Noćna mora pripadnica nežnijeg pola i onih koji se tako osećaju. Sinonim za mali kobas, toliko mali da mu je džaba i da je tehničar ko braća Grbić zajedno. Može da ga ljubi, gnjavi, stišće do ulaska Srbije u Evropsku uniju - DŽABA, uvek ga još malo fali. A to malo što fali, to devojci sreću kvari.
Kasirka - E nemoj tako molim te. Neću imati da ti vratim. Imaš li siće?
Sirovina - Jel ti ličim na nekog ko ima siću, bre! VIDI GA! GLEDAJ!!! Gledaj vena kako brekće KRV TI JEBEM KO BUZDOVAN DA DRŽIM! Gledaj bre!
........................................................................................................
Moja Ti - Sestro slatka, ja ostavi Punišu...Sestra Slatka - E moja ti, a ceo si zivot mogla ko bubreg u loju da živiš. Digla bi sve četri i uživala.
Moja Ti - Ma znaaam! I krenula ti ja. I digla sve četri, al njemu samo neka sića ispade. Nema tu sreće lepa moja nek je po sto puta budžovan.
Očajnički pokušaj da dočaraš zatvorske muke uz bol jednak porođajnom.
Sad, stručnjaci bi možda objasnili da tvrda stolica mehaničkim delovanjem napravi naprslinu na sluzokoži debelog creva usled čega se analni mišić dodatno zgrči, i eto ti problema.
Sve u svemu, ovo stanje i prati sve porođajne faze: nervozno šetanje tamo-vamo, zverski pogled sa destruktivnim idejama, beznađe, mnogo znoja i dranja i olakšanje uz salvu emocija na kraju.
:sat vremena na šolji:
-Zovi popa! Umreh! Ovo nece da izađe, jebo sam mu sve!
-Pa oćeš Hitnu da zovem??
-Sti normalna žena! Meni da brkaju po guzici neće dok sam živ! Ne!
:pola sata kasnije:
-Aaaaaaaaaa! Ime ću mu dati, svega mi, samo nek izađe!
:još pola sata kasnije:
-Jaoj, nemam snage više, gotov sam. Hvala svima koji su me poznavali...
-Ajde ne drami. Evo čitam na guglu. Napuni kadu vrućom vodom i sedi.
:još pola sata kasnije:
-Aaahhhhhh gotovo!! Dušo, volim te, pametnice moja. Znaš, razmišljam nešto... a da usvojimo mi ipak? Luda si ako ćeš ove bolove da trpiš...
Kada čujete ovu rečenicu znajte da se ne radi o potražnji preterano pametne osobe, već o osobi čija će grbača biti maksimalno iskorišćena.
- Jebem ti cement, kurac ćemo mi da istovarimo ovaj kamion, ovo sunce upeklo samo tako!
- Zdravo živo.
- Ooo, gde si Mišo, najjači čoveče u Srbiji?
- Hehe, evo me. 'Oće li?
- Ma nešto teško ide, sitni smo mi za ovo, treba nam jedan takav da istovarimo kamion, a ko je ovde najjači ako nisi ti.
- Samo da skinem majicu.
- To, care, imaš pivo od mene.
- Ma ništa se ne sekiraj, sad ću ja ovo časkom da izbacim.
- Baš smo te pominjali pre neki dan Jova i ja, kažem ja njemu da nosiš po dva džaka cementa k'o iz pičke, on kaze da nema šanse.
- Pa dobro, Žile, jeste Miša jak, ali opet je dva džaka puno, mi jedva jedan podignemo zajedno.
- Ko bre ne može, je l' ja? E sad ćeš da vidiš. Hop!
Dvadeset minuta kasnije
- Mišo, alal ti vera, stvarno si sila od čoveka.
- Stvarno, Mišo, uverio si me da si najjači čovek, a rekao bih i najmudatiji.
- A to drugo nije, izgleda da mi je izašla kila.
Čin potencijalno opasniji od potpisivanja kredita u švajcarcima i nepromišljeniji od puštanja Kirbijanaca gajbi.
Jedna naizgled bezazlena i nonšalantno izrečena rečenica, koju si izustio u trenutku euforije, utiskuje se u memoriju mladunca poput žiga u teksaško govedo. Jer ta mala bića pamte. Doduše, selektivno: pre bi armadila naučio da se seti da opere ruke pred ručak, nego dete. Dobro, armadilo nema ruke, nego one rožnate šapice, ali poenta je jasna. E, a kada je obećanje u pitanju, tu pamte ko slon na ginko-bilobi. Ne mora to da bude neko pravo obećanje, ono striktno „obećavam, tako mi bog pomogao“ ili „časna pionirska reč“ (salutiranje u kozaračkom stilu – pesnica o slepoočnicu). Jok. Dovoljno je pomenuti u neodređenom obliku „za neki dan“, „sledeće sedmice“ ili slično. Zamka je sklopljena i otpor je uzaludan. Dete se pretvara u prodavca životnog osiguranja, čačka te i podseća non-stop. Ako ne ispuniš, puko si. Uništio si poverenje i brdo nekih mambo-džambo frojdovština i čuda.
