Vratiće ti roda
Proleće, biciklo i nizbrdica.
Zvuk diskova uplašio rodu, na sveže pokošenoj livadi osmatrala nešto za klopu ili gnezdo pokraj puta. Trenutak pištanja kočnica, čiji zvuk nemilo asocira na tužnu prošlost. I par zamaha, odleprša roda.
Sledećeg leta na jednoj ravnici, biciklom na vrućem asvaltu u stondiranoj kolotečini nakon desetak pređenih kilometra po suncu kreće adrenalin i povlačenje biciklom u stranu. Jer tako gledao svoju senku. U trenu opazio drugu senu kako udara u moju i propustio i stranu auto iza gledajući rodu koja se trka s jugićem. Valjda bio jugić.
