U periodu zivota kada smo imali dve osnovne potrebe (jelo i san), najvece odusevljenje je bilo dolazak rodjenog dana. Taj dan se ocekivao vec odmah po svrsetku pretvodnog.
Onda dodje i 7 dana pred rodjendan. To se naravno brze bolje objavi sirokom auditorijumu. Krece kupovina pozivnica i podela istih. Uoci rodjendana mama rasprema stan, priprema tortu i ostalo sta je potrebno.
Onda dodje i taj dan. Probudis se u euforiji i radosno ocekujes 6 sati.
Tada nastaje zaplet.
Kako nadolazi svaki minut, hvata te sve veca panika da niko nece doci. Tesis sebe da mozda malo kasne, ali gle, vec je proslo 5 minuta. Pocinjes da se treses i kroz glavu ti prolazi da te svi mrze ili da si ruzan. 10 minuta je proslo, njih nema. Kreces da places sad vec siguran da niko nece doci. Onda dolazi i 15. minut posle 6, cuje se zvono. Radosno skaces od srece, i zaboravljas na prethodne misli.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Kako je ovo medeno!!!!
isto tako sam ja do 10-og rodjendana (((: