Nekada davno, delo jednog političara iz Nemačke koji se poklonio jevrejskim žrtvama postalo je tradicija i IN u Srbiji.
Sve češće saginjanje premijera, predsednika i drugih članova Vlade bilo gde da krenu i bilo s kim da pričaju. Zaostavštinu Borisa Tadića, Vučićeva Vlada verno čuva i neguje.
-Gospodine Vučiću, želim da pozdravim vaš rad, odlično radite svoj posao.
Sagnuli ste glavu Košarama, Srebrenici, Jasenovcu, Sarajevu, Vukovaru i to sve za 3 dana. Svaka vam čast.
-Ah, nije to ništa, ja radim samo svoju dužnost, u cilju pomirenja i stabilnosti u regionu i bržem ulasku u EU. Vuline, kome još treba da se sagnem danas?
-Gospodine Vučiću, ostalo je za danas da se sagnete Zukorliću, Tačiju, Gotovini, da se sagnete Oriću i date mu penziju, poljubite u dupe Majkla Devenporta i to je to za danas. Eventualno ako Štros Kan naidje, ali to je to.
-Dobro, nije puno, taman će mi usne ostati u formi, baš onako kako volim. Samo su me ledja malo zabolela od saginjanja al sve je to za Srbiju, za ovaj narod. Da mu bude bolje od jeseni.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.