Zato, bolje pazi, ne dozvoli da te simpatični gremlini nagovore da ih nahraniš posle 12 sati, tj. obećaš im, osim ako si 100% siguran da možeš to da odradiš/kupiš/namestiš/istesterišeš. Ili rodiš.
Upozoren si.
- Tata, tata, eno ga Furbiiii! Rekao si da mi kupiš!
- E, rekao sam „po nedelji bi trebalo“.
- Ali, prošla je nedelja.
- Nije mi još bio drugi deo plate... Čekaj, koliko ono bi.. Auuu, bokte šes iljada, sine, oćeš sladoled?
- Furbiiii.
- E, čuj, imam lom nekih računa, da ti ne objašnjavam. A Furbi prave Kinezi za 5 dolara i valjaju ga za masnu kintu. Evo: sladoled i kinder jaje i gormit!
- Fur-bi.
- Pu jebem ti. Može ček, gospođo?----------------------------------------------------------------------------------------
- E, tata, kada ćeš da me vodiš u Zoo-Vrt? Da vidim lava?
- Jednog dana.
- Kadkadkadkadkadkad?
- Rrrooooaaarrrrr!
- Mamice, tatica me plaši!
- Raćo, šta radiš bre to zdetetom?
- Ništa, ništa, igramo se lava.
Avans prisustva, nepouzdanog karaktera. Limes dolaska, kada kašnjenje teži neopravdanom, a strpljenje nuli.
”Saću, samo što nisam, evo mog astralnog bića, u mislima sam s vama, a telo stiže naknadno, kulijana, sve okej”. Njet.
- Je li idemo, Vuče? Već je pola devet, trebalo je još u osam da budemo tamo. Murat ustaje rano, nije se zajebavati.
- Kreni ti, eto mene, samo da kalibrišem samostrel. E, a vidi i čekrkli-čelenku bi valjalo ulaštiti. Hm.
-------------------------------- Alo, kume? Gde si ti, čoveče? Svi čekamo, Mina je već izgrickala veo i pola frenča, matičar nas požuruje, brkata ujna 'oće da polomi sedišta!
- Ovaj.... Počnite vi samo... Eto mene...
- Šta da joj stavim na prst, jebem te u glavu? Gde je prstenje?
- E, vidi, kume, ovaj... Znaš ono sinoć kad je striptizeti istekao termin? Možda se ne sećaš, tad si zasp'o u tuš-kabini. E, bili smo skroz dekintirali, a mali Gugi zapeo da jebe, pa da jebe. Pa smo založili prstenje.
- A?
- Ne brini, evo sad sam u zlatari, tu sam za sekund, oteži malo sa „Da“ i sve okej.
Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.
Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.
Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.
- E, alo, čale, ae kad si na nogama, svrbi me braduljica, pa mi donesi grabulje iz garaže, one zarđale ako može.
Za nekog psa razlog da odluta u slobodu, za drugog da se šćućuri u kućici i sačeka gazdu s kleštima.
Apsolutna mera vernosti bračnih drugova. Niti on može da nađe švalerku niti ona može da nađe švalera jer bi se sve, pre ili kasnije, doznalo.
- Lepo sam ti rekla da pređeš u neku drugu firmu!
- Pa nije mi se išlo ljubavi, lepo mi je kad zajedno idemo na posao i s posla...
- I sad kad je propala firma šta onda? Mo'š se jebemo oboje!
To bi bilo to, gotovo, nema više, šta smo rekli rekli, stavljam tačku na svaku dalju raspravu!
- Jeco, imam super defku, ali ne mogu da smislim primer. Aj pomozi, ti bar uvek imaš toga na lageru...
- Nije problem, kakav primer želiš: porodični, kulinarski, školski, ljubavni, seksualni?
- Seksualni, bez daljnjeg!
------------
- Srećo, samo da ti se javim. Zadržao sam se kod Joce na preferansu, tu je i Laza.
- Aha, a dokle ostaješ?
- Pa ne znam, bićemo tu do daljnjeg.
- Slušaj, vucibatino, da si se nacrtao kući u deset nula-nula! Bez daljnjeg!
Lepo upakovan poziv u mrak u kom ćeš najebati. Da li ćeš izaći sa razvaljenom vilicom ili karlicom zavisi od seksualnog opredeljenja vlasnika sata.
