
Песма из периода "веселе деведесете". Служи као колективни позив за рушење локала, или потапање сплава. Уз њу играју и они што не знају. Пушта се, или на почетку, или на врхунцу жураје, у пакету са осталим песмама из истог периода ("Само у сну", "Тек је дванаест сати"...). Кад се зачује, или тресе песма, или тресе носталгија... Три минута чисте еуфорије.
"Само желим да знам да ли ћеш остати сам..."
Реакција: "ИИИИИИИИИИИИИИИИИИИЈАААААААААААААААОООООООООО!!! Иде моја песма! Дајте ми флашу, да пуцам! Ти, мала, дођи 'вамо!"
"...Или желиш мене да будем крај тебе..."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ova pesma i nije bas za ,,rusenje lokala", pre ce biti da je ,,snage mi ponestaje"!!!
Може бити, али реакција коју сам виђао на ову песму... Сјајне су обе...
Кад се сетим....
dodala bih i snage mi ponestaje
Очи боје дуге. :)
И Све бих дала да знам ...
+