Neko ko zna kombinaciju dugmića koja te vodi na drugu stranu raspoloženja, onda kada mrak krene da te jede.
- Što si zlovoljan?
- Ukrali su mi kola. Al' nije u tome stvar. Ovo bi trebalo da bude zemlja gde možeš da ostaviš kola bez straha da će neko da ih obije, opljačka ili odnese. Kod nas su i lopovi lopurde, ako ništa ne mogu, izbuše ti gume, jer sram te bilo nema se šta ni ukrasti od tebe. Navikao sam ja na to sve, nije problem, i nisu neka kola, nisam lud da kupujem dobra kola, sve i da i imam neke pare. Ha! Eto. I da imam pare, ne bih smeo da ih trošim.
- 'Oćeš jafu?
- Hvala.
- I šta ćeš sad? Napisala sam ti pesmu. Bila sam sama kući, sa Verom, ali nije htela da se druži sa mnom, pa sam pisala.
- Daj da čujem.
- Ne mogu, stidim se. Drugi put.
- Daj.
- Ne - e.
- A što, je l' bezobrazna? Možeš da je cenzurišeš.
- Nja nja, nije. Jednostavno ne može. I šta ćeš sad?
- Sa čim?
- Pa sa kolima, ludo. I državom? I jesi odlučio da li bi voleo da imaš puno para ili ne?
- A to... Pokriće osiguranje. Daj mi još jednu jafu?
- Ne dam.
- Zašto?
- Potrebna mi je.
- Onda mi pročitaj pesmu.
- Koju pesmu?
- Onu koju si mi napisala.
- Ne može, već sam ti rekla. Evo jafa. Ne mogu više.
- Ti si sebična ponekad.
- I ti. I Vera. Ona je tako sebičan pas.
- Ona je pas.
- I ti si.
- Izrecituj mi pesmu.
- Ne znam je napamet.
- Idemo da je uzmemo.
- Ne možemo, Vera je zlovoljna.
- Oraspoložićmo je.
- Kako?
- Reci da si joj napisala pesmu.
- Aha, je l' da? Kao tebi? Hoćeš još jednu jafu?
- Hoću.
- Jafu ili pesmu?
- Jafu.
- A pesmu?
- Uopšte i nema pesme, je l' da?
- Nema.
- Nema veze.
Električarsko-majstorski sleng za nekog koji se gubi na momente, ima tikove ili jednostavno nije vinklovan u glavu.
Ja ne znam koji je kurac onom Đokici Švabi, neki dan seo preko put mene i sve mi namiguje i palaca jezikom. Da nije post'o evropejac otkako se vratio iz Nemačke, nešto mi je sumnjiv oduvek bio?
Ma, jok to: na bauštelu ga spizdila struja, pa sad na promene vremena baca na masu, a vele babe u selu i da žiži u noći.
Lingvistički milioner sa Platonom u kažiprstu i Aristotelom u srednjem, spreman na nasilničku penetraciju. On nije tunjiša sa oštećenjem rožnjače od čitanja, kome je najveća fizička aktivnost vraćanje "Psihopatologije svakodnevnog života" u biblioteku. On plaća pivo, nacionalista je, mistifikuje ženu-ali jebe 3-4 puta nedeljno, amaterske rasprave Sloba/Tito/Patris Lumumba je kriv svodi na raselovsku analizu uz utvrdljive činjenice i uz poštovanje tuđeg prava na glupost. Spilberg mu je sranje u odnosu na Kjubrika, Orhan Pamuk neuspešna i bljutava tendencija postmodernog da kopira čistotu izvorne istočne književnosti, a kaseta sa pet minuta klasične muzike, koja šušti, neizmerno kvalitetnija od bilo kog dojučerašnjeg hita.
Jedina delotvorna metoda ućutkivanja:
Ne pričaj sa njim, zabodi ga.
Uobičajna, otrcana frazetina ovdašnjih fudbalskih stručnjaka pred dvoboj sa ekipama iz kukuruz liga i mogući debakl u najavi.
