Rukom ubrano

Oni retki, vrhunski plodovi, jedri, neokapani, bez crva, idealno zdravi, namenjeni sebi... budu te časti pa se rukom nežno beru da se ne bi oštetili, razbili prilikom eventualnog pada te kasnijeg ubiranja sa zemlje. Sve tako ubrano posle jako dugo traje, pa negde tamo u kasnu zimu, kad mu baš i vreme nije, sa ponosom iznese.:Vidi je ''karamanka'', ko juče ubrana, ja sam ti sine sve to rukom, komad po komad, još jesenas.:

A nije lako, nimalo...

Idealan plod obično bude na samom vrhu... Zapao ti za oko, a ono visoko :Kako gore, jebem ti sunce?!: stablo vito, grane nesigurne... :Jebem li ga, valjda će izdržati!: Nikada nisam znao da siđem i to je problem, o tome ću misliti ipak kasnije, idem! Polako, polako uz dosta truda i eto te gore. Dohvatiš, a onda... vidiš da na onoj strani nedostupnoj do tada oku, rupa, više njih, neke plesni... :Jebem ti život! Idem gore za jednu krušku, a mnoge dobre dostupne, tu na dohvat ruke već sa zemlje. Al' tako je to, šta ću? Dobro, sad silazim... to je uvek bio teži deo. Skočiću! Ma neću, visoko je, samo polako, ne gledaj dole!:
...
One baš najviše nikada i ne dohvatiš. Retko to uspe, a nesreća uvek bude veća... Zri ona, zri, bude sve bolja a drška sve slabija, pa u jednom trenutku mali povetarac, kojem je nekad vešto likovala odnese je, pade i razbi se. E jebi ga, sad može samo svinja da je pojede.
...
Nekada i ubereš, pa te izneveri kasnije. U podrumu, u kutiji punoj slame lepo smestio i čekaš trenutak da izneseš, probaš a ono crv što bi nekada nevidljiv, učinio svoje. :E do...!:
...
Tako mu je to. Ipak je možda bolje otresti, brati one na dohvat ruke ili pak biti svinja! Ako se ubere i koja baš dobra, pojesti što pre, inače prođe joj vreme.