Ritual iz vremena kad smo bili deca...do 4-5 godine otprilike. Ritual koji se odvijao svaki put kada bi od nas čuli neku ružnu reč, laž ili, još gore, psovku, za njih smo dobijali najduže ribanje. Četka kojom su nam ribali jezik je bila jedna od naših najgorih strahova, nešto što nas je proganjalo u snu, što nismo smeli da pogledamo. Ali, zanimljivo, kada bi kao deca čuli naše, uglavnom očeve, kako psuju i zatražili, uglavnom od majke, da se oni podvrgnu ritualu ribanja jezika, dobili bismo tonu psovki i grdnji, od oca, kao i "nagradu" ribanja jezika zato što je, zaboga, laž da dete optuži roditelja, pogotovo oca, da laže. Inače, to su, barem meni, bile prve situacije u kojima sam se sretao sa nepravdom, gde sam ja izvukao deblji kraj, i gde nisam mogo ništa da uradim osim da ćutim i trpim, ali jebiga, zato sad psujem zajedno sa ćaletom kad pucamo na tiketu zbog jebenog Galatasaraja koji na domaćem terenu ne može da pobedi jebeni Eskisehirspor ili kako se već zovu ti mudžahedini iz zone ispadanja, tako da, kako stvari stoje, taj ritual i nije od neke pomoći. Izlgeda da je to samo placebo za roditelje da tripuju da su uložili koliko toliko truda u vaspitavanje svoje dece.
