Srčanost prelivena u ortački gest tipičan za naše prostore. Nema germanske sterilnosti, nismo ni Švabe ni roboti, nema pičkastog homoerotičnog polaganja ruke na ruku i šizofrenog trešenja, nismo ni Amerikanci ni Francuzi. Nakloni su za žute, braon, svetlo braon i bele kosooke.
Ovde ruka zamahne kao za šamarčinu, neizvesno i snažno, ali na pola puta stane i krene nazad, udarajući o drugu šaku emotivno, domaćinski, kao simboličan čin ukazivanja poverenja, početak nerazdvojnog prijateljstva ili blagorodne poslovne saradnje.
-Evo vuke Aco, pvijatelju i veviki čoveče, da nas dušmani nikada ne vazdvoje!
-Hvala Vam, vojvoda gospodine.
šljus
