Po pravilu, za ručkom bi trebalo da se svi na okupu, zahvaljujemo Bogu na obedu koji nam je dao, i da ga u tišini pojedemo.
Međutim, klasična srpska porodica razlikuje se od svih po svemu, pa i u ručku, počevši od menia pa sve do razgovornog repertoara.
Majka: Eee evo ga moj pasulj, 'naš kaki je prste da poližete. I to ozbiljno mislim, nemoj da ste ostavili nešto u tanjiru pa da trujem kučiće po čaršiji.
Otac: Daj bre to Milenka ne filozofiraj mi tu, jedva sam ček'o da dođem kući sad mi ne daš da jedem.
Majka: Evo,evo.
Sin: Tata, razbio sam ogledalo u školskom veceu, treba pošalješ pet 'iljada za opravku.
Otac: Kkkkm 'oćeš ti mene da ubiješ? Pa što si ga slomio slomim ti drvo o glavu?!?!
Sin: Pa kao, mi ono, blejali po veceu i ja kao ' ajde sad ko može više nogu da digne' i Ćofi kao digne do lavaboa i ja tu ustanem kao, ko je ovde tata, i dignem skroz do ogledala, i ono prsne razbije se.
Otac: More dizaćeš ti meni kran na otpadu pizda li ti materina šaljem te u gimnaziju jebala te ona kad te ništa nije naučila.
Ne dam pare!
Ćerka: Ćale meni treba za solarijm.
Majka: Uzimajte sos od paprike,nije šugav.
Otac: Jeb'o te sos Milenka, vi'š da će me u grob oteraju.
Ćerka: Kevo imam nešto crno u pasulju.
