Situacija kada žena posle seksa kojim nije zadovoljna koristi elektronska seksualna pomagala kako bi došla do orgazma.
Samo zvanično je jači, jer se pouzdano zna da je u duši bezmudna pizdurina.
Npr. na papiru se Srpski fudbal zove fudbal. Debeli je jači na papiru, jer je Gile sinoć ubio boga u njemu kod Bloka, a priča se da je slabiji.
Spika za široki auditorijum!
Šatro!
Gistro!
Kao!
Rekordna zaposlenost,
al na papiru!
Stara crnogorska izreka, koja označava da neko silno želi nešto, ali nikako ne uspijeva da ga se domogne. Naime, Sulejman-paša Skopljak je 1843. osvojio Lesendro, strateški vrlo važno ostrvo u Skadarskom jezeru. Vladika Rade je na sve načine pokušavao da povrati izgubljeno ostrvo, ali je ono za njega ostalo sanak pusti.
I dan-danas se ova fraza može nerijetko čuti u Crnoj Gori, dodajući izvjesnu dozu melodramatičnosti cijeloj stvari, u duhu minulih vremena.
- Jebem ti život, 50 miliona eura urvano na ovog kretena Toresa, izgore lik za golom ka' vladika za Lesendrom!
- A što se ti toliko sjekiraš, da se nijesi kladio da će baš on dati gol?
- Ma da, kvota 10, činilo mi se k'o dobra prilika. Bolje da sam se kladio da će Sutjeska da osvoji Ligu šampiona, veće su šanse za to. Jeb'o me otac retardiranog.---------------------------------------------------------
Pajo: Vidi one tamo. što je dobra!
Luka: Ona? Pa znam ja nju, to mi je komšinica. Jadna žena, ostala udovica rano, potpuno je sama.
Pajo: Nema momka?
Luka: Ne da ja znam.
Pajo: Pa da joj priđem, šta misliš?
Luka: Slobodno, ona izgore za muškarcem k'o vladika za Lesendrom.
Pajo: Odlično, odlično... Poželite mi sreću!
Luka: Idi, idi, samo idi!...Luka: Jadna budala, nema pojma.
Milan: Znači, ne mogu da vjerujem da si ga 'ladno puštio kod Mire bogomoljke.
Luka: Ni ja. Šta misliš, kad će se vratiti?
Milan: Nije pitanje kad, već u kom agregatnom stanju.
Luka: I to što veliš. Hahahahaha!
Kažemo za izuzetno nestabilnu osobu, koja ne može da iskontroliše svoje kleptomanske porive.
- Izvinite gospodine, ne možete da prolazite ovuda, ovi eksponati su izuzetno vredni i osetljivi..!
- Aha oprostite. Samo tražim sočivo, ovamo se negde otkotrljalo majku mu.
- Ajde požurite. :u motorolu: Obrati pažnju na ovoga, izgleda mi k'o da bi i golubu hleb ukrao.
Biti maksimalno upadljiv kada se nadješ u tudjoj sredini do te mere da ljudi i ne pomišljaju da si stranac. Ponašati se kao da ti je to mesto ćaćevina i da si tu od rodjenja. Samo bahato torima, ti si nekrunisani princ grada, za tebe nema barijera i svaka je riba tvoja. Kad si u Jagodini ponašaj se kao da ti je Palma stric a kad si u Banjaluci kao da ti je stari sa Dodikom na "Kako žena, djeca!?!". Neupadljivost je za jajare i kukavice. To je uglavnom izvodljivo u većim sredinama, jer u malom mestu se sve zna pa možeš lagano da udariš nekog nosom u lakat.
- Gledaj ove bosanćerose ala su se nakotili po Beogradu.
- Boro šta kenjaš ti ?
- Šta šta kenjam ?!? Uništiše nam grad sa svojim seljaklukom, sve smrdi.
- Pa odakle si ti došao čobane jedan Romanijski ?
- Dobro bre Mika, ja ovde znam reda i izgradio sam ime.
- Jes, uvalio se u stranku ko i ja i sad si ministrov vozač.
- I to je nešto.
- Aj ne seri i stavljaj rotaciju, sad će semafori. Mrzi me da čekam.
- To buraz, kad si u Rimu ponašaj se kao da si Toti.
Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.
