Фраза коју често можемо чути на свадбама, када журка мало поодмакне, а ћелави хармоникаш са златном наруквицом на левој руци крене да свира карактеристичан увод у неко колце, најчешће Ужичко, или Шеву. Праћена је стављањем новца у хармонику, као и осмехом налик ономе од свежег дипломца ЕТФ-а. Количина новца зависи од алкохолисаности наручиоца, који радњу прати препознатљивим покретима обема рукама са стегнутим шакама од груди, са затвореним очима и отвореним устима.
Сад га загиличи, Тодоре, душо, да се зна по коме се коси, а кога вода носи! На сто јевреја, др'ште ме сад!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.