Imperativni iskaz kojim ohrabrujemo nekoga da nastavi sa izlaganjem, uprkos tome što ga već unazad deset minuta ne slušamo.
ON (zapjenio o fudbalu) : ...glavni problem danas je sto ljudi slabo prate domaci fudbal. Naravno veeeliki broj ljudi navija za Zvezdu i Partizan. ALI gde su ti ljudi na stadionu!?. Mora se praviti razlika izmedju navijača i simpatizera. Znači u Srbiji postoji MALI broj pravih navijača, sem ako računamo ljude koji dođu na evro tekmu da gledaj-navodno bodre Zvezdu ili Partizan a u stvari oni su tu zbog veličine protivnika.
Npr. Kolubaru u Lazarevacu prati 300 ljudi.Od toga 100 je na stadionu ostali nece da daju kintu da gledaju sr*anje tekmu...
e, slušaš li ti mene ?!ONA (odsutno gleda ispred sebe i u momentu se trgne): da, da samo ti pričaj....
***...kad bi samo one cipele bile na sniženju mogla bih da kupim i njih i onu kul torbu što sam vidjela sa Marijom u tržnom...***
Sa tom razlikom shto mushkarac nikada nece ribu da gushi sa fudbalom, nego je uglavnom obrnuto i zena seva jedno 3 sata o tome kakvu je knjigu prochitala, shta je sanjala, kakav je dzemper videla itd...
Pricaj pricaj slusam te je :+)