Učestala fraza kojom se pokušava dočarati kako je u nekoj bližoj ili daljoj prošlosti sve bilo normalno, a sada su se vrednosti i pogledi na stvari totalno izmenile.
- Sine, zašto si se utegao u tim farmerkama, izgledaš kao pederčina raspala? Priznaj bedevijo, primaš ga u rč!
- Ma jok ćale, to se sad tako nosi.
- Nekada se znalo ko nosi suknju i hulahopke, a ko pantalone i dugačke gaće.
---------------------------------------
- Matori, daj dve 'iljade za grad.
- Dve? Jebem li ti 'leb ražani, šta će ti toliko?
- Treba jebiga, moram se otvoriti pred ženskim polom.
- Pu! A nekada se tačno znalo, izvedeš je u šetnju, kupiš sladoled i ona srećna kao Nova godina.
Naredba koja se gotovo uvek odnosi na izvođenje neke visoko nadahnute gluposti, u cilju dokazivanja maestralnog performansa sasvim nebitne kvazi discipline.
-Boki, mož' da popije pivo na eks za 2 sekunde.
-Ma ne kenjaj, da toči iz sise ne bi uspeo.
-Boki, dođi 'vamo :otvara zubima zidarac beogradskog: - demonstriraj!
............................
-Moj sin je kadetski prvak u plivanju.
-Moj može jezikom da dodirne oko.
-Ne seri.
-Miško, demonstriraj!
............................
-Aj u sto evra da će da skoči vugla sa stene i da mu ne bude ništa.
-Ma idi, mnogo visoko u pm.
-Koki, demonstriraj!
Razočaravajuće pitanje koje sam sebi postavi redak predstavnik ljudske vrste koji je imao čast i nesreću da spozna kako je to kad se obrne krug.
Shvatio je da mu je i previše decenija trebalo da taj krug obrne, da bi došao do tako jednostavnog zaključka - ne možeš osetiti ukus jagoda dok ih ne probaš, pa makar ti ga i sam Andrić opisivao. Ne možeš uživati u ukusu jagoda ako ih gutaš samo da bi se pohvalio da si ih jeo... Jednostavno, budi čovek.
I čak i kada sva čulna zadovoljstva doživiš, opet ti nešto nedostaje.
Ništa bez duše.
Tucač je udarao po kamenu dok ga je sunce pržilo. Pomislio je da nema jačeg od Sunca i toliko jako želeo da postane Sunce, kad mu se želja i ostvarila. Pržio je po onim dole tucačima kamena, naslaćujući se što nije tucač, a znajući kako im je teško. Pržio je tako sve dok mu se nije isprečio veliki oblak, a on shvatio da ima i jačeg od Sunca pa poželeo da bude oblak. Prekrivao je, kao oblak, i upijao zrake sunca sve dok ga nije razbio vetar. Postao je i vetar smatrajući da je tu kraj, i da više ništa nije jače dok je nesmetano šibao nebom, lomio oblake i nosio krovove kuća, a onda naišao na stenu koja ga je prepolovila; nije joj mogao ništa. Stena je jača. Postao je stena, Sunce mu nije smetalo, lomio je i oblake i vetrove. A onda je odjednom osetio bol, i čuo odjek udaraca koje mu je zadao tucač kamena, brišući znoj sa čela.
Shvatio je da ne može da iskoči iz sopstvene kože, i zapitao se da li uopšte i treba. Sve može da postigne, i cvet će u steni da nacrta toliko verodostojan da će se neki zaleteti i da ga uberu. Ali, miris je ono što taj cvet, za razliku od pravog, neće imati.
Filozofija je jedna od najkompleksnijih nauka današnjice, a tako će i ostati. Jer sve dok je ljudi kojima 'leba uvek pada na stranu zdžemom (Marfijev zakon) i koji bi pritom da shvate zašto je to tako, biće i filozofije.
Tradicija filozofiranja (lelemudovanja) se proteže čak od 500 godina pre Džizsa Krajsta, što će reći od dve 'iljade i po od danas. I sve se to ne bi desilo da nije bilo dokonih Grka koji su se po ceo dan smarali, cirkali vopsa ispred trafike i varili, umesto da kao Egipćani vuku cigle i prave piramide. Zato su danas pred bankrotom.
Dvojica najzaslužnijih za stvaranje filozofije su bili Sokrat i Platon. Bili su veći kuleri od Sajlent Boba i Džeja sve dok ih mešavina jeftinog piva i gudrovina prskana heroinom nije spičila po malom mozgu. Nakon toga je, štono kažu, istorija.
