Reprezentativni uzorak onog najgoreg među nama: skupina polupismenih zadihanih grubijana koji, osim u trčanju za loptom, smisao života pronalazi u iživljavanju nad nesretnim prostitutkama, pojačanoj turbo-folk muzici, prebrzim kolima, belim čarapama. Ožene se uglavnom rano jer ne umeju da se staraju o sebi, i potom u braku samo nastavljaju sa orgijanjima.
I sve to ne bi bilo toliko strašno (ko ih jebe!) da ih u javnosti ne predstavljaju kao nacionalni ponos, razigrane plemenite strejt-moralne vitezove predodređene da budu uzor nama i našoj deci. I da masa to slepo ne prihvata, radi zaborava sopstvenih frustracija.
Epilog: Ukratko, jebite se i jednom zasvagda odjebite fudbalerčine i ostala sportska mafijo, ima nas koji znamo ko ste i šta ste ustvari!
Jedini način da propalog fudbalera prodate nekom timu.
-Menadžer: Onaj Filipović je bio dobar talnet ali to niko nije video, pa ne bi bilo loše da ga malo stavite u reprezentaciju da ga vidi svet.
-Selektor: Ali kako, ja imam već Kolarova za levog beka...teško da će moći.
-Menadžer: Molim?!
-Selektor: Ništa, pozvaću ga sutra.
Možeš da ne voliš ni sport ni državu, ali apsolutno moraš obožavati gore pomenuti naslov , jer ti je omogućio da probaš, a što je važnije, glasno naručiš jastoga sa tartufima. I što je najvažnije, sve to platiš potpisom. Ljubav prema reprezentaciji dolazi pravo iz stomaka. Reprezentativnog.
Ua reprezentativci!!!
Postava od 6 karata u ruci tokom igranja sedmice, naravno reč je o štihovima, i to mahom beskorisnih.
-'Ajde, Mare, ruke ti se pozlatile, daj neke dobre karte. Hm... da vidimo kralj, kralj, iiii opet kralj, dama, i opet dama, i ceo jedan pub, e bravo majstore, udelio si mi reprezentaciju!
