Ideal svim alkosima,najgrlatiji u kafani.
Čvrst oslonac svakog lokala koji drži do sebe,na njega i njegovu ekipu otpada 50% pazara.
Sa gazdom su na prst u dupe,imaju svoju rubriku u knjigi šanka,njima ne sme da manjka.
Pije i s parama i bez para,zavrće ture za celu kafanu,povod mu ne treba,ali isto tako i prima čast od običnog sveta.Ako je slučajno gladan,gazda trči u mesaru da se naseče nešto za nabosti,da bolje klizi.
Njegovi politički stavovi se poklapaju sa stavovima bratije koja se skuplja kod trule kobile(šanka),pod fenjerom.Ne čita novine,jer pederi lažu,na teveu gleda samo prenose kad igra reprezentacija,informiše se na izvoru,ima svog čoveka u svakoj stranci u gradu.Može da ti završi šta god poželiš u opštini,sudu,inspekciji,ima drugare iz gimnazije(nije se dalje školovao) na položajima.
Potiče iz bogate građanske porodice sa pedigreom boema.Žene voli,nekoliko puta se tragično zaljubljivao,al su ga ostavljale i obavezno se sve udavale u beli svet,za neke mudonje koji nam kroje kapu.
Ima bar jednu jebaljku iz mladosti,koja je opšte poznata(glumica,pevačica..)a koju je on probijao na početku karijere.Uzor mladim kafanskim pripravnicima.Kada umre u lokalnim novinama do 40.dana izlaze čitulje sa njegovom slikom.Najveću šitulju daje gazda kafane u kojoj je obitavao,uramljuje je i stavlja iznad šanka na mestu gde je Šank majstor proveo radni vek.
Jednom rečju jednog dana kad porastem,oću da budem šank majstor,da se i meni dive!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
+
Има једна занимљива прича о мађарском писцу Ференцу Молнару,који је готово цео живот провео у кафану ,,Централ'' у Будимпешти.
Американци су хтели да им он дође у посету.Међутим,пошто му се није хтело да изађе из кафане,он је почео да поставља низ захтева:да путује у најскупљем купеу Оријент експреса,да добије најбољу кабину на прекоокеанском броду и сл.Амери су били спремни да му изађу у сусрет.Његов последњи захтев је коначно убедио Амере да одустану од њега:
,,А ко ће да ме на леђима однесе из моје омиљене кафане до железничке станице?''
I ja to želim...