380. godina p. n. e.
Sokrat: Platone, kurvo moja nedojebana, ala radi ovaj tši! Tripujem da ovoj maloj Hermesovoj porasle dojke.
Platon: Lolololo, brate puk'o si. Gde više da rastu u pičku materinu. Po mojoj profesionalnoj opservaciji rekao bih da ima dobru prirodnu četvorku!
Sokrat: Hahahaha, ljaljane mali. Šta bre prirodno, dišvi valjda ožiljke od ugradnje silikona?
Platon: Da bree. Nisam izvalio. No svejedno, dobre su.
Sokrat: Realno jesu. Ladno joj se vidi bradaja. Kao kompakt disk jebote!
Platon: Ma k'o točak za rulet. Nego kapiram da ovo namerno radi. Hoće da nam pokaže ono što nikad nećemo sišemo iako to želimo. Jebote to nije humano, to nije...
Sokrat: Po načelima etike!
Platon: Škk? Tebe baš radi ovo sranje.
Sokrat: Jebote, ovo je bingo! Pazi ovako, imaš zadatak da smišljaš što zajebanije nazive, nebitno šta oni značili. Bitno je da u sebi imaju ono logos. To narod voli! Voli da govori o nauci, iako nema gram mozga. Dragi moj Platone, mislim da znam kako ćemo usrati život čovečanstvu narednih par milenijuma.
Tu negde kod Kulina bana i kiše u okolini Kragujevca gubiš strpljenje. Skuplja ti se. Vena ti iskočila kod slepoočnice. Klimaš glavom gore-dole k'o da si lud. Potrebno je da se koncentrišeš da bi mogao da navigiraš izlapelog sagovornika u pravcu one prve teme. Nisi više mlad. U mislima polako čuvaš ovce na nekoj poljani, miriše cveće pa ti se brk smeška. A ovaj debil misli smeškaš se njemu i njegovoj priči. Žmirkaš malo na levo oko.
Doktor Džekil je lik iz istoimene priče koji se svojevremeno pucao nekim teškim šitom, a potom tripovao da je Gos'n Hajd i makljao ljude kako je stig'o. U suštini je bio dobar lik sve dok se ne pukne tim džojingom u venu, koji je on nazivao napitkom, koji je uzgred nabavljao od Mirze ptaršija, pa počne da se tripuje na agresivu.
U današnje vreme svi glume neku dobrotu, a napitaka ima da se napoje svi afrički beduini i njihove kamile. Jedan od najviše sretanih je alkohol. Da se razumemo, i da se ja ogradim odmah, alkohol nije kriv! Krivci su osobe koje ga konzumiraju a ne umeju. Takvih je nažalost sve više. Retko ko će da sedne sa tobom ispred prodavnice da bi cirkali pivčugu iz plastične flaše i komentarisali prodavačicine sise. Ako ti ovo zvuči glupo, šta misliš, kako su stari Grci stvorili filozofiju nego cirkajući ispred tadašnjeg Dragstora?
Do problema dolazi kada naizgled potpuno normalna osoba uzme flajku vinjaka ili nekog drugog tečnog podizača raspoloženja, i umesto da mu ga digne, alkohol ga odradi na depresiju, agresivnost ili ga jednostavno zakuca.
-Čemu to? Znaš da se ti i alkohol slažete kao dve žene koje su se nameračile na poslednji par cipela u radnji, i opet piješ! Pa jebem mu sunac, dokle ću da jedem batine zbog tebe? Sreća pa me nije video ćale, ali moraću da mu objasnim manjak zuba u glavi jer je evidentno da ih nema! Šta da kažem? Da sam te branio od šurnajes Krajišnika koji su hteli da ti prebroje rebra ta tvoja metiljava?! I sve to nekako, ali što si se bre ljubio sa onom imitacijom tovljene krmače za klanje?
-Jebi ga, razumi me. Znaš da kad popijem svaka žena zadovoljava moje kriterijume, jer ih nemam. U tom stanju bih stavio i u Merimu Njegomir ladnjaka.
-Da je bar bila izgledala kao Merima. Kad budeš saznao kakva je od muke ćeš da odeš u manastir, ako te i tamo prime, moj doktor Džekile.
