Budala, ako je suditi narodnom verovanju. Čovek koji ovo čini krajnje je nesposoban i na njega se računati ne može u ozbiljnim životnim situacijama. Budala.
- Đole, igramo u nedelju protiv Upaljača iz Donjeg Strehovca, fali nam jedan. O'š da pomogneš ekipi?
- Kupim šljive u nedelju. Šta vam fali da igrate desetorica?
- Fali nam brate, igramo za ostanak u Trećoj regionalnoj. A i ti naš'o da kupiš šljive na crveno slovo...
- Jebiga. Nego, što ne pozoveš Milenka, on je igr'o za ekipu onomad, nije bio loš.
- Ma kakav bre Milenko, ne zna on oštro d'igra, pa čovek i dalje iz fabrike dolazi praznih ruku, beskoris'an ti je on k'o umnjak.
- Vala nije se promenio po tom pitanju, a mog'o je celu kanalizaciju da napravi za džabe da je po metar cevi donosio svaki dan kući.*
- Ženo, daj de' nešto da pojedem, crkoh.
- Kuku Milovane, pa zar nis' bio na sa'rani?!
- Jesam, al' se zarakijah za pokoj duši i nestade sva hrana.
- Pa zar na mrsni dan da se zgroblja vratiš gladan, Milovane, bolje da si ost'o gore, u grob ćeš me oterati!
- Pa ionako sam išao da pokažem da sam veći čovek od njega i da mu ne zameram zbog međe i da ljudi vide da sam mu oprostio što nisam prič'o s njim dvan'es godina.
- I da jedeš jer ništa u kući nemamo! Sad jedi lonac.
