
Радници у каменолому.
- И, шта кажеш, где радиш?
- Свирам у бенду. :иначе сав прашњав:
- Ком? :сневерицом:
- А немамо још име.
- Па шта свирате?
- Углавном рок. Можеш доћи да нас послушаш ако ош. Имамо студио иза пијаце.
- Је л' то код каменолома?
- Баш тамо! Не можеш промашити.
- Је л' ти то мене зајебаваш?
- Први си почео.
Организована група грађана која рока по пиву испред сеоске задруге, без обзира на доба године.
Један добро познатр бенд код нас који свира искључиво народно-забавну музику. Имају три своје песме али и туђе свирају са једнаким ентузијазмом. За разлику од осталих рокера они не знају енглески нити их интересује. Убеђени су да су популарни бар као Стоунси и воле да се понашају у складу са тим. Гитариста крвнички прескаче жице у апсолутном заносу креативности притом клизећи по бини и скачући на појачала. Бубњар лупа по чему стигне па и по носачима електронских бубњева. Клавијатуриста губи контролу и пење се на сталак дижући шљокичаве клавијатуре у вис. Атмосфера за Гиниса.
Одједном креће "Enter Sandman". Публика у неверици. Клавијатуриста збуњено диже руке кад га остали чланови вокално инструменталног састава погледају. Прилази други клавијатуриста, налази дугме на које се искључује тај треш и шоу се наставља: -Рааааађај синове, иииииииди другоме...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.