
Priča, priča i samo priča. Priča i dok puši, ne zaklapa, non stop bleji. Ne možeš od njega da stigneš do reči. Da počneš da brojiš koliko može bez da ne otvori usta, verujem da bi jedva stigao do tri. Takođe i redovno drži monolog.
- Vidi ovoga, 'ajde gasi taj komp, igraš tu dotu ne možeš kil da nabaciš sebi. A ti, kanteraš, ti, ti, što se okrećeš, znaš li ti to da igraš?
- Opet je počeo.
- Nego Ilija, uplati mi poker, deset jevreja, da pokušam. Pazi juče šta je bilo, flop dve sedmice, ja sedmicu imam! Triling matori, divljina, kad ono ispada kec sledeća karta i on na dva keca sve odnese, e, poludeo sam matori! Tu puknem nešto keša i uletim na neki tur za šeset centi, tu nabodem četri ipo.
- Koliko?
- Četip... Aaaa, mene si naš'o, tri i jedan ipo.
- Moj te pipo, aj' sad, dostao si rendao, zaklopi.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobra defka.
Slenčuga!
+
Jeah
uidemo, fala svima.
De si biliiii e