Margina ljudske gluposti. Transferčina blama dovedena do te mjere da bi se i Zmaj od Šipova na esidu postidio. Toliko nepromišljeno da nema blage veze s mozgom. Zamišljeni pandan Usein Bolta i rečenice: Nije to baš tako strašno, ipak, danas svi trče.
- Selektore kako ste upoznati sa reprezentacijom San Marina i šta očekujete od predstojećeg duela?
- Prije svega dobar dan... bla-bla-bla... Pa mogu vam reći da ova fudbalska reprezentacija San Marina nije ni malo lak protivnik kako to naša javnost misli. Oni imaju kompaktnu ekipu sačinjenu od mladih i iskusnih igrača. Pogotovo je opasan ovaj mali Manuel koji je vodoinstalater a pomaže i ocu koji drži dragstor. Ima tu još nekolicina dobrih pojedinaca koji svakako mogu biti opasnost po naš gol. Znači, da rezimiram, neće biti nimalo lako jer na kraju krajeva, danas svi igraju fudbal.... Šta kurac San Marino i kakvi bakrači. Kada vidiš ovako nešto na TV-u, olupati TV o astal, potom otići i naći ovog genijalca, koji za svoje izjave zaslužuje orden za duhovitost Ognjena Amidžića, pa i njega olupati o isti.
Dobar dan-dobar dan
- Jeste Vi naš novi selektor?
- Jašta.
- Ovaj što je reko da je San Marino opasan protivnik?
- Pa sada, to je izvučeno iz konteksta, bla-bla-bla... JESAM.
... Slijedi polukružni maj geri, u predjelu glave, taj zon Ong Bak i tajlandski ratnik.
- Pa majke ti ga nabijem one nenormalne. Pa koga ti ovdje jebeš? Šta kurac San jebeni Marino, koji kurčevi piljari i zidari, aloooo zemljače!? I čuj danas svi igraju fudbal!? Moj burazer od tetke ne igra. I šta ćemo sad? Kaže da ima još metar zdrave vene i da mu ne pada na pamet da igra fudbal, a da znaš kakve predispozicije ima.... Još par udaraca po bubrezima, dok degenerik leži i lagano se zaputiš kod ortaka gdje te čeka buksna od 2 cola i urađena cavulja da malo smiriš doživljaj.
Automehaničarski sleng za profesionalno menjanje broja motora ili šasije. Kada premotavanje kilometraže postane hobi i kada napuknutu poluosovinu čujete sa petsto metara, red je da pređete na ovaj poslednji, ujedno i premotni nivo zanata vezanog za četvorotočkaše.
Radnja se sastoji u tome da od babe pravite devojku. Kad vam svi delovi dotraju i kada je motor zreo za generalku, vi lepo naručite stranca i ne platite dažbine za njega. Prekucate motor, napišete isti broj kao na starom, onaj sjebani obavezno bacite u najbližu reku ili potok jer je to tako u genetskom kodu. I tako terate, dok ide. Kad ne ide, ponovite proces. I vuk sit i ovce na broju!
- Stanojko, crko mi 539. Neće d` izađe uz brdo kad natovarim Darinku i Milunku.
- Au, gotov je za generalku!
- Ma ja planiram da uzmem novi. Ima sad, obećao Mlađa Dinkić, tri `iljade evra za kredite za traktore. Taman prodam Šarulju i eto mi crvenka!
- Pfff, Mlađa Dinkić obećao. Pa obećao i akcije pa ne mogu da kupim ni džak koncentrata za te pare. Lepo ćemo mi to da prekucamo, i d` idemo ispred prodavnice da se zapijemo za kusur.
- To bre Milojko, skidaj gaće da se izljubimo!
----------------------------------------------------------------
- Koje godište je ova mala?
- Devedez peto. Al` mož da prekucamo pasoš pa da bude legalna!
- To bre kume! Evo da se počastiš! :vadi sto jevreja: Ruslana, polazi!
