrati sa posla, mrzi me da sidjem do pekare...
Merilo (ne)kvaliteta gibanice, bureka i sličnih gurmanluka iz porodice pita.
- Dragi, kakva je giba, jel da sam se izveštila?
- Mhm! :da mi nije ovog jogurta, zadavio bih se koliko je suva, pizda ti materina. Eeee, što je baba pravila gibanicu, pa sve curi niz bradu, pokoj joj duši...:
Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.
Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.
- Mala vidi kakva si jedra ko jabuka , a vidi mene crvenim se ko ruža ako me razumeš pa bi mogli malo da se bolj...
- Odjebi seljačino! Pa ne bih ti dala da mi na dlanu stoji. Vi preldžije niste više u modi. Sigurno se i ne brijaš dole, ne mogu da pljuckam dlake posle ceo dan...
- Brijam??? Sikter tamo. Znaš li mala šta je čokolada, parče mesa a okolo brada... A ionako takvih Suzana Mančić ima na svakom ćošku.
U startu si se zajebao. Tražio si od ćaleta da te probudi. Bolje da si navio usrani alarm i sam ustao.
Dakle, svaki ćale to radi sa nula emocija, za razliku od keve, koja čak ponekad i promeni glas dok to radi. Dođe čovek, kao da budi neku nepoznatu osobu. Jesi mu ti sin, al' tada to ''nestaje'', cilj je da te probudi.
Upali sva moguća svetla i pusti sve što svira (po mogućnosti neku narodnjačinu tešku). Roletne diže brzinom svetlosti. Da se što jače čuje.
U slučaju da se ni tada, njegov najveći neprijatelj, TI, ne probudiš, zna se šta sledi. Uzima ti prekrivač, boli ga tuki je l' spavaš go, il' sa ribom, rekao si mu da treba da budeš budan tad i tad. Ali! Ako i tada ostaneš u horizontalnom položaju, gotovo je. Voda... neću to spominjat'.
Što je najgore, u ekstremnim slučajevima je i keva ovakva.
-Au tebra, na šta to ličiš? Držiš podočnjake jebote!
-Ćale me probudio, ne pitaj...
Penzoski klaser za lekove. Ili neka činija, koja obično stoji na vidnom mestu i na dohvat ruke, a zbog čestih i raznolikih terapija koje se ne smeju propustiti ni po cenu života.
Aluzija na raznobojne pilule, tablete, omote i kutijice.
-Daj bre kevo maknite te vaše bombonjere, bar kad vam unuke dovodimo.
-Ali sinko, znaš kako ti je otac dementan. Kad ih ne bi video verovatno bi zaboravio da uzme lekove i ko zna šta bi onda bilo.
-Šta bi bilo? Spaso bi se...
-A znaš kako se svi obradujete kad mu stigne švapska pemzija?
-Alo mama! Deca su se prošli put nabokala lekova misleći da su ''bonbone''. Mala je spavala dva dana, a unuk vam je divljao po ulici ko u struju da je uključen.
-Jao, zlato bakino!
Pokazati ko je gazda, ko vozi traktor, a ko otvara kapiju. Podeliti par vaspitno-popravnih da bi te boranija ozbiljno shvatila.
- Šta je to bilo juče na terenu, neka frka?
- Ma skupila se ona plazma keks ekipica, kao oni stigli prvi. Nikakava frka u suštini, doš'o Ćime Robija, malo ih postrojio, podelio par čvrga i oni razlaz.
__________________________________________________________________________
- Ženo, sklanjaj mi tog osmanlijskog peškirića, počinje mi tekma!
- Ma nemoj, mali mi zauzeo internet, a ti da me oteraš sa TV-a?! Neće moći, ne smem da propustim ovu epizodu.
- Šta bre???!!! Majke vam ga nezahvalne, ja rmbam po čitav dan, mogu valjda uveče da se opustim. Gasi to sranje, a ti mali šiljokuranu izlaz' iz sobe! 'Ajmo sad postrojavanje, da vam ćale objasni neke stvari!