- Dobro veče, izvolite.
- Aaaa, šta imate od piletine?
- Krilca na žaru, punjeno belo, batak...
- Čime je punjeno belo?
- Olovom, ubili smo kokoš ispuške! Šunkom i kačkavaljem jebogati, čime će biti punjeno! Štaš od priloga?
- Stavićete mi galatasaraj.
- Stavim ti mami poturice malena! Kolega, vataj provokatora živog i donesi u magacin da mu pokažem kako mi svetli sat u mraku.
--------------------------------------------------------------------------
- Zdravo mačko baš si šik kao lejdiz mini stik.
- Zdlavooo.
- Čekaj, kol'ko ti godina imaš sunce?
- D-d-d-vaa-a-a-deteet!
- Hodi, hodi da vidiš kako mi svetli sat u mraku?
- Tupeer! Tvetlii!
Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović?
- Kao tačne.
- Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju.
- Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače.
- Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne?
- Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje?
--------------------------------------------------
- Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet.
- Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti!
- Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa.
- E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede.
- Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus?
- Sereš!?!
Zlatno nepisano automehaničarsko pravilo.
- Majstore jesi mi zamenio ulje?
- Jesam komšo. Al primetio sam i da ti otišao prednji kinetički zglob, pa pločice ti izlizane a i pumpa bi mogla na remont. Ima tu još štošta da se menja. Brinem za tvoju bezbednost. Eto ja bi ti to komšijski, povoljnije uradio. Možeš sutra popodne da ga doteraš pa da počnemo...
- Mršupičku materinu.
Manifestacija useravanja u gaće izražena kroz dve reči i tri sloga, ali ipak dovoljno rečita da pokaže pičkasto podrhtavanje nečije zečije duše. Obično strah pred nečim što si oduvek želeo da uradiš, pa ti se u odlučnom momentu srce spusti u pete. Tada molbom iz naslova pokušavaš da bližnjeg svog (koji je tu da ti drži strah i da sa tobom podeli muke) ubediš da on probije led, ne bi li tebi posle bilo lakše.
- Dobro, oš ti prvi?
- Neću, ajde ti.
- Ajde ti, tvoja je ideja!
- Nema veze, tvoja je gajba, ajde ti.
- Ma bre...
- Alo, balavci, oće mene neko da jebe ili ne?! Platili ste za čuku vremena, a 32 minuta su već prošla, pa vi vite šta će te!
Šok izjava čiji je cilj da preseče priču neke grupe ljudi o dogodovštinama u kojima su učestvovali, jer morate priznati da čim bi čuli nekoga kako to izgovara, u vama bi se odmah rodila želja da saznate šta se tu tačno dogodilo.
Rečica, pa još na Kosovu. Nosila. Nema šanse iskulirati tako nešto. Može bilo šta da se prekine time. Utakmicu da gledaš, na sred tribine, u sred bakljade, opet bi zastao da odslušaš. Da jebeš, skroz onako u zanosu, neko čuješ napolju to izgovara. Stao bi. Da čuješ šta je bilo.
- Jebote svi pričaju u isto vreme.
- Stvarno bre, alo ljudi, može tiše malo.
- Ne jebu te dva posto.
- Brate ne nožemo ovako da se dogovaramo. ALO LJUDI MOŽE TIŠE MALO!
- Ništa ne pomaže.
- Ovo me podseća jednom na Kosovu kada me je nosila rečica...
- Ček malo, stani. Ućutaše svi. Ljudi, skupili smo se ovde da se dogovorimo oko humanitarne pomoći koju moramo.....
- Ma bre jeb'la te humanitarna pomoć. Daj da čujemo ovog, što ga nosila rečica. Na Kosovu.
Noćna mora svakog vozača. Sedi pored tebe, gunđa i mrmlja, direktno signalizira svaku situaciju na putu, obaveštava te o saobraćajnim znacima i prolazećim vozilima i kritikuje tvoj način vožnje.
- Desno sad. Levo. 'ajde sad napred brže malo. USPORI BRE!
- Znaš šta, ako misliš da znaš bolje uzmi pa vozi! Ja ga vadim i ležem na leđa, a ti znaš gde je i posluži se sama!
Nekako je priroda odredila da muško postane totalno flafi kad uđe u svete vode braka.
I to nije nepoznato. Činjenica je, jebeš ga. Sav onaj testosteron koji si lučio pre bračnih voda, pretvara se u jedan potočić kojim dominira estrogen.
Nekada si, posle naporene večeri u gradu i nekoliko hektolitara piva koji su ti obuzeli dušu i um, dolazio kući samo da prespavaš, zabodeš, zakuntaš, a danas... danas odlaziš da pajkiš, jeb'o li te ćaćin ćaća. Deda te gleda sa nebesa, đavole...