Lepa vremena, igraš se na ulici sa drugarima znaš da se imaš kome vratiti. Znaš da te keva čeka sa toplim jelom kući a da ćale crnči ko konj ali boli te kurac, tvoj život se svodi na to da izađeš i igraš basket ili fudbal sa drugarima, trčiš po ulici, vratiš se kući naždereš se ko stoka i opet izađeš napolje. Država ko država pokušava da te skloni sa ulice, neće klošare. Bolje da utrošiš svoju energiju trenirajući nešto nego da visiš po ulici i ispražnjavaš se tučama i konzumiranjem alkohola.
Na preporuku komšije policajca upisuješ basket. K'o da si u vojsci a ne na treningu. Ubrzo ti se to čini isplativo, dobar si, traže te veliki klubovi tvoje države ali radi majke i ljubavi tvog malog mesta ostaješ u jebenoj zabiti kojoj živiš. Svi te poznaju, legenda si grada. I stari i mladi ti se klanjaju, pozdravljaju te na ulici ko druga Tita, ti si im božanstvo. Igraš sezonu dve za lokalni klub, ostvarujete velike uspehe za tu regiju u kojoj se nalaziš. Imaš problema sa povredom/ženiš se/ dobijaš posao, za basket više nema vremena, tu i tamo opičiš jednu dvije tekme kao zamjena ali nisi više standardan.
Država se raspada, zovu te u rat, tvoja se firma gasi. Opšte rasulo. Nekako ladeći jaja, sa više sreće nego pameti preživljavaš rat, vraćaš se u svoju jebenu zabit koja je srušena. Od nacionalizma ti puca kurac da se izjašnjavaš kao Srbin a nostalgija te obuzima. Nemaš posla već dug period, sve više i više sanjaš od staroj državi, starom sistemu, starim drugovima koje više nema.
Dobijaš neki poslić od bivšeg kolege sa basketa, plata minimalac ali ko je jebe. Dovoljno da poplaćaš račune i kupiš sebi pivo. Nema dalje, nostalgija postaje deo tebe. Svaki dan posle posla nasadiš se na terasu, odvališ stari jugoslovenski rok i piješ pivo. Prop'o si, nisi ni senka starog sebe, to ti i svi govore, traže da se izjasniš ko si i šta si, ali ne preteruju jer znaju da si nekad bio legenda, ipak dolazi i taj trenutak kad razni kreteni proglašavaju sve ne-Srbima koji nisu uz njih.
Gledaš kako se raspada tvoje nekad omiljeno mesto sad jebeni grad bez ljudi, gledaš popisivača u oči i kažeš mu: „Boli me kurac ja sam Jugosloven“.
Naziv za veoma kratak šorc, po uzoru na onaj što je Dijegu u Meksiku isticao butine veće nego u Safeta Sušića.
-E, Maradona, ispalo ti jaje.
-Dobro baba, nemoj pred djevojkom tako da mi pričaš.
Porođaju obavezno prisustvuju trudnice, a sve češće i očevi. Sa aspekta polne ravnopravnosti, događaj nametnut savremenom muškarcu u cilju sticanja porođajnog iskustva i podrška u patnji bračnom drugu, istom onom drugu koji u slučaju rata neće morati da drži pušku niti ležati sa vama u vlažnom rovu da podeli vašu patnju. Neželjena epizoda koja će vam dugoročno ogaditi pičetinu ali i najradosniji trenutak dolaska na svet vašeg modrog i smežuranog deteta. Mada, nije oduvek bilo tako.
1956.
- Milunka, opet zaostaješ vrstu, pizda li ti materina! Deder prioni malo, jebala li te Klara Cetkin i osmi mart, vidiš da ide kiša odovud, sve te ne jebalo.
- Joj, Rajko, nešto me žiga preko stomaka, kanda ću se porodim.
- E majke ti ga spalim, pa jesi sad našla, na pola njive? Šta duradim sam, da suvatim za kurac pa digram? Ajde, idi tamo legni ispod kola u lad, imaš u alatu srp da precvikaš pupak.
:pola sata kasnije:
- De si dosad, steram ti ga majke, onoj rospiji!
- Ene, Rajko, prepovila sam je u tvoju potkošulju i podojila. Daviš kaka je lepa, ko anđeo. Sva je na tebe.
