Žestoka svađa neke dve osobe. Ali ne samo žestoka, već i dugotrajna, ima istoriju. Obično su to dve osobe koje se znaju baš dugo vremena. Nikako ne mogu da se slože i uvek su na ratnoj nozi. Nema mora među njima i mrze se iz dna duše. Godinama već, ljudi pokušavaju da ih izmire i vrate u normalu, ali nikako ne ide. Možda će tako zauvek ostati, ko zna.
Izraz je dobio ime po višedecenijskom rivalitetu između italijanskih fudbalskih klubova Lacija i Rome. Navijači ni jednih ni drugih se ne mirišu, i na svakoj utakmici izbije neko teže sranje i panduri moraju da intervenišu. Čak i kad nisu na utakmici, tenzija je velika i tendencije za izbijanje haosa su ogromne. Nepopravljivi rivali i protivnici.
-Kako bilo, si živ?
-Mojne sad, pričam ti sve kad se naspavam.(sledeće jutro)
-I, šta bi?
-Ovako, utovarimo mi gajbe vopsa i sav rubinštajn kod Vuleta u onu njegovu šklopociju. I tako mi krenemo put Slankamena, de je Goksijeva vikendica, jelte. Vozimo se mi tako lepo pola sata kad čujemo nešto se razbija iza nas. Pogleda Mile, a kad ono - ispala gajba jelenka i par flaša vinjaka. Stanemo mi pored puta, i onako u kolima razmišljamo dal da se vratimo tih dvadesetak metara i da pokupimo to ili da kibnemo jednostavno. Mozgamo li, mozgamo, odjednom krene Goksi da proziva Šomija da nije dobro gepek zatvorio, da je sjebao sve. Onda Šomi sasuo paljbu na njega da mu je vikendica raspala i da neće nipošto da knjava tamo. Izvuče ga Goksi iz kola i pribode ga u glavu. Gledamo nas trojica to u neverici par sekundi i onda smo iskočili da debile razdvojimo. Nastavili su oni tako još tri sata, a ja i Mile brže-bolje zavezali gepek dodatno i odbacili ih sve gajbi. Ništa od vikendice zbog debila. A Laza lepo predlagao da ih u pokretu bacimo u neki jarak i nastavimo dalje.
-Jebote, ne seri da su opet krenuli. Pravi rimski derbi, jebote, nikad neće stati.
-Taj rad, muka mi je od njih više.
