
Песма из периода "веселе деведесете". Служи као колективни позив за рушење локала, или потапање сплава. Уз њу играју и они што не знају. Пушта се, или на почетку, или на врхунцу жураје, у пакету са осталим песмама из истог периода ("Само у сну", "Тек је дванаест сати"...). Кад се зачује, или тресе песма, или тресе носталгија... Три минута чисте еуфорије.
"Само желим да знам да ли ћеш остати сам..."
Реакција: "ИИИИИИИИИИИИИИИИИИИЈАААААААААААААААОООООООООО!!! Иде моја песма! Дајте ми флашу, да пуцам! Ти, мала, дођи 'вамо!"
"...Или желиш мене да будем крај тебе..."
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
ova pesma i nije bas za ,,rusenje lokala", pre ce biti da je ,,snage mi ponestaje"!!!
Може бити, али реакција коју сам виђао на ову песму... Сјајне су обе...
Кад се сетим....
dodala bih i snage mi ponestaje
Очи боје дуге. :)
И Све бих дала да знам ...
+