- Uh, de te nađo tako nesposobnu, vola u dupe dubodeš ne znaš. Ni muško nisi znala da rodiš, jebo li te konstruktor! Na ovu motiku i pazi na pasulj! I življe to malo, šta se vučeš ko prebijena!
2012.
- Draga, sad sam pričao sa ovim doktorom što ti je održavao trudnoću. Rekao je da će ići sa epiduralnom, kako si zahtevala. Nećeš osetiti. Dadoh mu 300 evra. Plus 150 da bih bio ovde sa tobom, mila.
- Stisni mi ruku bre, vidiš da imam kontrakcije na svakih dva sata. Aaaah, jao koje su to muke, da ti znaš. Lako je vama muškarcima, eno i vojsku vam ukinuše. A mi žene da se patimo celog veka.
- Pa nije baš tako ljubavi, eto, ideš na porodiljsko dve godine. Pelene se više ne peru, imaš pampers. Ugradili smo i mašinu za sudove, koju najviše ja koristim. Rekla si da nećeš dojiti, već odmah na formulu. A moja baba kopala kukuruz...
- Ćut' tu, mnogo mi ti pa znaš. Idi mi kupi teglu krastavaca i pivo sa limunom, da prekratim vreme do sledeće kontrakcije.
- Odmah, draga.
Luksuz, brate, luksuz.
To je nešto što svaka kuća ima, ali je po pravilu ljubomorno čuvan i iznosi se samo za veće praznike ili kad dolaze gosti, u slučaju da im prigusti. Mislim, znaju oni da se to i u njihovom klozetu viđa u istim prilikama ali opet... šta ako se nalaze u domaćinstvu u kojem se ta pogodnost koristi svakog božjeg bogovcatog dana?
Sam nagoveštaj tako nečega dovoljan je da impresionira i najprizemnijeg posetioca, mogućnosti su neograničene.
- Opa, kume, vidim bahato u klozetu?
- Eto, mi to tako stalno, na nekim stvarima se ne štedi.
Batine dobijene u klasičnoj sačekuši iza ćoška.
-Crni Srele, ko ti ofarba facu u plavo ljubi te majka?
-Ništa me ne pitaj kevo. Udarac iz ugla, nisam stigao ni da opsujem majku.
Složićeš se sa mnom zar ne, jer ovo što ću upravo reći je ekstremno smisleno, neosporivo i edukativno. Ipak, ja sam čovek širokih shvatanja i ostaviću prostor za verovatnoću da ono što sam rekao možda i nije 100% tačno. Iako jeste.
„Ispravi me ako grešim, ali tvoju sestru iz našeg društva jedino ti nisi jebo.“
Onaj lik koji u stvari ne navija ni za koga, nego prati ono što je u trendu da bi zadovoljio svoje duševne praznine. On je navijao za Volfsburg kad je osvojio titulu u Nemačkoj, lajkovao je stranicu Rosola posle pobede nad Nadalom. Njegovi omiljeni timovi su oni nastali preko noći kad se bušačima nafte iz tri lepe ili ruskim tajkunima digo tukson i da iz čiste zajebancije od FK Deronja naprave tim koji će lomiti noge Kristijanu Ronaldu u grupnoj fazi Lige šampiona i nedeljno zarađivati kao godišnji bruto nacionalni dohodak Papua Nove Gvineje. Licimerno ponašanje ovih ljudi proističe iz toga da ne mogu podneti poraz kao pravi ljudi, već to popunjavaju okretanjem na drugu stranu koliko god ona štrokava i ogavna bila. Oni nisu takvi samo u praćenju sporta i navijanju, oni su takvi u svim sferama života. Pola ljudi, pola Mlađa Dinkić.
- Kakav je to nakardni dres, u pičku materinu?
- Brate, dres Anžija, šta hoćeš.
- A ti kao navijaš za njih?
- Da, još od malena. I moje dete će navijati za Anži! Osim ako Putin ne kupi Kamaz Čelni i dovede Balotelija u napad.
Ultimativni odjeb devojke koja je svršila zahvaljujući lizingu, ubijajući tako svaku mogućnost da će nakon ove oralne akcije doći do revanša.
