Postupak za koji je „neophodna“ hrabrost ili ludost, a zapravo, najčešće se radi o nekorišćenju ili nedostatku mudrosti.
Играње популарне друштвене игре под називом "Ризико".
- Ш'а има Ћоми, ш'а с' ради?
- Е'о, ништа, другарица и ја мало ризикујемо код мене...
- Другарица? И? Је л' има неке шансе да је добијеш?
- Тешко брате, јаке снаге тамо на југу, не мо'ш ни присмрдити.
- Ништа, држи север, и то је нешто. Ма, доћи ћу и ја до тебе, уствари...
- Шта ћеш нам ти, бре? Остани кући, немој да ризикујеш данас...
- Аааа, бре, па друштвена игра, немо' си пичка....
- А знао си да зајебаваш кад сам куповао Ризико? Е, губи ми се сигнал.
- Причамо на фиксни, не рисе, дај да дођ... 'Ало? 'Ало? Пичка.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.