Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …
Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.
Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.
Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...
Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?
A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?
Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.
Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.
* * *
Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.
A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.
Vrhunsko božanstvo. Presvetli, predobri i brižni anđeo koji mane nema. Romantičan kao Željko Samardžić, jebač kao Fernando Kolunga. Kuhinjska spretnost Džejmija Olivera u kombinaciji sa šarmom Ivana Bosiljčića dok se upoznaje sa njenom majkom (Jao, kako sladak razmak međ' zubima ima).
On ne gleda finale Lige šampiona, on tad svoju dragu vodi u bioskop, pa posle na večeru. Ukoliko joj naravno sam ne spremi neki svoj specijalitet, u isto vreme svirajući joj klavir na uvce. Jeste, na uvce! I dok se ja nerviram zašto ovaj idiot opet maši prazan gol, a ova moja mi zvoca sa strane da joj pustim neku Šeherzadu (Jebao je Esad Plavi), on sa svojom dragom uživa u najboljem vinu koje je trenutno mogao priuštiti, poklanjajući joj narukvicu koju je toliko želela još otkad ju je prvi put videla u izlogu, dok su išli zajedno u šoping.
Ne treba zaboraviti da u po noći zna datum njenog rođenje, datum rođenja njene keve, ćala, babe (mnogo fina žena), sestre, kera Žuće, datum prvog sastanka, prvog poljupca, šta je tad nosila, izgovorila, nja, nja, nja...
Iskreno, ja njega nisam ni video. Odbijam da poverujem da ovakvo nešto postoji i da ima kurac.
- E Omere, znaš šta kako je Acika iznenadio Saru juč...
- Zabole me kurčina!U nastavku priče sledi izvinjavanje devojci, mnogo kukanja i moljenja, ali jebi ga, znate kako je... Jebeni Acika...
Iz nekog razloga, prsno plivanje se u našoj zemlji karakteriše kao ženski stil. Svaki muškarac koji ga praktikuje u vodi, biće u najmanju ruku okarakterisan kao metroseksualac. Ako je plavušan, onda je najeb'o.
Vidi ga onaj, pliva ženski.
Peder!
Fraza koja označava nedostatak novca kod određene osobe.
Najčešće je prouzrokovana visokim datumom.
- Ideš li u grad večeras sa nama?
- Ma ne mogu, stiska mi je nešto ovih dana.
Pravac koji se javlja kao odgovor na sagovornikov nadrealizam.
- ...i tako sam ja natrsio Nikolinu Pišek.
- Da, da.
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina”
-Ne seri da je ćale krenuo s vama?
-Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom
-Šomi dileja?
-Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok.
-Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Onomatopeja pljuvanja i uzvičnik kojim možemo razlikovati gospodina čoveka od seljačine, d'izvini pošten zemljoradnički svet.
Gospodin čovek će to upotrebiti samo kao uzvičnik.
1.
-Čujete li vi, gospodine, da će se Nemanjina zatvoriti usred leta radi popravke kvara na tramvajskim šinama?
-Pu! Lažovi preisponi! A šta su to novo postavljali pre dve godine, grisine?2.
-Čujete li vi, gosp...gazda Mile, da će se Nemanjina zatvoriti usred leta radi popravke kvara na tramvajskim šinama?
-PU! spljošt KURVE LAŽLJIVE, ŠTA SU RADILI PRE DVE GODINE GROB IM JEBEM NEOTKOPANI DA IM JEBEM!!!
Najnapetiji trenutak u porniću, kad ženka iščekuje da joj mužjak saspe u lice sve što ima.
-Svi na svoja mesta! Roki ti znaš šta treba, a ti srce, hoću na licu da vidim neizvesnost, pa onda sve ostalo!
Žurka na kojoj se većina devojaka ubije od alkohola.
- Čuo sam da je sinoć kod Anje bio opšti pomor ribe?
- Au, jebote. Zvale su me da im donesem još tri litre votke iz dragstora. Kad sam ušao na vrata, one se koprcaju po parketu.
Ortak, koji posle konzumacije trave gubi oči, pocrvene mu beonjače i dobijamo utisak kao da sedimo sa vlasnikom lokalne kineske radnje. Morfološka analiza ovog izraza nalaže da je izveden od jednog od mnogih sinonima za konzumaciju marihuane, a to je čađenje.
"Kako ste se proveli sinoć u gradu, čuo sam da ste bili pokrivljeni kao Dmitri svi do jednog?"
"Ma kakvi brate. Onaj Lemi mutirao u Čad Lija, učlovio se na stolici, a očiju nema, sramota me bilo od ljudi što su bili tu.""Dosta bre buksne, opet je Lemi ušao u Čad Li stadijum!"
Trenutak kada bend na: svirci, svadbi, ispraćaju, punoletstvu, punoletstvo-ispraćaju...završi sa pesmom a u prvi plan ulete gosti koji se dernjaju jedni drugima na uvo pokušavajući da razmene koju reč. Usled velikog upinjanja da se doviču oni potpuno zaborave na muziku i kada se pesma završi dolazi do zajeba.
u zavisnosti od magarca koji se dere zavisi dužina zajeba:
1.
"...nek sada ratne igre prestanu!"
-PUŠI KURA...aplauz uz smeh
-------------------------
2.