-Ćaoooo svima... Ema? Otkud tvoje drugarice večeras?
-Pa, došla Ana da nam pokaže slike iz Paralije, vodio je Vlada na medeni mesec... da vidiš koji šouuuu...
-Mhm... ljubavi, odr'o sam dupe danas na poslu, odo' da se prevrnem u krevet, ne vidim na oči... zamolio bih vas samo da budete tihe...
-Dušice moje, izvinite me na sekundu... a, ti... dođi do kuhinje da te nešto pitam...-Kaži? Ako 'oćeš jedan na brzaka, nema vajde u startu... stigla neka roba, otegla mi se muda do papaka...
-Ne! Seljačino, kako možeš pred ovim guskama da mi kažeš da ideš da se "prevrneš"? Ja sam im rekla da si kulturan momak, a vidi tebe... kao iz prašume...
-Moja kuća, bole me đoka... nemo' da uzmem pajser, pa da razjurim...
-Nema kuvanog tri meseca... Patelina će ti biti i otac i majka...
-Dobro... ucenjuj...
-I nema dogija do sledećeg leta...-E, devojke... ja se izvinjavam što vas prekidam, rado bih vam pravio društvance, al' moram da odmorim... šalje me moja kuca da pajkim...
-Glavate kučke u glas: Jaaaaaooooo, pa kako ste vi slatki... laku noć! Lepo nam spavaj...
-He, he... hvala...-Deda, oprosti... i sam si vid'o odatle sa kakvim akrepima ja delim 'leba... sva sreća pa si umro na vreme da ne gledaš ovu bruku...
Udati se. Postati nečijom ženom, suprugom, bračnom partnerkom, životnom sapatnicom, kako god vi to demonizovali...čuj mene "demonizovali", nije "demonizovali" već umesto "demonizovali" definisali...a ne "demonizovali". Uf.
Elem, nekada opštekorišćena terminologija, danas tek kolokvijalizam, idiom iz naslova je sobom pre svega aludirao na odlazak stasalog ženskog čeljadeta IZ zavetnog roditeljskog doma U kuću svog budućeg supruga, muža, bračnog partnera, jače polovine ili kako god vi to drugačije krstili...čuj mene "krstili", nije "krstili" već jadan čovek. Piiis.
- Milunka, ti poznaješ moje emocije prema tebe a znam da i ti mene isto tako. S tim u vezi - bi li pošla za mene sad na zimu, o svinjokolju?
- Eh, Živorade, romantiko moja, kako ne bih kada je o svinjokolju...More, marš, bre, seljačino jedna brdska, stomak mi već do zuba, šta si dosad ček'o, 'bemtećorava?!-----------------------------------------------------------------------
- Brate, si čuo da se Prof ženi?
- C, a i boli me ku...
- A-a, ženi se, bilo čak i sinoć na Dnevniku...neka naša, operska pevačica, šta-li...
- A ja mislio poš'o za neku debelu Nemicu, vlasnicu hotela u najmanju ruku...Budala, šta da kažem...
Tako neka viša sila ili kako se to već zove, život valjda, krene da te ubaci u neki film koji je namenio za tebe. Često niskobudžetski i bez kul specijalnih efekata. Pa se ti posle sam snalazi kako znaš i umeš. Sad tu se umešaju i korežiseri, tipa roditelja, bližih i daljih rođaka, najbližih prijatelja koji nekako misle da najbolje znaju kako ti tu treba da se ponašaš i koliko loše da glumiš u raznim situacijama. I tako ide to režiranje, a mi, što smo tu, jebiga pratimo instrukcije. Mora nekako da se zaradi za leba. Ili bar da ti kažu da si osoba za primer. To je jako bitna stvar.
Ali tebe boli uvo, to što ti je život namenio ''Klovnove ubice iz svemira'', ne znači da ti ne možeš da zamišljaš da si u ''Začaranoj Eli''. I ko zna, ako se budeš dovoljno trudio, možda i se i taj život nekako smiluje, pa ti preda palicu da sam sebi sve sjebeš onako kako si planirao nekada davno.
Tipa, plot tvist, nakon venčanja ubiješ princa, smestiš sve nekom sumnjivom reptilu sa britanskim naglaskom (ionako su oni predviđeni da budu negativci) i postaneš kraljica.
Ali, otom potom, prvo treba zaraditi pravo za sopstveni scenario.
-Mama, planiram da odem u Južnu Ameriku u kući sa balonima i da tamo doživim milion avantura dok na kraju tragično ne preminem od neke tropske boleštine.
-Haha, vat e stori, Mark.
