Dama sa izraženom potrebom da bude jedinstvena, voljena od svih i pre svega da vodi igru.
Na jednoj šahovskoj tabli, negde na virtuelnom svetu, iza sedam gora i brda, ali ne i mora. Doduše, razdvajaju nas nekoliko reka, živela je jedna crna Dama od marcipana.
Verovalo se da je dama ispunjena sa najtoplijim kremom, i lešnjacima. Činilo se ma koliko je hladno tamo negde gde je odlutala i kako ju je partija vodila, da je onaj krem u njoj i dan danas topao i sladak. Za nju je vezan bio jedan mali Piun. Crn kao i ona, ali izguljen od mnogih poteza, potrošene obuće i pun otisaka njegovih vlasnika, koji su ga bacakali, rušili, žrtvovali, milion i milijardu puta.
Mali crni Piun je od Dame samo tražio malo topline, neku vrstu zaštite i da preživi partiju, ali Dama ga je zapostavila zbog jednog topa, koji se činio veoma drag i bio slatkorečiv. Mnogi su dobri piuni branili njenu čast i toplinu za koju su mislili da ima u srcu. Čas se činilo da je u sredini te dame, džem od jabuka, čas najslađa jagoda, čas najslađi krem, kao onaj u bakinim "princes krofnama".
Onaj mali crni Piun je mnogo puta ispao budala i opet je opraštao Dami, jer ju je volio kao prijateljicu, mada, ona nesrećna i kukavna je na to gledala kao na nabacivanje. Jednog dana shvatio je Crni Kralj da se mali Piun mota oko Dame, i rešio da ga žrtvuje u prva tri poteza. Ali nije nesrećnik znao da je Dama iznutra ustvari kvarna i trula i da je celu partiju igrala sa mnogo igrača dok nije shvatila da je jedan mladi Laufer ustvari najgluplji lik kojeg može da smota.
Kralj je žalio, ali ne za Damom, već za onim malim crnim Piunom, oguljenim i istrošenim, onim Piunom koji je do zadnjeg koraka stajao uz njega sam na tabli, okružen neprijateljima.Šah dama od marcipana je odavno razotkrivena, umesto srca je imala žuč. Kralj je odavno matiran jer nije bilo onog crnog malog Piuna pokraj njega...
