Израз који се примењује на градским пијацама од стране шкртих и покварених продаваца, најчешће препродаваца, који по сваку цену желе да вам утрапе зелен или презрео парадајз, из кога куља мирис пестицида. Парадајз изгледа примамљиво, као на слици Ван Гога, али кад се отвори, види се да је унутра сав бангав, изједен од хемикалија и безукусан. Али продавци ће увек рећи да је њихов парадајз '' Прави домаћи'''.
1: Ајмо, ајмо, још мало па нестало!!
2: Пошто парадајз?
1: 150, а добар, домаћи, ево на! Комшија, да га мажеш на лебац!
2: Па не знам баш, ајд' смањи мало!
1: Ама бре, парадајз чиста десетка!
2: Добро онда, дај кесу па да бирам.
1: А, бре комшија, нема бирања, само редом!
2: Ма носи се бре, ти ћеш мени да трпаш ђубре, терај се битанго!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Добра! +
To je to ! +
hvala!