
Срчаност преливена у ортачки гест типичан за наше просторе. Нема германске стерилности, нисмо ни Швабе ни роботи, нема пичкастог хомоеротичног полагања руке на руку и шизофреног трешења, нисмо ни Американци ни Французи. Наклони су за жуте, браон, светло браон и беле косооке.
Овде рука замахне као за шамарчину, неизвесно и снажно, али на пола пута стане и крене назад, ударајући о другу шаку емотивно, домаћински, као симболичан чин указивања поверења, почетак нераздвојног пријатељства или благородне пословне сарадње.
-Ево вуке Ацо, пвијатељу и вевики човече, да нас душмани никада не ваздвоје!
-Хвала Вам, војвода господине.
шљус
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Odlično odrađen pravi muški sprpski pozdrav i davanje ruke, a u primeru je lepo stavljeno koliko to ovde i znači. Bravo +
добро описано +
Фала ви!
hahahhaha