
Фраза коју често можемо чути на свадбама, када журка мало поодмакне, а ћелави хармоникаш са златном наруквицом на левој руци крене да свира карактеристичан увод у неко колце, најчешће Ужичко, или Шеву. Праћена је стављањем новца у хармонику, као и осмехом налик ономе од свежег дипломца ЕТФ-а. Количина новца зависи од алкохолисаности наручиоца, који радњу прати препознатљивим покретима обема рукама са стегнутим шакама од груди, са затвореним очима и отвореним устима.
Сад га загиличи, Тодоре, душо, да се зна по коме се коси, а кога вода носи! На сто јевреја, др'ште ме сад!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.