Piće trulih gusara. Takoreći, vinjak nekadašnjih generacija pomoraca. Priča se da Šveđani ostavljaju haringu zakopanu dva meseca, da istruli, nakon čega se stavlja u konzervu na fermentaciju burnih godinu dana. Zamisli to, samo sedamdeset puta smrdljivije. Sada znaš šta je riblji zejtin. Hik. On na pučini zna da učini čuda! Imaš neku muku? Padaš na kolena? Ona đavolja daska na šestom stepeniku? Rasklimani jarbol koji samo što vas ne pobije pola? Ma bez brige. Probaj malo ribljeg zejtina. Setiš se Džona Piplfoksa i postaje ti jasnije. Onda popiješ pola litre ribljeg zejtina i ne zaboraviš ne samo šta je to i šta si dosada pročitao već i kako se zoveš, na koju stranu duva istočna bura i zašto pijani gusari umiru u najboljim godinama. Jeziva je sudbina ovog nesrećnika, koji se ni čeg u životu nije plašio. Sem strahote koje za sobom ostavlja ovaj čudovišni napitak sa Zedelanda. Pakao nije delo Sotone, ali riblji zejtin to zasigurno jeste.
Ako ne govorim istinu, neka me pojede morski pas.
