Vrlo beskorisna i ponižavajuća situacija, u kojoj se gubi vreme, nikako život.
Železnička stanica Užice 09:55, voz za Požegu stiže u 10, očajni mladić pali poslednju cigaretu.
10:00 Očajni mladić se baca na prugu u stilu Ane Karenjine (naravno zbog neuzvraćene ljubavi). Ništa se ne dešava, nema voza. Čika sa čekićem prilazi, i govori mu kako voz "malo" kasni. Očajni mladić ostaje na pruzi preteći da će se politi benzinom.
10:45 Voz napokon ulazi u stanicu, ne trubi, jer je truba pokvarena. Očajni mladić je i dalje na pruzi, voz prilazi, udara mladića, mladić pada pod voz. Ništa mu se nije desilo jer je brzina voza bila 20 km/h. Mladić se nalazi pod vozom, ulje curi po njemu. Čika sa čekićem se saginje, dodaje mladiću trinesticu i moli mladića, kad je več tu, da zategne ventile da se on ne bi saginjao jer ga je žena sinoć "uštirkala".
11:22 Kada je voz napokon dobio dozvolu da krene, mladić ustaje sa pruge sa par ogrebotina i pola litre ulja na sebi. Briše se i misli:"Šta mi je ovo trebalo?"
