Песма из периода "веселе деведесете". Служи као колективни позив за рушење локала, или потапање сплава. Уз њу играју и они што не знају. Пушта се, или на почетку, или на врхунцу жураје, у пакету са осталим песмама из истог периода ("Само у сну", "Тек је дванаест сати"...). Кад се зачује, или тресе песма, или тресе носталгија... Три минута чисте еуфорије.
"Само желим да знам да ли ћеш остати сам..."
Реакција: "ИИИИИИИИИИИИИИИИИИИЈАААААААААААААААОООООООООО!!! Иде моја песма! Дајте ми флашу, да пуцам! Ти, мала, дођи 'вамо!"
"...Или желиш мене да будем крај тебе..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ova pesma i nije bas za ,,rusenje lokala", pre ce biti da je ,,snage mi ponestaje"!!!
Може бити, али реакција коју сам виђао на ову песму... Сјајне су обе...
Кад се сетим....
dodala bih i snage mi ponestaje
Очи боје дуге. :)
И Све бих дала да знам ...
+