U nekim drugim zemljama to je malo, skupoceno kulinarsko remek-delo zbog kojeg se samog ide u restoran.
U Srbiji je to neki prosti dodatak (paradajz, kupus, krastavci) koji bi mogao da ide uz ručak.
Francuska
Konobar: "Dobar dan. Šta bi ste želeli danas?"
Mušterija: "Dobar dan. Hteo bih onu vašu salatu. Ona, kavijarem i medom pohovani oslić koji prekriva gljive koje su rasle na nečijoj koži sa ispod kojeg su repovi spermatozoida umotani u zlato sa oslabljenim kristalnim rešetkama."
Konobar: "Da, to će biti 499 evra za tih 200 grama."
Mušterija: "Hvala."
Srbija
Konobar: "Do'r dan. Šta biste želeli?"
Mušterija: "Daj mi, nekih, tri kilograma svinjetine, pet kilograma pomfrita, osam dužih kobasica i dva litra vina. I, imate neke salate?"
Konobar: "Imamo kupus, paradajz, luk i cveklu."
Mušterija: "A, kol'ko vam je taj kupus?"
Konobar: "200 dinara za kilogram."
Mušterija: "Uh, to je skupo! Zaboravite salatu, ko još jede to, i donesite mi ostalo."
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
upravo, kome jos treba salata pored svog tog mesa? :D +
Bez minusa, SAVRŠENO!