Fenomen koji stoji rame uz rame sa takozvanim fenomenom Ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Prosto ne mogu da se odlučim šta je gore.
Huliganizam u Srbiji se razvio preko noći i postao je nešto što je in. Trend. Prihvatile su ga široke narodne mase, a ustoličio se kod srednjoškolaca, punih energije, testosterona sa nedostatkom racionalnog razmišljanja, jer mozga nema, vode se onom biti prosečan.
Ne bi to bilo toliko loše da su se stvari zadržale na tome.
Elem, huliganizam se širi kao virus, pa su ga čak i devojčice prihvatile. Jednog dana se jedna devojčica probudila i rekla sebi, od sada sam huligan, biću patriota, i velika srpkinja. Otišla je do buvlje pijace i kupila dres tima za koji će da navija, a to je odlučila metodom eci peci pec, vratila se kući, sela za komp i počela da huliganiše. Tako se stvorila armija huliganki u našoj nam čudnoj državi. Počinju da se furaju i na nacionalističke organizacije, viču Nož, žica, Srebrenica, iako su za vreme rata još bile u tatinim mudima. Onda sledi ono, ja znam sve, ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, prosipaju jeftinu propagandu koju su čuli od tamo nekoga, a o svojoj državi znaju samo da je Ratko Mladić bio tamo neki junak koji je valjda ratovao četerespete godine. O običajima i tradiciji da ne govorim. Tu su najtanje, iako će ti ispričati da su dodole strateška igrica sa tri nivoa.
-I to baćoni da mi mesi kolač?
-Šta to? Ma još gore od toga ima da ti mesi kolač.
