Resor beznadežnih slučajeva

Тек што сам се жив ископао из канала покрај комшијиног дворишта, попримивши Баздимиров шмек који се ширио низ улицу, полако ми се капија сопственог домаћинства чинила невеоватно близу.

Јутарња кафа се помешала са другим мирисима око мене и при тој фузији настајала је модификација која речима није могла да се објасни. Жена је ту, са метлом. Као и увек. Да ли се спрема да чисти или да полети, питај курац? Ноћ вештица је данас. Можда је то. Прошла је наносекунда у дилеми шта је од та три, десио се невероватно близак сусрет метле и моје тинтаре. Убрзо након пар Оче наш, отишла је да спрема доручак за децу и пса Живорада. За мене није
било.

Деца су доручковала, отишла у школу а Живорад је задовољно чешкао курац и гледао ме као да зна ситуацију у којој се налазим. Нашао сам педесет динара у задњем џепу панталона и отишао у оближњу пекару. Пуж са сиром је на време стигао на комеморацију у мом стомаку, а сок у желудцу је освештавао остале органе.

Има једна кафана, баш на путу ка кући. Нисам Вам причао о њој? Синоћ сам тамо био, а телепортовање од ње до канала нисам најбоље могао да сварим. Цела екипа је ту:
• Милован Тошин наручује за целу кафану
• Конобарица Лела се смешка против своје воље док је Тошин хвата за дупе
• Паја Коњак испија навелико и помно прати ситуацију
• Среја Утока само вреба прилику да прискочи кад избије туча
• Рајко Трошак није ни одлазио од синоћ
• Ја, безнадежни случај, који је задњих педесет динара дао за кифлу и сад пије на рецку (као и претходних месеци). Ови други ме понекад часте; наравно пићем, пошто ми Лела не да да је ухватим за дупе.

Јутро је. Тек што сам се жив ископао из канала покрај комшијиног дворишта, попримивши Баздимиров шмек који се ширио низ улицу, полако ми се капија сопственог домаћинства чинила невероватно близу.