Овај израз се појавио у другој половини 90-их , а означавао је кафану, локал или клуб на лошем гласу, премда се тих година мало која кафана могла похвалити бог зна каквим ентеријером или пруженим услугама (мо'ш да се облочеш к'о свиња где год да се нађеш, за мање-више исте паре), постојала су нека неписана правила где се каква екипа окупља.
А (држећи се за патос): Брате, ајмо на још по једно па кући...
Б (придржавајући дрво): Иииидемо матори ееево га "Чеп" изгледа да ради ....
А : уууу немој бре... рибе половњаче и типови с мамузама, бежи одатле....
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.