Presuda svakog pripadnika opšte-narodne populacije, na saznanje da si "odradio" sve što se u mladosti trebalo odraditi. Nažalost, niko ne daje ispod doživotne, ali često uspeš da se izvučeš na uslovnu posle par godina, ako ne budeš dobrog vladanja.
(zgodna poznanica, neudata, 29, nema dečka)
- E de si, šta ima čoveče?- Ma svašta nešto, evo sad sam krenuo da radim u firmi, skoro završio vojsku, a i faks ne tako davno, baš se dugo nismo videli. Kod tebe?
(zacaklele oči, nasmejano lice se blago spušta na dole i usmerava pogled ispod jedne obrve direktno u oči sagovornika)
- Uhu, nema kod mene ništa posebno, nego, sad još samo da se oženiš, a?- Ma jok, nisam još za to. (... tebe sigurno neću, čitam taj tvoj usmereni pogled ko naslove u novinama ...)
