Све оно што може задесити младе рокере који су пошли у други град да одрже свирку, па прича може изгледати овако:
(Ово је инспирисано истинитим догађајима, а кога мрзи да прочита нек доживи исту судбину као басиста)
----------
Бубњар је коначно искукао од ћалета кључеве од кола, како би могло да се оде на свирку и да се пребаци опрема, али уз клаузулу да ће га овај пребити као вола у купусу ако му ауто буде огребан или седишта уповраћана. Свирка је у другом граду, зваћемо га Кикапу. Стрпа тако бубњар бас бубањ и томове у гепек, а сталке, добош и чинеле распореди по задњем седишту. Да би стала још и појачала, мораће да се одустане од индијанера. Сврати до басисте да узме бас појачало, а мајка му вришти из куће ''Јебале те гитаре, кад ћеш књигу у шаке?''. Онда сврати до гитаристе да потрпа и његову опрему, заседне на звонце, а овај му отвара врата после десет минута, јер је спавао (шест је увече). Оде тако бубњар колима до Кикапуа да и истовари опрему и врати се после сат времена да покупи и ортаке. Затиче басисту како мајка још увек вришти на њега, овог пута зато што тражи паре за клопу и бензин. Ипак, то успева да искука, али за кондоме не. Седне басиста у кола и стрпа бас у гепек, па крену код гитаристе кога затичу у фази испијања расола. Жали се како су му жице зарђале од немењања. Стрпа гитару у гепек, па оду до певача. Испоставило се да је он целе претходне ноћи банчио, те му глас није ни за курац, но добро, шта је ту је. Сврате до пумпе, која је уједно и сервис, да наточе гориво, па бубњар нагази и правац Кикапу. Не одмакоше далеко, а већ им пуче сајла за гас, те емораше да се зауставе. Срећа па је онај сервис остао само 300 метара иза, те сви уложише по 500 калорија да изгурају ауто узбрдо до сервиса. Одоше последње паре за клопу и пропратне трошкове, те тако шворц кренуше и са закашњењем стигоше у Кикапу. Наместише опрему и наштимоваше се, са све крш микрофонима, неисправним кабловима и срање Солтон разгласом који газда клуба љубоморно чува последњих сто година. Газда се испрси за неки алкохол, те поче алкохолисање до тренутка кад се колико-толико људи окупило у клубу. Празан стомак и много алкохола, поче интоксикација. Певач паде у депресију, јер га је недавно оставила девојка, па почне да булазни о томе како му је ово последња свирка у животу, те како ће да с'исече на бини. Гитариста се одузео и гледа у једну тачку, а није још ни све тровање од синоћ избацио из организма. Басиста гледа около да види има ли шта за трс. Могло би да падне нешто, јер дуго га већ искључиво дрви. Бубњар гледа да не пије, пошто мора да вози назад.
Почне свирка, распад, гитариста промашује акорде, пичи соло из погрешног тоналитета, певачу пуца сјебан глас, хвата публику на патетику, прави гримасе као да ће да заплаче, басиста флертује с дебелом готичарком што се бацака поред бине, диг'о му се, нема довољно крви за ионако пијану главу, испадне му кабл из баса, он не конта, бубњар му маше, но овај се напалио као млади зекоња, па не види. Види бубњар да му од бенда много нема вајде, па запне да удара као сивоња како би макар он бриљирао, и уто му пукне ланац на дуплој педали. Затражи кљешта и шрафцигер од газде, прави се пауза, а басиста искористи прилику да одведе дебелу готичарку радодајку у ВЦ. ''Имаш ли кондом'' - упита он, ''Немам'' - рече она, ''Ма, једном се живи!'' рече басиста и крене у трс. Сврши он, ови већ поправили педалу, и настави се свирка. Гитариста се прими опасно на Вуду Чајлд, почне да трипује да је Хендрикс, тури трзалицу међ зубе, па трси солажу зубима. Ту му пуче жица и исече га по носу. Газда му стави ханзапласт, а он настави без једне жице. За крај свирке иде балада, певач клоне духом и почне да цмиздри као нездрав, на опште сажаљење емо клинки које дочекаше то са узвиком ''Aaaaaawww''. Гитаристи није до живота, не зауставља му се крволиптање из носа, једва чека крај. Басиста, срећан и задовољен, истрипује да је рок стар и да га поблика много обожава, баци бас, залети се да скочи међу публику, публика се размакне, а басиста пољуби пиво просуто по поду. Крај свирке, одоше људи кући. Гитариста, унесрећен, без жице и читавог носа, исповраћа црева преко ручне кочнице, командне табле, шофершајбне, свог седишта, возачевог седишта, задњег седишта, а мало повраћке оде у касету и у гепек. Бубњарев ћале кад је то сутра видео, убио је бога у свом сину од батина. Бубњар сутрадан умре од унутрашњег крварења. После пар дана, певач изврши самоубиство због непрежаљене љубави, обеси се о цев водокотлића. Гитариста убрзо умре од тетануса, јер је жица била зарђала. Басиста умре после неколико месеци од сифилиса.
