Kad obično negde iza ćoška iskoče ljudi, uglavnom stave neku privlačnu devojku da prodaje slikovnice, razglednice i ostale besmislice za neku tamo decu invalide u nekoj vukojebini ili u nekom manastiru za koji niko nije ni čuo po definitivno previsokim cenama.
( Devojka iskače iza ćoska i počinje pričati )
Devojka:"Imaš malo vremena"?
Ja:"Mhm, šta treba"?
Devojka:"Pa skupljamo pare za decu invalide u manastiru *neko levo ime*, pa ako bi hteli kupiti ovu slikovnicu za *200/400/500* dinara"?
Ja:"Mislim da nemam te pare, morao sam i ja jesti danas nesto"
Devojka:"Ok, nema veze, ćao".
Ja:"da, ćao".( Svi odlaze sa onim lažnim osmehom i nekim unutrašnjim monolozima )
Devojka (u sebi):"E mamu ti nabijem, stojim tu na kiši, a ti ni to govno neceš da kupiš, dabogda te Đavo u Pakao odveo".
Ja (u sebi):"Kakva budala, stojiš tu misleći da neko ima te pare, pa nisu ljudi narodne banke, ne čekaju samo tebe da ti daju pare za bilo kakvu decu, pogotovo ja od 16 godina".
Hahahah,preodbra ++++