Znaš ono tek naučiš brojeve u školi, pa te uvek ispituju i mama i tata i baba i deda i stariji brat/sestra. A ti i znaš i ne znaš sve zbrkano u toj maloj glavi, pa kad te pitaju, ti odgovor razvlačiš, preokrećeš redosled reči, ponavljaš, sve ne bili što više rastego i dobio na vremenu za računanje. A da ćutiš, to ne, taman posla da ispadne da ne znaš.
Mama: Koliko je 2+3?
Ti: Dva pluuus tri jeeee (pa ovo razvučemo na par sekundi, dok se mozgić snađe), toooo jeee (još nekoliko trenutaka) 5.
Mama opet (ne bi joj dosta jedan tačan odgovor): Bravo sine. Tačno! A sad reci mami koliko je 3 plus 4?
Opet ti: Aha. Tri plus četiri? (kao fazon nisi dobro čuo) Triii plus četiriiiii jeee isto što i četiri plus triii, a to jeeeee (malo muk, pogled levo, desno, onda oprezno) see (mala pauza) seeeeedam.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+
da..to su variacije ;)
xaxaxa podseti me na detinjstvo :P brv + za def
bravo, bravo, b r a v o !