И тако свему дође крај.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Заборавио си да споменеш чувена Рендал гитарска појачала.:)
Имам ја Рендал! Љубав моја мала. :)
Tako je, znači, propao rokenrol! Al je bar bilo slavno... skoro ko Igmanski marš.
+
Ово је много до јаја.
Kuku, svi pocrkase!
Лично искуство? :)
+
Петроф, понешто. :)
Енергијо, па какав је то крај, ако није шекспировски?
Haha, pazi jedan istinit dogadjaj, zapuca manje-više poznat bend iz Beograda na svirku u Niš, kasne 2 sata (sva sreća pa su bila 3 benda pre njih), basista u gipsu i sa štapom, svi se nabutali u jedna kola zajedno sa opremom, izlaze onako pokočeni od sedenja da sviraju za skoro prazan klub jer je dan ranije proglašena epidemija svinjskog gripa pa matorci ne smeju da puste klince na svirku. Taman su odsvirali klub se zatvara, mi pakujemo opremu a oni odmah nazad kući. Tri sata vožnja, sat vremena svirka, tri sata vožnja nazad.
+
Hahaha totalno do jaja! :)
Хаха! :D А после сви пооболевају од грипа. :)
Ja u gimnaziji, sa drugarima, napravim bend... ostavim privremeno gitaru jer ne sviram električnu, naučim da tučem u bubanj. Dobro mi sve to navežbamo, vežbali u mojoj garaži gde ćale nije držao kola. I krenemo da sviramo u velikoj sali na Varoš kapiji, tamo je posle bila Karić banka. Sve to bilo OK, ribe nas zavolele, bilo uvek puno, al sam imao problem sa gitaristom: beše to vreme dugih solaža, a on zabalavi kad počne... i tako jednom, solira on već pola sata, basista i orguljaš mogu da drve kolko oćeš, al ja skapavam, brz tempo beše. I posle pola sata, na pragu smrti, ja uzmem palicu i zavitlam je na njega. Pogodim ga u leđa, on se okreće, svira dalje, ja dohvatio već drugu palicu, njemu nije jasno, i tad mu priđe basista i prodere mu se nešto na uvo, valjda "ajde krati će pocrkamo". Sviro još tri minuta i završio. Jedva sam preživeo tu svirku. Mi smo danas svi živi... samo je gitarista malo odlepio, ne svira više, naravno...
haahahahahaahah
+
Тима што солирају је најлепше. :) Они доживљавају оргазме, иако се публика смара за медаљу...
Колико сам се исмејао! +
Džimi, baš vala orgazmi! I to produženi... kao i bubnjareva agonija...
Suze su mi krenule na oči od smeha. XD Boles' kol'ko je dobro! XD
Hahaha, kad smo kod solaza. ACDC na "groblju", Angus solira, a neki matorac otpozadi dobacuje: Izdrvi li ga vise, sunce ti jebem.
aaaa brate žešće+++++++++++++
da nije kikapu možda iz filma "Pick of destiny"? :D
Јесте, одатле је. :)
Moj omiljeni film:)
hahahahahah bas dobro +
kako si me na kvarnajka navukao
procitala sm bial samo:(Ово је инспирисано истинитим догађајима, а кога мрзи да прочита нек доживи исту судбину као басиста)
i na kraju sifilis, pa sam morala sve :))))))
Јеби га, бар пола од ових ствари десило ми се. Истина не одједном...
PoD xD
Haha, tek sad provaljujem da sam odavno pročitala ovo, ali da je toliko dugačko da sam zaboravila da ocenim =)
Ja stvarno ne znam šta ti iaš protiv gotičarki:... :/
Ја ништа. Што мислиш да имам?
Triper...
:P
vrh