Reči čija je težinska vrednost jednaka predizbornim obećanjima.
Naime, ovu rečenicu izgovaraju ljudi koji se spremaju da svoje parče hleba zarade negde u tuđini, obećavajući da će to isto parče nesebično i uvek deliti sa bližnjim svojima.
- Šta je bilo za posao?
- Opet mrka kapa. Ne znam više šta da radim, jedino da počnem da kradem. Ujak otkako je otišao u Austriju, kao da ne postoji, ne pamtim kada se javio.
- Kakav tvoj ujak, ne znam je li ti jednom čokoladu kupio. Samo da ja odem, izvući ću nas sve iz ove bede. Niko se ovde više neće mučiti, to ti tvoj strikan obećava.
Par meseci kasnije
- Halo, strikan...
- Nemam.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
odlična +