Ritual otvaranja frižidera

Nenadjebiv metod dnevnog upražnjavanja vremena.
Iako si se već pedeset dva puta uhvatio/la za dršku frižidera i video/la da u njemu nema ništa sem, godinu dana starih, senfa i majoneza, poluprazne tegle kiselih krastavčića (koji više i nisu tako kiseli), flaše izvetrele Minakve i nekoliko zamrznutih kesa (gornji deo frižidera) sumnjivog sadržaja (verovatno majka spremila peršun, šargarepu i ostalo bilje i povrće); ti i pedeset treći put otvaraš vrata nadajući se da se, u medjuvremenu, u tvoj frižider, krišom, teleportovao sladoled od jagode iz zamrzivača lokalnog prodavca sa rendom plaže na Kubi ili Portoriku.
Ili, recimo, kilo Bečkih šnicli teleportovanih sa bogate trpeze prosečne Švapske porodice.

Ko zna, možda se ultra-mega-giga bogati Japanac zajebe sa korišćenjem svoje visokotehnološke igračke-teleportera i pošalje milion japanskih jena, savršeno postrojenih u aktovku presvučenu kožom nilskog krokodila, na adresu tvog Boš frižidera.