"...naaaajlepšaaa žeeno vremena sviiiih!"-A TI KAO NE BI PRSKO MLADU PO SISAMA ?
-Tiše ludace...
-Ma de su me čuli koji ti je kurac...
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.
Poslednji gutljaji vopsa sa dna dvolitre.
- Je l' ostade išta od tog Meraka?
- Jok. Malopre sam ga sunuo iz krampona.
Ekipa koja je skoro skroz nestala, istrebile su ih pekare u sklopu škole i školska kantina. Nekada dok toga nije bilo, ispred svake škole bi stajao baja sa malim stolom na kojem si mogao da nađeš sve što ti je potrebno, žvake, slatkiše, sličice, pare sa likovima iz simpsonovih, školski pribor. Pored toga što si tu mogao da pazariš ove stvarčice kod njega smo dobili prve lekcije o teškom životu, savete kako ne bi trebali da upisujemo srednje škole nego odmah da se zaposlimo. Kod njega smo uvek provodili velike odmore a onda nam je učiteljica rekla da stavlja drogu u žvake, nikada ga više nismo gledali istim očima.
-Zdravo! Daj mi pokemon žvake za 54 dinara.
-Evo bato, nego kakav si ti đak?
-Odličan, SVE PETICE!
-Svaka čast, nego još si mali ali nemoj da upisuješ srednju školu, šta je škola nekome donela?
-Pa ne znam, jesi ti završio neku školu?
-Nisam! I šta mi fali? Imam sve, dobar posao, ženu, decu, tezgu a to ti je suština života.
-U pravu si. Ćao!
Odlaziš i razmišljaš: Koji je on kralj, on stvarno ima sve, eh samo i ja da uspem u životu kao on.
Deo sveta koi po ceo dan ništa ne radi nego samo spava.. Uglavnom penzioneri koji buku veću od tona na njihovom televizoru za vreme Dnevnika ne podnose.
06:30 U ulazu zgrade komšija u gaćama izlazi besan kao bik
- E nemo lupaš vratima, nemo lupaš vratima e!!!
- Nisam, samo sam zatvorio gospodine, idem na fakultet..
- Razbudi pošten svet jebem ti majku drogiranu.. Nikad ne spavate, dušu nemate!
---------------------------
16:40 Ispred stambene zgrade motocikl
- Šta testerišeš testerisali ti majci dabogda! Znaš li ti za kućni red nesoju jedan!? Bre u ovo vreme pošten svet spava, odmara od vrućine, ti testerišeš!
---------------------------
21:30 Alarm automobila u susednoj ulici
- Pa pička vam materina lopovska, nemate mira ni danju ni noću, od vas pošten svet ne mož da spava!?!
Opaka zajebancija. Lik koji se brije u ratnom filmu je 19 puta opasniji od oklopnog bataljona, 5 puta opasniji od T-1000 i 2 puta opasniji od Ramba. Često se viđa u partizanskim filmovima gdje postoje 2 varijante: 1. Partizan koji se brije = Bata Živojinović na steroidima, odgovoran za 7000% povećanu prodaju crne konfekcije od Lajpciga do Menhengladbaha; 2. Njemac koji se brije - ultimativni protivnik, glumi ga Stevo Žigon, ima sposobnost čitanja misli, vidi u budućnost do 3 godine unaprijed. Uglavnom gubi zato što ga izjebu njegovi nadređeni il zato što partizani nadgenijale njegovu genijalnost.
Planine iznad Užica. Šuma. Avioni nadlijeću područje. Bombe padaju na partizanski kamp. Na sve strane leže ranjenici. Otkinute ruke, noge. Milena Dravić ošišana na ćelavo zbog tifusa pjeva neku srceparajuću pjesmu. Ogledalo okačeno na granu podrhtava. Njegova ruka ne drhti. Laganim potezima četkice nanosi pjenu na bradu staru najviše 6 sati. Precizni pokreti britvom. Urlici ranjenika u blizini. Udar granate. Grana se trese, ogledalo pada, lomi se. Ledeni pogled. Bijes. Smrt dolazi. Obrijani partizan - peti jahač apokalipse.
Idealno sredstvo za čišćenje, ubija sve one bakterija koje nijedno drugo sredstvo ne može.
Ko ga bude izmislio obogatiće se.
Jahati Lebrona, kakva slatka muka. Kada već upornošću, udarom proviđenja ili sumanutom srećom uspeš da zajašeš jednog od najagilnijih krila i dvostrukog NBA MVP-a, crnca visokog 2.03 sa 110 kila mišića, da li da posegneš još više, ka zvezdama, ili da ga ipak poteraš ka zalasku sunca, pa dokle traje traje? Da li da odabereš salve slave ili blaženstvo blagostanja? Da se odlučiš za spektakularni skok preko jarka kod Bogovađe benzincem ili slikoviti put u Grčku pouzdanim dizelom? Da li će ti Lebron iščupati ruku iz ramena ili će te prvo izmoriti poput nepokorenog divljeg bufala, sve dok nosilac i nošeni ne zamene uloge? U odgovorima na ova pitanja krije se suština tebe kao čoveka.
- WTF dude, get off my back!
- Jebiga, Lebrone, shvati me. Šta sam sve morao da prođem da bih stigao tu gde sam - sad ne puštam. Zato, ka zalazećem suncu, Lebrone, gidijap!
