Šatorski narodnjak

Narodnjak najgore vrste karakterisan visokofrekventnim kricima,egzotičnim instrumentima proizvedenih na Jamahinoj klavijaturi i zvucima iz faune.Epitom mikrofona užasa.Vrsta ovakve umetnosti je dobila naziv po mestu na kome se najčešće (i najjače) čuje,po svadbarskim šatorima na granici ili u dijaspori.Vrsta muzike je toliko unikatna da samo pravi poznavalac takvog načina života može da je shvati i da se poistoveti sa njom,i to samo kada je u pijanom stanju.

Obično je sve to propraćeno mirisom polukremiranog pečenja,baruta iz pištolja,stondiranom masom,stonim đipačama i letenjem identifikovanih i neidentifikovanih letećih objekata po mestu događaja - sve to kako bi doživljaj bio jači.Neki kažu da je šatorac proizvod situacije,a drugi da je situacija proizvod šatorca; u svakom slučaju je prisutan,i iako je neslušljiv laičkom uhu,pri mešavini sa razblaženim etanolom je ravan Joe Cocker-u.Harmonija i sklad pesme rastu proporcionalno sa čašama (poželjno litarskim,naravno,ispijenih) pića.

Unikatnost ove vrste muzike je u tome što nije svakodnevna pojava (mada ima i izuzetaka kod ljudi kod kojih je svadba stalno u glavi,a sve se to manifestuje kroz zvučnike Juga ili Lade dotične osobe),i stoga je doživljaj koji se pamti jer je efekat umnogome kvalitativno sličan onome kao u droge.